Ох колико често за ман
уздисат' се тај зло види,
ки вил лијепу и ноћ и дан
дворећ слиди.
Покли ова, прид ком блиди5
сунца свитлос, неће вике
да изличи моје вриди,
ким ни слике,
нити хоће, да дви рике
уставе се, које свак час10
давају ми рад ње дике
жесток пораз.
Садружен је вазда украс
виле лијепе с немилости,
тој се сад зри добро на образ15
ње липости.
О свитовне ви младости,
трикрат, петкрат приблажене,
ким знат дано ни гркости
зле љувене20
