*** (Пред твојом успоменом, са тужним стојим болом...)
| *** (1892) Писац: Драгутин Илић |
Пред твојом успоменом, са тужним стојим болом,
К’о дете пред кавезом, тичица где је била,
И оно вратаоца отшкрину руком својом
Да нежно помилује њезина шарна крила.
А тиче изненада излете хитрим летом,
К’о стрела опушћена заплови у висине,
Певајућ’ звонким гласом над овим ропским светом,
Затрепта, нестаде је, утону у даљине.
А дете сузним оком тичицу себи зове,
Ма залуд’ та се никад вратити њему неће,
Тамо где хитрим летом облаци златни плове,
Слободним крилма она, у нови живот леће.
*
Пред твојом успоменом овако и ја стојим,
Варљива нада и сад у мојој души леће,
И чекам снове давне и дуге дане бројим
К’о дете за тичицом, која се вратити неће.
Извор[уреди]
1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 14, стр. 209.
|