Noćas sam slušao tajom kako brodi U duboko ništa jedan čas za drugim Kad se modar mesec kupao u vodi I zborile tuje u senkama dugim. Neka tiha svetlost zadrhta iz mraka Kô mesečev blesak što pepeli grane, I ma noć da beše, ja čuh jato svraka Iz slavujskih gnezda prhnu u jablanje. O, duboko tada osetih u meni Pritajen bol kako se glasno zacereka, On zna da će najzad sve da zajeseni, Mesto nara biće kiparis i smreka. On zna svoje vreme i prikriven čeka. (Bez datuma)
