Tomaida (drama u tri čina)/20
II
ZOA, TASOS, PREĐAŠNjI
ANGELOS (Sedeo je dotle na kamenu, odvojen, zabrinut i ne učestvujući mnogo u raspoloženju ostalih. Kad naiđe Tasos diže glavu): Šta je, Tasos?
TASOS: Došla je Zoa iz Trikale.
ANGELOS: Donosi l’ dobre vesti? Dovedi je!
TASOS (Okreće se za sobom i maše rukom).
ZOA (Prosta starija žena: ulazi sa prekrštenim rukama na grudima)
ANGELOS: Dobro nam došla, Zoa!
3OA: Bolje vas našla, palikari!
ANGELOS: Kad si iz Trikale?
3OA: Noćas, s večeri.
ANGELOS: Šta nam donosiš?
ZOA: Pozdravio vas arhontos Evstratios i dimarhos Gerorizis i protojerejos Efimijos. Pozdravljaju vas sve i javljaju vam ovo: u Trikalu su juče stigli moloski gerondi. Despod ih je sebi dozvao i ljuto im popretio što se moloska mladež odmeće u četu Tomaidinu.
ANGELOS: A što su varvarinu i poverovali te došli mu na noge?
ZOA: Zadržaće ih kao taoce sve dok Tomaida četu ne raspusti, ili, dok je moloska mladež ne napusti.
JEDAN MOLOSKI MLADIĆ: Mi, moloska mladež, nismo deca pudljiva te da nas rasplaši pretnja tiranova. Pozdravi ga Zoa, ili reci onom ko ga može pozdraviti: moloska deca vratiće se kućama kad Epir bude slobodan i kad on, tuđinac, bude izagnan.
VIŠE MOLOSKIH MLADIĆA: Tako je!
ANGELOS: Tako je, palikari!
VIŠE NjIH: Živela Molosija!
3OA: Još imam da vam kažem.
ANGELOS: Govori, Zoa!
3OA: U gradu je sinoć bilo neke uzbune, ali se ne zna šta je. Despot se veselio, kao obično i na jedan mah veselje je umuknulo. Eraklos Kalojanis zna još da su se u dva maha tamnička vrata otvarala i da je neko bačen u tamnicu, ali ne zna ko. Stefanos Polihronis misli da je neko od srpske vlastele u veselju uvredio despota pz ga ovaj bacio
u tamnicu, a dimarhos je čuo da je neko od njihovih čak i na život despotov nasrnuo. Danas, kad osvane dan, saznaćemo već i sutra na noć kad dođem k vama, javiću vam šta je u stvari.
ANGELOS (Ustaje): Pođi Zoa, za mnom da sve to i Tomaidi kažeš! (Polazi, a za njim Zoa. Pre no što će zaći okreće se) A vi, momci, nastavite veselje. Vesti koje ste čuli nisu takve da bi vas mogle sneveseliti! (Ode, za njim Zoa, a Tasos se udalji na drutu stranu, otkud je i došao).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|