Todor M. Bušetić: Narodna medicina Srba seljaka u Levču
Todor M. Bušetić: Narodna medicina Srba seljaka u Levču: SANU, Srpski etnografski zbornik knj. 17, Etnološka građa i rasprave, Državna štamparija Kraljevine Srbije, Beograd, 1911.
COBISS.SR-ID - 136229644 (https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/136229644)
VII. Bajanje[uredi]
1. Vrat. —
2. Prišt. —
a). Bajalica uzme hladan kakav kamičak i obnosi ga (kruži) oko prišta. Uz to nešto govori (baje) i takne u prišt kamičkom. Tako tri put. Ono lice, koje je donelo onaj kamičak, mora tačno znati ono mesto, gde je kamičak na zemlji ležao, i mora ga u onaj isti položaj staviti, kao što je ranije bio.
b). Pošao crni čovek u crnu goru
3. Nicinja. —
4. Nicina ili čir. —
5. Plač kod dece. —
6. Gušobolja. —
7. „Kraste“ („pljugavice“). —
8 Rane. —
b). Lako pero
9. Crveni vetar. —
v). Na kraju svakog bajanja bajalica govori:
„Sveta Petko i Sveta Nedeljo
i svi Sveci — Svetitelji
(ili: „i anđeli božji"),
meni oprostite,
Milovanu pomozite;
podajte mu život i zdravlje,
krepost i lakost itd.",
a i:
„da se odeli bolest od Milovana,
kao što se deli dan i noć,"
(kako koja. bajalica).
g). Ide Sveti Đorđe
10. Zmijin ujed. —
11. Nedra (bolest sisa). —
12. Strava. —
b).
Bajalica raščepi čeperak po zemlji i kaže:
Koliko se ova zemlja uplašila...
(tu čeperak stavi bolesniku na srce i nastavi)
Toliko se i Milovan (ili kako mu je ime) uplašio.
Tako tri puta.
13. Sekavina. —
14. Urok. —
15. Jašterica. —
16. Izgoretina. —
17. Bube (u glavi). —
VIII. Narodni lekari (vidari). — Bajalice. — Vračare. — Varalice.[uredi]
Bolesnika na selu u Levču leči ili vida obično kakva stara žena — „čisga žena" (tj. žena, koja je prestala rađati i s čovekom snošaj imati). Ređe to čini kakva mlađa žena, koja je vidanje od kakve starije žene izučila. Mlađi čovek vrlo je retko vidar.
Lekar ili vidar je obično starija žena ili čovek — zato, što taj posao valja samo čista žena ili čovek da rade. Ovo je po svoj prilici ostatak iz prastarih vremena, kad su stariji ljudi kao iskusniji i razumniji umeli svojom molitvom („bajanjem" umilostiviti božanstvo i izmoliti zdravlje za oboleloga, jer i sadanja bajanja nisu ništa drugo, do vrlo proste želje, koje se obično svršuju molitvom za ozdravljenje.
Svet im je poveravao, a i morao poverovati, te su u starije vreme imali lepu zaslugu. Njih je bilo malo, a sveta dosta. Pa i danas ima prostoga naroda, koji radije ide narodnom lekaru ili vidaru, nego učenom: — mahom zbog toga. što su učeni lekari i apotekari za naš sirotni narod vrlo skupi.
Ali pored tih, tako reći, prostodušnih lekara u narodu pojavljivali su se, a i sada se pojavljuju, prave varalice u tome pravcu, i globe narod. Koristeći se poznavanjem osobine seljaka, da više voli ići vračari i bajalici nego lekaru, te se varalice služe raznim mariFetlucima, te na vrlo lak i prost način dođu do velike nagrade. Zbog toga i danas u Levču idu od sela do sela i od bolesnika do bolesnika izvesne na glasu bajalice i vračare, te na taj način masa bolesnih ljudi, ne tražeći pomoći u lekara, propada i umire.
Najviše varalica u Narodnoj Medicini ima Cigana, i to mahom Cigana bakračara i svirača, a varaju većinom na ovaj način. Kad dođu u kakvu kuću, gde domaćica nosi crnu šamiju na glavi, ili ne vide ni jedno dete ni u kući, ni u avliji, odmah u prvoj narednoj kući ispitaju i saznadu: kako su u toj kući sva deca pomrla. Posle desetak dana ponova dolaze toj kući i sažalevajući domaćina i domaćicu zatraže dozvolu, da bacanjem ugljevlja vide, je li činje. Domaćin i domaćica im, naravno, to dozvole. Ciganka baci jedan ugljen u kalenicu s vodom, ugljen čvrkne, a ona će reći: »Ete!" — Baci drugi ugljen, pa kažr: „Vidim ja." Pa se okrene domaćici i kaže: „Prokleti da su!... Jadnice jadna! Imala si decu kao zlato. Ali ima jedna orospija, što ti jutro-veče dolazi. — Ti je znaš, koja ti je. Ja je ne znam. Ona ti je učinila. Obnela ti katanac oko kuće, i zakopala ga... Ali ja to mogu da raščinim."
„Pa dede, ako Boga znaš. Da ti dam što zaišteš", veli bezazlena seljanka.
Sad, videv, da je lov pao na udicu, stane pazar tvrditi: „Jest... ali ja to ne mogu pre, nego u mladu nedelju" udešavajući, da ima desetak dana megdana. „Ja moram ići čak u Kopaonik, da nađem jednu travu." — A ožalošćeni domaćin i domaćica na sve pristaju.
Odmah druge, ili treće noći dođu Ciganin i Ciganka, kad u kući sve spava, te Ciganin u dnu dvorišta draži pse, a Ciganka s drugog kraja preskoči u dvorište. I, kako je već spremila zarđali zatvoreni katanac, ona ga zakopa pred sami kućni prag. Ovo najradije rade kišne noći, jer se lepše zakopa, da se ne pozna. Iste noći odu Ciganin i Ciganka kući. Drugog dana dolazi Ciganka i donosi neku travu (koju bilo) pa je, bajagi, obnosi oko kuće — da je, kad bude baš nad katancem, namerno ispusti. Tada se šapućući bajagi moli Bogu i zovne domaćina, te ovaj onde kopa budakom i zaista iskopa katanac. Nađeni katanap toliko ubedi domaćina i domaćicu, da su gotovi sve na svetu dati Ciganki. I Ciganka sad tek stane tvrditi pazar. Traži košulju neobukivanu, stajaće odelo žensko i muško, srebrnu paru, kokošku bez belega, dve nove kašike, soli, pogaču, čuturu vina, nov lonac, glavicu crna luka — „sve što joj je za raščinjavanje potrebmo", da bajagi baci na raskrsnici. Domaćin to sve da. I sad se pogode za novac, te se dešava, da uzme i po 100 i više dinara.
Ciganke varaju i na ovaj način. Čim koga n. pr. zaboli uvo, Ciganka sabere neke crviće sa biljke „džešljike", u kojoj oni žive, mete ih kradom u usta i kroz cev, tegleći iz uva, bajagi vadi crve, jezikom ugura crva u cev i izduva ga napolje. Za svakog takog crva seljak plaća po 40—80 pr. din. Kad Ciganki nestane u ustima crvi, ona onda veli: „Ima još. I dokle god ne izvadim maticu, ne može ih nestati, jer ih ona pili." Na taj način dolazi bolesniku po nekoliko meseci, pa kad vidi, da onaj nema već otkud plaćati, izvadi tobož’ maticu i više ne dođe.
Dešava se po gdekada i ovo. Ponekoj domaćici vade Cigani crve iz uva „kroz cev i ubrus", a to će reći: ubrusom joj pokriju oči tako, da ne vidi, kako druga Ciganka krade vešalice s motke i seče slaninu, pa u džaklju trpa. Jadna žena posle ne sme to domaćinu ni da oda.
I ovo je jedan način, kako Ciganke narod varaju. Dođu u selo, pa nekog iz sela, koji potanko zna sve prilike, za dobru platu sklone u čergu, pa im kazuje sve nezgode pojedinih domaćina, koji kod njih dolaze za činje, lekove itd.
IX. Lekovi i lečenje[uredi]
Gotovo za svaku bolest, njemu poznatu, ima naš narod i svoj lek. U ovom kraju n. pr. leče pojedine bolesti ovako.
1. Kašalj, — a). Nastrugu kožu sa gole pete bolesnikove. Tu kožu pomešaju s medom, i svako jutro bolesnik jede po malo od toga.
b). Nastrugu dosta od željkine korube i to metu u zalog hleba, pa uveče dadu bolesniku te pojede.