Tiho pristanište
| ←Uteha (Plakati, našto?...) | Tiho pristanište Pisac: Mileta Jakšić |
Kroz noć i buru na tihom žalu
Trepere beli svitanja zraci —
Pozdrav i zbogom poslednjem valu
Što te na breg spasenja izbaci!..
Na visokoj se naći vrleti,
Stupiti na prag večnoga doma,
Gde ti žitejsko more ne preti
Burom ni strahom od brodoloma;
Videti otud — kȏ s Himalaje —
Zemlju, daleka prostranstva njena,
Kroz sjajni veo čarobne Maje
Prozreti laži njenih opsena;
Slušati kako do tebe stiže
Duboki nesklad zemaljske vreve
Što dole buči, a što ga diže
Grešni potomak pramajke Eve; —
Dok, očaranim, onamo, sluhom,
Čuti brujanje dalekih zvóna:
Večnosti poziv da pođeš duhom
S nemom povorkom bezbroj eóna
Ujedan život gde se ne menja
Dan nevečernji, gde večno sjaju
Zore s himnama večnih jutrenja —
Znaj da si došȏ svom zavičaju...
Mrtav na zemlji, vaskrsnȏ ti si
Za put ka svojoj poslednjoj meti:
Kad do božanstva smrt te uzvisi
Da večno živiš — to je umreti...
Izvor[uredi]
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 65
|