Tvrdica/16
| ◄ Pozorje 4. | POZORIJE 5. | Pozorje 6. ► |
POZORIJE 5.
BIVŠI, JANjA
JANjA (vrati se): Katico, i ti, dušo Juco, idite malo u vaša soba, imam jedno malo razgovor sos gospodar notarius.
KATICA: Oćemo, papa! (S Jucom otide.)
JANjA: Gospodin notarius, da mi oprostite što ćim da vas pitam: zašto dolazite vi u moja kuća?
MIŠIĆ: Ko ne bi u vašu kuću Dolazio, koja je od najpošteniji i najotličniji u ovom mestu?
JANjA: Moja je kuća pošteno, i ja sum pošten čovek. Ama, znajte, ne si složi nešto. Vidite, gospodin notarius, ja vas poštuim kako jedno pametno muž, ama, znajte, imam mlada žena, a svet je
hunsvutsko. Zašto da pravim sramota na moja kuća?
MIŠIĆ: Kir Janja, ja mislim da vi o meni nećete sumnjati. Vaša je gospoja česna i poštena žena, no vi imate jošte i jednu kđer.
JANjA: Katica je dete.
MIŠIĆ: Prekrasno dete, tako da bi se svaki pravedno u nju zaljubiti mogao. Ja bi imao jednu priliku za nju, i to je pravi uzrok zašto ja tako često k vami dolazim.
JANjA: O, gospodin notarius, imam već prilika za nju. Kir Dimu, moj stari prijatelju, čovek pošten, vredno trgovac...
MIŠIĆ: Zaboga, za njega da date vašu gospodičnu kćer?!
JANjA: Zašto ne, gospodin notarius, čovek koj ima trgovaško duh u sebe!
MIŠIĆ: Dobro, zaboga, ali onako star.
JANjA: Što mu fali, ne idi u kafana.
MIŠIĆ: I to nije najveća dobrodetelj u kafanu ne ići.
JANjA: Ne igra biljar.
MIŠIĆ: Kako će da igra, kad je grbav?
JANjA: Ne zna minutu, ne zna tajč, ne zna kalup, paši svoja kecelja, pa čuva svoja kuća, kao pošten čovek.
MIŠIĆ: Zaboga, kir Janja, nemojte tako strogo postupati s vašom kćerju! Ta, fala bogu, kom ćete i vi, nju jednu imate, podajte je za njenu priliku. Zašto da se ne usreći kad vam je moguće?
JANjA: Što mogući? Eto sum veći propao, nemam ništa, oćim da prosim. Što vi govorite, gospodin notarius, na ova šteta, na ovoj svet? O teos, filaksi, moramo da pođinimo sviju!
MIŠIĆ: Kir Janja, ja vas molim, nemojte da vučete greh na vašu dušu; nemojte je davati starom kir Dimi!
JANjA: Gospodin notarius, vi mene uvređivate! Šta fali moju Jucu?
MIŠIĆ: E, šta vi uzimate vas? Vi ste čovek jošt mlad, osobito u snagi, i lepi. Ko može kir Dimu s vami sravniti? Vi i on... znate, kako kažu Grci... kao Apolo i Vulkan!
JANjA: Pi, pi, pi, pi! Kakvo lepo reč, pravo elinsko! — Koj tu momku što bi teo moja Katica?
MIŠIĆ: Oćete da vam istinu kažem?
JANjA: To si znade. Da go poznaim.
MIŠIĆ: Taj je momak Mišić notaroš.
JANjA (gleda ga): Gospodin notarius! Što vi govorite?! Ne moži da bude.
MIŠIĆ: Zašto, kir Janja?
JANjA: Vi ste čovek gospodin, vami treba mnogo novci.
MIŠIĆ: Koliko mi treba, toliko mogu zaslužiti.
JANjA: Ama, oćite lep štafirung i latura.
MIŠIĆ: Onako kao što kir Janja može učiniti.
JANjA: Ama, ma ton teon, ne moži kir Janju ništa! Što vi mislite, gospodin notarius, kir Janja ima dukate? Prokleto ono dukat, da ma gori na pupku, ako imam!
MIŠIĆ: (To je mlogo!)
JANjA: Ako oćite bez krajcaru, ajde de, ama za novci nema siromah kir Janja. Kamo streća da moži da iskopa dve akove dukate, da dâ vama sto, Katici sto, da budete strećni!
|