Čestitam/26

PRIZOR VI

PRIZOR VI
SOFKA, zatim MARA

SOFKA:
Je l' ko video takog bezobraznika! Zagrlio me kao da sam ja njegova žena!... Ja njegova žena! Šta bi svet rekao? Da pitaju: „Ko je ta lepa ženica?" — „To je jedna majstorica!" ... „Kakva majstorica?" — „Berberka!" ... „Šteta", rekli bi, „priličila bi i za baronicu."
MARA (utrči i baci se na stolicu):
Ne mogu, ne mogu da ga ostavim! Bila sam na po puta, pa se opet vratim, opet pođem, opet se vratim. Ko me je video, držao je da sam poludela. Sama se na sebe ljutim što sam tako dobra, što volim toga lolu, toga bekriju, što ga evo ni sada još nema!
SOFKA (za sebe):
Sirota gospoja, sasvim je izvan sebe!
MARA (hoda po sobi):
Šta da radim? Ej, muževi, muževi, batina treba vama, a ne dobra žena!
SOFKA:
Milostiva gospoja!
MARA:
Ćuti!... Šta si stala ovde? Nemaš posla svoga! (Za sebe). Šta da radim?
SOFKA:
Idem, milostiva gospoja! (Pođe).
MARA:
Kuda ćeš? Kud si naumila? (Za sebe). Šta da počnem?
SOFKA:
Ali, milostiva gospoja...
MARA:
Ćuti!... (Za sebe). Baš sam nesrećna!
SOFKA:
Ne govorim ni reči!
MARA:
Šta ne govoriš, šta si stala? Hoće l' biti jedared?
SOFKA:
Htela sam da kažem...
MARA:
Ta govori već jedared!
SOFKA:
Da je gospodin bio kod kuće.
MARA:
Dakle je bio?
SOFKA:
I pitao za vas.
MARA:
A šta si ti rekla?
SOFKA:
Ja sam rekla da ne znam gde ste, na što se gospodin jako razljutio.
MARA:
Nek se ljuti, to mi je baš milo!
SOFKA:
I onda zgrabio pištolje...
MARA:
Pištolje?
SOFKA:
I otrčao sav ljutit da se ubije.
MARA:
Da se ubije? Šta ja uradih! Zbog mene da se ubije! Pomagajte... Pomagajte!