*** (Пред твојом успоменом, са тужним стојим болом...)

***  (1892)  Писац: Драгутин Илић

Пред твојом успоменом, са тужним стојим болом,
К’о дете пред кавезом, тичица где је била,
И оно вратаоца отшкрину руком својом
Да нежно помилује њезина шарна крила.

А тиче изненада излете хитрим летом,
К’о стрела опушћена заплови у висине,
Певајућ’ звонким гласом над овим ропским светом,
Затрепта, нестаде је, утону у даљине.

А дете сузним оком тичицу себи зове,
Ма залуд’ та се никад вратити њему неће,
Тамо где хитрим летом облаци златни плове,
Слободним крилма она, у нови живот леће.

*

Пред твојом успоменом овако и ја стојим,
Варљива нада и сад у мојој души леће,
И чекам снове давне и дуге дане бројим
К’о дете за тичицом, која се вратити неће.

Извор

1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 14, стр. 209.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.