Tiho pristanište

←Uteha (Plakati, našto?...)

Tiho pristanište Pisac: Mileta Jakšić

Kroz noć i buru na tihom žalu
Trepere beli svitanja zraci —
Pozdrav i zbogom poslednjem valu
Što te na breg spasenja izbaci!..

Na visokoj se naći vrleti,
Stupiti na prag večnoga doma,
Gde ti žitejsko more ne preti
Burom ni strahom od brodoloma;

Videti otud — kȏ s Himalaje —
Zemlju, daleka prostranstva njena,
Kroz sjajni veo čarobne Maje
Prozreti laži njenih opsena;

Slušati kako do tebe stiže
Duboki nesklad zemaljske vreve
Što dole buči, a što ga diže
Grešni potomak pramajke Eve; —

Dok, očaranim, onamo, sluhom,
Čuti brujanje dalekih zvóna:
Večnosti poziv da pođeš duhom
S nemom povorkom bezbroj eóna

Ujedan život gde se ne menja
Dan nevečernji, gde večno sjaju
Zore s himnama večnih jutrenja —
Znaj da si došȏ svom zavičaju...

Mrtav na zemlji, vaskrsnȏ ti si
Za put ka svojoj poslednjoj meti:
Kad do božanstva smrt te uzvisi
Da večno živiš — to je umreti...

Izvor

• Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 65

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.