Херцег Владислав/37
| ←Осми призор | Херцег Владислав Писац: Јован Суботић ДЕВЕТИ ПРИЗОР |
Десети призор→ |
ДЕВЕТИ ПРИЗОР
ХЕРЦЕГ (уђе раздражен, и погледавши на десно и лево):
Сам сам! Страшни час се приближује,
У који ћу први пут учинит’,
У чем срдце с главом ми с’ не слаже. (поћути)
Мора бити! Изванредна дела
Не свршују с’ обичним средствама.
Ту се глава на коцку измеће,
И народа срећа и државе.
(Метне руку на срдце.)
Ти говори онде, где си јуче!
(Метне руку на чело.)
А ти узми крму па управљај!
(поћути)
Крв Турчина народ раздражиће,
Те ће више од ње пожелити,
А властеле чвршће ће споити
Нег’ ма каква свечана присега:
Сваки, који на себе је узме,
Мора пасти или победити,
Јер одостраг турска сабља прети.
(поћути)
Ивка воља народа преломи;
А Твртка ће сумња приволети;
Милоту ће дело оковати.
(викне)
Санко!
|