Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/14

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

АБИСИНИЈА

Енглеска је послала у Абисинију казне-
ну експедицју под командом сера Ро-
берта Непиера (14.000 енглеских и 27.000
урођеничких војника, најмодерније на-
оружаних).
 Пре него што је отпочео ратовање,
сер Роберт Непиер, успео је да за Ен-
глеску придобије непријатеље Теодора
II, краљеве Тигреје, Ласте и Шое (овај
последњи доцније је постао негус Ме-
нелик II), који су пристали да помажу
енглеску казнену експедицију с тим да
Енглези, чим заробе Теодора II, напу-
сте Абисинију. Теодор II, остављен на
цедилу, повукао се у тврђаву Магдала,
коју су Енглези бомбардовали. Без из-
гледа на спасење, Теодор II је прво убио
свог сина а онда себе, а јануара 1872
крунисан је за негуса, под именом Јован
IV, рас Голђа-Каза, енглески кандидат.
После крунисања, енглеске трупе су на-
пустиле Абисинију и тако се свршила
ова британска казнена експедиција.
 Италија је почела живо да се интере-
сује за колоније 1870 г. 1881 Асаб је
стављен под њен протекторат, Масау-у
је заузела 1885 и тако се приближила
Етиопији. Италијански одреди су пола-
ко заузимали пограничну територију
Абисиније, долазећи често у сукоб с
мањим абисинским племенима која су,
1887. код Догалиа, нанела Италијанима
тежак пораз, док је Јован IV ратовао с
дервишима — махдистима, који су са
запада упали у Етиопију. 8 марта 1889
г., у битци код Метаме, Јован IV је по-
бедио дервише, али је и сам убијен.
Скоро једногласно изабран је за негуса
краљ Шое, Менелик II. 2 маја 1889, Ме-
нелик II је потписао конзуларну и тр-
говинску конвенцију с Италијом.
 9 марта 1894 г. Француска је потпи-
сала с Абисинијом железнички уговор,
што је изазвало велико незадовољство
у Лондону и Риму. 5 маја исте године
закључен је италијанско-енглески уго-
вор о подели Абисиније. Одмах после

АБИСИНИЈА

потписивања уговора, италијанске трупе
су упале на абисинску територију и по-
челе да освајају покрајину Тигреју, по-
беђујући у мањим борбама абисинске од-
реде. Тако су италијанске трупе, под
командом генерала Баратиерија ушле у
Адуу, а затим и у Ади Угри. 25 марта
1895 г. генерал Баратиери је заузео Ади-
грат. Ситуација је била све тежа и ге-
нерал Баратиери је очекивао да ће рат
планути септембра—октобра те године.
 Доиста, Менелик II је одбио предлоге
за мирно решење целог спора, па је
наредио мобилизацију, о чему је главни
командант италијанских трупа, које су
остале у запоседнутим абисинскпм гра-
довима, генерал Аримонди, обавестио ге-
нерала Баратиерија, који се налазио на
путу за Еритреју. Италијанским трупа-
ма је одмах наређен покрет. После ма-
њих сукоба, италијанске трупе под ко-
мандом мајора Тозелија, у децембру
1895, потпуно су уништене код Амба—
Алагија а 2. фебруара 1896 код Макале.
У међувремену, италијански мањи одре-
ди претрпели су поразе на другим ме-
стима. Менелик II скупио је војску од
100.000 људи, за главног команданта
поставио свог братучеда раса Маконена
(оца садашњег негуса Хаила Селасија)
а овај је потиснуо италијанске трупе у
безводну долину Адуе и ту потукао ре-
дом све корпусе, које је генерал Бара-
тиери слао против њега. Велика битка код
Адуе, 1 марта 1896 г., трајала је пуних
дванаест часова све док нису потпуно
уништене колоне генерала Бормиере,
Аримондија и Албертона. Генерал Бара-
тиери, после овог неуспеха, изведен је
пред ратни суд.
 Менелик II је извршно потпуно уједи-
њење Абисиније и у земљи извео многе
корисне реформе. Кад је Менелик II умро
1918, њега је наследио на престолу Лиђ
Јасу, велики германофил, који је у зе-
мљи имао велики број непријатеља. Сеп-
тембра 1916 он је збачен с престола, а


— 12 —