Herceg Vladislav/36

Herceg Vladislav
Pisac: Jovan Subotić
OSMI PRIZOR

OSMI PRIZOR
Dvorana u dvoru hercegovom.
Knez Vukac i knez Sanko (uđu.)

KNEZ VUKAC:
Pozvade l’ ti u sabor knezove?
KNEZ SANKO:
Sve do jednog, mal’ ne spadoh s nogu.
KNEZ VUKAC:
Kako danas herceg je razdražen,
Više čuvaj glavu nego noge.
KNEZ SANKO:
Nikad takog dosad neviđeh ga!
Paprena će biti nam večera.
KNEZ VUKAC:
Nešto s’ kuva, samo neznam kome.
Utiša l’ se narod na ulicah?
KNEZ SANKO:
Utiša l’ se? Sve većma navire!
Kneza Ivka malo ne razkide.
KNEZ VUKAC:
Ko mu reče ići međ zverove!
KNEZ SANKO:
Herceg ga je slao miriti ih!
KNEZ VUKAC:
A ha! Sad znam kud i na što smera
A što s’ Tvrtko onako snudio?
KNEZ SANKO:
Glas za njega neko u svet pusti,
Da se tajno s’ Turci dogovara —
KNEZ VUKAC:
A to Tvrtko učiniti neće!
KNEZ SANKO:
I ja velim; ali neko zucnu,
A taka se ponajlakše prima.
KNEZ VUKAC:
To ni Herceg verovati neće!
KNEZ SANKO:
Opazih ga danas kod hercega.
Sigurno su o tom govorili;
Brižan uđe, a ves’o izađe.
No šta ima Vukman sa Milotom!
Dug razgovor sinoć prometnuše.
KNEZ VUKAC:
Reč bijaše o ratu sa Turci.
KNEZ SANKO:
Pak?
KNEZ VUKAC:
Milota češće se počeša!
KNEZ SANKO:
Šta je njemu toliko do mira,
Kad sav narod ište da se bije?
KNEZ VUKAC:
E svak od nas svoju glavu ima,
A Milota rado čovek živi.
KNEZ SANKO:
Ta i meni nemili se mreti,
Ama Turčin baš gadno zagudi.
Više bi nam mir don’o sramote
Neg’ što rat bi štete učinio.
KNEZ VUKAC:
I ja volim obraz od života.
Ali znaće herceg narediti.
Već šta na to govore knezovi,
Što svet ište, da s’ Jusuf pogubi?
KNEZ SANKO:
Dva tri nebi; a drugi će tako
Kako rekne herceg sa narodom.
KNEZ VUKAC:
Kako j’ danas herceg dobre volje,
Tu će Turčin kosti ostaviti.
KNEZ SANKO:
Kako bude! Ja odoh hercegu —
KNEZ VUKAC:
A ja idem knezove dočekat’.
(Odu jedan na jednu drugi na drugu stranu.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.