Све оне мисли, ке у срцу држах ја,
учиних, да пођу од мене далек тја.
Већ с оним огњеним не стоју жељами,
ни образ поливам грознима сузами.
Све туге и муке и худе жалости5
опет се сврнуше у миле радости.
Ставих се гледати, која је тва вира,
и видих, да други ме воће обира.
Тим сада прављу ти: чин' што ти је од воље,
а ја ћу искати тој, што мним, да је боље,10
ер воће тој тамно може се свим звати,
ко рука велик број гре ротно све брати.
