Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/114

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
110

покорили Византинци 971. године, а Славинија је трајала до 1018. године. При крају 10. века и у почетку једанаестога налазимо у граду Србици наследнога династу Николицу, о коме на једном месту налазимо ово забележено: „Срьбина же нуждею прѣеть, и Николицу начелника срьбчищемь приіеть царь и почте патрикіемь.“[1]

И Иречек и Дринов сматрају, да је она држава у Македонији, која се развила из устанка Брсјака под њиховим кнезом Шишманом, а после под Самуилом, друго, западно бугарско царство. Да ли се она тако може сматрати ми, разуме се, не можемо овде расправљати, и оставићемо ту ствар пресуди стручних али беспристрасних историка. Нека они исто тако по правди оцене и оне познате повеље Василија II од 1020. године, о којима се дознаје из повеље Михаила Палеолога из друге половине 13. века. Ми ћемо овде само споменути, да је уговор о миру, закључен по смрти Симеуновој између његова сина Петра и Византије (8 октобра 927. г.), признао цару Петру царску титулу и патријаршко достојанство архијепископа Дамњана у Дрстру, заједно са самосталношћу бугарске цркве. Ово-

  1. Starine, XIV стр. 163.