Утеха (Плакати, нашто?...)

←Март

Утеха Писац: Милета Јакшић

Плакати — нашто? Те сузе — чему?
Та краја мора да буде свему.

Ствари су људске краткога века
Твој узвик бола нема одјека.

Срећа! Биљчица врх голе стене
Што тек проклија и одмах свене:

Темеља нема, химера пука,
Виси отанкој жици паука...

Проникни, појми тајну дубоку:
Ништа не стоји, све је у току, —

Теку, пролазе ко̑ речни вали
Твоје радости, твоје печали —

Часком се јаве па опет роне —
Почекај па ћеш и ти куд оне:

Где ћути прошлост и снови стари,
Куд све одлази, људи и ствари, —

Одакле нема гласа ни јава,
Умир коначног заборава.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 63

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.