АБИСИНИЈА
Абисинија, од почетка рата до данас,
стално вршила куповине оружја и оста-
лог ратног материјала у иностранству.
На положајпма главних команданата на-
лазе се расови, покрајинске поглавице,
пија је дужност да сами издржавају
своје трупе и снабдевају свима потре-
бама. Већина ових расова има као вој-
не саветнике бивше европске активне
официре. Абисинци су као војници вео-
ма издржљиви, храбри и задовољни и са
најлошијом исхраном.
Историја. Колевка абисинског царства
је обала језера Цана (Тана), која је стал-
но била поприште безбројних борби, во-
ђених за самосталност абисинског цар-
ства још у најранија времена.
|
АБИСИНИЈА
и сталним борбама хришћана и мухаме-
данаца. (Португалски официр Кристо ди
Гама, брат Васка ди Гаме, дошао је та-
ко у Абисинију, на позив абисинских
хришћана, да угуши устанак харарског
емира Ахмеда Грана, у чему је са својих
400 људи и 30 топова и успео).
Новија историја Абисиније пониње тек
од краља Теодора II, који је, пошто је
на престо ступио 1855 г., успео да учини
крај борбама за превласт, које су се
стално водиле између појединпх расова
и да уједини Абисинију. Теодор II увео
је многе реформе и тежио да од Аби-
синије створи модерну државу, због че-
га је у земљи, нарочито мећу расовима
којима је укинуо наследно достојанство,
|
У IV в. Абисинци, дотле незнабошци,
прешли су у хришћанство, док је један
део, који је стално био под ударом на-
језде мухамеданских пљачкаша, примио
муслиманску веру. Све до Теодора II,
абисинског цара, историја Абисиније је
испреплетана многобројним логендама
|
стекао велики број непријатеља. Међу-
тим, 1866 г., Теодор II дошао је у сукоб
с енглеским конзулом Камероном, који
га је увредио, па је Теодор II наредио
да се конзул и његов секретар оку-
ју, а сви други странци да се про-
терају. Не упуштајући се у преговоре,
|
