Tuđinče (dramolet u jednom činu)/8

◄ VII

VIII

►

VIII

BOSA (Izlazi iz kuće sa boščož stvari. Ona najpre ostane na kućnom pragu, iznenađena scenom koju dugo posmatra. Zatim prilazi Milunu, dohvata mu ruku i celiva).
MILUN (Trgne se: nemilo muje što ga je zatekla raznežena i sa detetom ia kolenu. On odmah spušta dete i odguruje ga od sebe, a okreće lice da bi sakrio suze koje su mu navrele na oči. Dozvolivši da mu celiva ruku, i ne okrećući glavu, on drugom rukom, terajući je, pokazuje vratnice).
BOSA (Ubriše rukavom suze, pribere se i pruža ruku detetu): ’Ajde!
MILUN (Okreće glavu): Što ćeš?
BOSA: Da ga vodim?
MILUN: Kuda ćeš s njim?
BOSA: Kud ja tu i on!
MILUN: Vodi ga, dabo’me! Tvoj je greh, pa ga moraš nositi sa sobom. (Razmišlja). A... ovaj.. voliš ga?...
BOSA: Majka sam mu!
MILUN: Baš onako, drago ti je?
BOSA: Jeste!
MILUN: A što ti je drago?
BOSA: Iz utrobe sam ga otkinula!
MILUN: I... drago ti valjda što... (Uzrujava se i drhće) što ti je on... otac, drag?
BOSA: Ne može nasilnik biti drag!
MILUN: Nasilnik?
BOSA: Jeste!
MILUN:Ko je? Reci mi ga ko je, reci mi bar njemu da platim ovu sramotu!... Reci!
BOSA: Ne znam mu ime!
MILUN (Plane): Lažeš, kučko!... Lažeš, zavaravaš, zavaravaš,. zaturaš... Znaš ti, dobro znaš, nego zaturaš!
BOSA (Pouzdano i odlučno): Ne znam!
MILUN: Je l’ kmet, je l’...? Reci ko je: je l’ naš, je l’ iz sela?
BOSA: Nije.
MILUN: Nego?
BOSA: Nemac.
MILUN: On?
BOSA: Jeste!
MILUN: A nisi se ti prevarila... je li... nisi ti kriva... nasilnik je bio? Je l’ nisi ti kriva?
BOSA: Tako mi Bog pomogao!
MILUN: A ne znaš ni ko je, ni odakle je, ni iz koje zemlje? Ne znaš ni gde je?
BOSA: Znam.
MILUN: Znaš?... Pa... gde je?
BOSA: (Pokaaujući na trap): Eno ga tamo!
MILUN: (Zgranut): Tamo?!
BOSA: Jes’!
MILUN: Ama... on?
BOSA: Tamo!
MILUN: (Zadršće celim telom i kao zver jednim skokom odleti, pada na kolena i krha vrata na trapu te zagleda unutra): Lažeš, ovde nikog nema!
BOSA: Tu je... razgrni zemlju... nije duboko!
MLADEN (Zavuče se četvoronoške u trap i malo zatim izleću otuda pregršti zemlje koju on rukama kopa i baca za sobom).
BOSA (Uzela je u naručje dete, koje je uznevereno blenulo za sve ovo vreme, prigrlila ga na grudi i ljubi ga).
MLADEN: (Iz trapa se čuje životinjski uzvik, dug i jeziv. Malo zatim Milun se izvlači otud; ruke mu od zemlje koja mu se nalepila kad je kopao. On se diže i prilazi Bosi): Video sam ga.. ovde... pod srcem.... nožem...? (Pogleda je značajno). Ko ga ubi?
BOSA: Ti!
MLADEN: Ja?
BOSA: Ti si mi ruku vodio!
MILUN (Dugo je gleda, razmišlja i bori se): A... zašto ga ubi?
BOSA: Osramoti me, kuću mi razori!
MILUN (Pribira se, vraća sebi, miri se, te joj prilazi i celiva je u čelo): Neka ti je prosto!
BOSA (Obliju je suze, zagrca i pospe mu ruku poljupcima).
MILUN (I sam zagušen osećajima, uzima dete iz njenih naručja): 'Odi, ’odi ovamo, ti, Nenade Rankoviću... ’odi!

3 A V E S A

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.