*** (Pred tvojom uspomenom, sa tužnim stojim bolom...)
| *** (1892) Pisac: Dragutin Ilić |
Pred tvojom uspomenom, sa tužnim stojim bolom,
K’o dete pred kavezom, tičica gde je bila,
I ono vrataoca otškrinu rukom svojom
Da nežno pomiluje njezina šarna krila.
A tiče iznenada izlete hitrim letom,
K’o strela opušćena zaplovi u visine,
Pevajuć’ zvonkim glasom nad ovim ropskim svetom,
Zatrepta, nestade je, utonu u daljine.
A dete suznim okom tičicu sebi zove,
Ma zalud’ ta se nikad vratiti njemu neće,
Tamo gde hitrim letom oblaci zlatni plove,
Slobodnim krilma ona, u novi život leće.
*
Pred tvojom uspomenom ovako i ja stojim,
Varljiva nada i sad u mojoj duši leće,
I čekam snove davne i duge dane brojim
K’o dete za tičicom, koja se vratiti neće.
Izvor[uredi]
1892. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina sedma, broj 14, str. 209.
|