[Пошао болев низ поље]
Пошао болев низ поље,
цвили иишти, до Бога се чује.
Срела га Света Мајка - Богородица,
па га пита:
„Шта ти је, болеву? 5
Што цвилиш; што пиштиш?
Пуштио си гласа до неба,
а сузе до земље?"
„Како шта је, Мајко - Богородице?
Сапале ме гује... 10
гује, љуте муке."
„Отуд иде бела, преко поља бела,
па стаде на грла бела.
Гнездо наградила,
јајца нанела, пилиће напилила 15
Де! Не бој се болеву!
Пратићу ти макар коју бајалицу.
Гнездо ће развалити;
јајца поразбивати;
пилиће поклати; 20
метлом избрисат’;
мотиком ископат’и закопат'...
Мало време прође,
докле бајалица дође;
и гнездо развали, 25
и јаја поразбива,
и пилиће покла,
и мотиком ископа и закопа.
Уступ’, наступ; ту ти места нема!
Света Петко и Света Недељо! 30
Сви Свеци Светитељи
мене опростите,
тем болеву помозите!
Подајте му живота и здравља,
лакос(т) и крепос(т) 35
благе душе, лаке руке.
(Тада се духне душом на перо,
нек буде лако као лако перо).
