* * * (Ноћас сам слушао тајом која броди)

* * * (Ноћас сам слушао тајом која броди) Писац: Милутин Бојић

---

Ноћас сам слушао тајом како броди
У дубоко ништа један час за другим
Кад се модар месец купао у води
И збориле тује у сенкама дугим.

Нека тиха светлост задрхта из мрака
Кô месечев блесак што пепели гране,
И ма ноћ да беше, ја чух јато сврака
Из славујских гнезда прхну у јаблање.

О, дубоко тада осетих у мени
Притајен бол како се гласно зацерека,
Он зна да ће најзад све да зајесени,
Место нара биће кипарис и смрека.

Он зна своје време и прикривен чека.

(Без датума)

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.