Oh koliko često za man
uzdisat' se taj zlo vidi,
ki vil lijepu i noć i dan
dvoreć slidi.
Pokli ova, prid kom blidi5
sunca svitlos, neće vike
da izliči moje vridi,
kim ni slike,
niti hoće, da dvi rike
ustave se, koje svak čas10
davaju mi rad nje dike
žestok poraz.
Sadružen je vazda ukras
vile lijepe s nemilosti,
toj se sad zri dobro na obraz15
nje liposti.
O svitovne vi mladosti,
trikrat, petkrat priblažene,
kim znat dano ni grkosti
zle ljuvene20
