Page:Taras Buljba. Pripovetka. Beograd 1902.djvu/44

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ova stranica je lektorisana


— Jeste, makar i oca. Kad je uvreda ne gledam ko je niti ga poštujem. — Pa kako ćeš se biti sa mnom? Valjda pe- snicama? — Pa već čim bude. — E, hajde pesnicama! reče Buljba zasukujući rukave. — Da vidim, kakav si junak pa pesničenju!




I mesto zdravljanja posle današnjeg rastanka, otac i sin počeše prišivati jedan drugome bubotke i po rebrima, i po slabinama, i po prsima; čas uz- maknu n obazru se, čas nanova nastupe.