Томаида (драма у три чина)/21
III
ОДМЕТНИЦИ
ЕЛЕФТЕРИОС: Удри море, Стериос, у тимпан. Дед', паликари, у коло хајдучко! Зар оволика ватра па да не завијемо оро око ње?
ЛАМБРОС: Али Спирос да га поведе!
ВИШЕ ЊИХ: Спирос! Спирос!
СПИРОС (Скида обућу, свлачи минтан, узима из појаса везен убрус и загрће на десном рукаву кошуљу, па левом руком прихвата коло у које се младићи хватају. Сви остали, који су остали ван кола певају и тапшу длановима по такту тимпана).
Ој оро, оро, вито оро,
Планино мајко, сестро горо!
Спремајте дворе, кућицу мрачну,
Копајте раку постељу брачну;
Застирите је лишћем зеленим
Смрћу јуначком хајдук се жени.
Ој оро, оро, вито оро!
(После ове строфе, Спирос напушта коло, и само уз свирку сам игра игру која се састоји из дивљачких скокова и покрета. Ту игру прати бесно тапшање околнне и одобравање узвицииа. Кад заврши игру, он опет пружа руку колу и опет настаје тихо играње)
Ој оро, оро, вито оро,
Планино мајко, сестро горо,
Званице купте и сватове
Гавране црне, мрке сове,
Под барјак сватски, бор зелени,
Смрћу јуначком хајдук се жени!
Ој оро, оро, вито оро!
(Спирос дохвати мач од једног друга с десна а други од друта са лева, те уз музику и ударање уз дланове и узвике околних, игра бесно и дивље игру мачева).
СВИ (По завршегку игре раздрагано): Живео! Живео!
ЕЛЕФТЕРИОС: Е, баш ти ваља Спирос!
|