ABISINIJA
Engleska je poslala u Abisiniju kazne-
nu ekspedicju pod komandom sera Ro-
berta Nepiera (14.000 engleskih i 27.000
urođeničkih vojnika, najmodernije na-
oružanih).
Pre nego što je otpočeo ratovanje,
ser Robert Nepier, uspeo je da za En-
glesku pridobije neprijatelje Teodora
II, kraljeve Tigreje, Laste i Šoe (ovaj
poslednji docnije je postao negus Me-
nelik II), koji su pristali da pomažu
englesku kaznenu ekspediciju s tim da
Englezi, čim zarobe Teodora II, napu-
ste Abisiniju. Teodor II, ostavljen na
cedilu, povukao se u tvrđavu Magdala,
koju su Englezi bombardovali. Bez iz-
gleda na spasenje, Teodor II je prvo ubio
svog sina a onda sebe, a januara 1872
krunisan je za negusa, pod imenom Jovan
IV, ras Golđa-Kaza, engleski kandidat.
Posle krunisanja, engleske trupe su na-
pustile Abisiniju i tako se svršila
ova britanska kaznena ekspedicija.
Italija je počela živo da se intere-
suje za kolonije 1870 g. 1881 Asab je
stavljen pod njen protektorat, Masau-u
je zauzela 1885 i tako se približila
Etiopiji. Italijanski odredi su pola-
ko zauzimali pograničnu teritoriju
Abisinije, dolazeći često u sukob s
manjim abisinskim plemenima koja su,
1887. kod Dogalia, nanela Italijanima
težak poraz, dok je Jovan IV ratovao s
dervišima — mahdistima, koji su sa
zapada upali u Etiopiju. 8 marta 1889
g., u bitci kod Metame, Jovan IV je po-
bedio derviše, ali je i sam ubijen.
Skoro jednoglasno izabran je za negusa
kralj Šoe, Menelik II. 2 maja 1889, Me-
nelik II je potpisao konzularnu i tr-
govinsku konvenciju s Italijom.
9 marta 1894 g. Francuska je potpi-
sala s Abisinijom železnički ugovor,
što je izazvalo veliko nezadovoljstvo
u Londonu i Rimu. 5 maja iste godine
zaključen je italijansko-engleski ugo-
vor o podeli Abisinije. Odmah posle
|
ABISINIJA
potpisivanja ugovora, italijanske trupe
su upale na abisinsku teritoriju i po-
čele da osvajaju pokrajinu Tigreju, po-
beđujući u manjim borbama abisinske od-
rede. Tako su italijanske trupe, pod
komandom generala Baratierija ušle u
Aduu, a zatim i u Adi Ugri. 25 marta
1895 g. general Baratieri je zauzeo Adi-
grat. Situacija je bila sve teža i ge-
neral Baratieri je očekivao da će rat
planuti septembra—oktobra te godine.
Doista, Menelik II je odbio predloge
za mirno rešenje celog spora, pa je
naredio mobilizaciju, o čemu je glavni
komandant italijanskih trupa, koje su
ostale u zaposednutim abisinskpm gra-
dovima, general Arimondi, obavestio ge-
nerala Baratierija, koji se nalazio na
putu za Eritreju. Italijanskim trupa-
ma je odmah naređen pokret. Posle ma-
njih sukoba, italijanske trupe pod ko-
mandom majora Tozelija, u decembru
1895, potpuno su uništene kod Amba—
Alagija a 2. februara 1896 kod Makale.
U međuvremenu, italijanski manji odre-
di pretrpeli su poraze na drugim me-
stima. Menelik II skupio je vojsku od
100.000 ljudi, za glavnog komandanta
postavio svog bratučeda rasa Makonena
(oca sadašnjeg negusa Haila Selasija)
a ovaj je potisnuo italijanske trupe u
bezvodnu dolinu Adue i tu potukao re-
dom sve korpuse, koje je general Bara-
tieri slao protiv njega. Velika bitka kod
Adue, 1 marta 1896 g., trajala je punih
dvanaest časova sve dok nisu potpuno
uništene kolone generala Bormiere,
Arimondija i Albertona. General Bara-
tieri, posle ovog neuspeha, izveden je
pred ratni sud.
Menelik II je izvršno potpuno ujedi-
njenje Abisinije i u zemlji izveo mnoge
korisne reforme. Kad je Menelik II umro
1918, njega je nasledio na prestolu Liđ
Jasu, veliki germanofil, koji je u ze-
mlji imao veliki broj neprijatelja. Sep-
tembra 1916 on je zbačen s prestola, a
|
