Sve one misli, ke u srcu držah ja,
učinih, da pođu od mene dalek tja.
Već s onim ognjenim ne stoju željami,
ni obraz polivam groznima suzami.
Sve tuge i muke i hude žalosti5
opet se svrnuše u mile radosti.
Stavih se gledati, koja je tva vira,
i vidih, da drugi me voće obira.
Tim sada pravlju ti: čin' što ti je od volje,
a ja ću iskati toj, što mnim, da je bolje,10
er voće toj tamno može se svim zvati,
ko ruka velik broj gre rotno sve brati.
