Тврдица/16
| ◄ Позорје 4. | ПОЗОРИЈЕ 5. | Позорје 6. ► |
ПОЗОРИЈЕ 5.
БИВШИ, ЈАЊА
ЈАЊА (врати се): Катицо, и ти, душо Јуцо, идите мало у ваша соба, имам једно мало разговор сос господар нотариус.
КАТИЦА: Оћемо, папа! (С Јуцом отиде.)
ЈАЊА: Господин нотариус, да ми опростите што ћим да вас питам: зашто долазите ви у моја кућа?
МИШИЋ: Ко не би у вашу кућу Долазио, која је од најпоштенији и најотличнији у овом месту?
ЈАЊА: Моја је кућа поштено, и ја сум поштен човек. Ама, знајте, не си сложи нешто. Видите, господин нотариус, ја вас поштуим како једно паметно муж, ама, знајте, имам млада жена, а свет је
хунсвутско. Зашто да правим срамота на моја кућа?
МИШИЋ: Кир Јања, ја мислим да ви о мени нећете сумњати. Ваша је госпоја чесна и поштена жена, но ви имате јоште и једну кђер.
ЈАЊА: Катица је дете.
МИШИЋ: Прекрасно дете, тако да би се сваки праведно у њу заљубити могао. Ја би имао једну прилику за њу, и то је прави узрок зашто ја тако често к вами долазим.
ЈАЊА: О, господин нотариус, имам већ прилика за њу. Кир Диму, мој стари пријатељу, човек поштен, вредно трговац...
МИШИЋ: Забога, за њега да дате вашу господичну кћер?!
ЈАЊА: Зашто не, господин нотариус, човек кој има трговашко дух у себе!
МИШИЋ: Добро, забога, али онако стар.
ЈАЊА: Што му фали, не иди у кафана.
МИШИЋ: И то није највећа добродетељ у кафану не ићи.
ЈАЊА: Не игра биљар.
МИШИЋ: Како ће да игра, кад је грбав?
ЈАЊА: Не зна минуту, не зна тајч, не зна калуп, паши своја кецеља, па чува своја кућа, као поштен човек.
МИШИЋ: Забога, кир Јања, немојте тако строго поступати с вашом кћерју! Та, фала богу, ком ћете и ви, њу једну имате, подајте је за њену прилику. Зашто да се не усрећи кад вам је могуће?
ЈАЊА: Што могући? Ето сум већи пропао, немам ништа, оћим да просим. Што ви говорите, господин нотариус, на ова штета, на овој свет? О теос, филакси, морамо да пођинимо свију!
МИШИЋ: Кир Јања, ја вас молим, немојте да вучете грех на вашу душу; немојте је давати старом кир Дими!
ЈАЊА: Господин нотариус, ви мене увређивате! Шта фали моју Јуцу?
МИШИЋ: Е, шта ви узимате вас? Ви сте човек јошт млад, особито у снаги, и лепи. Ко може кир Диму с вами сравнити? Ви и он... знате, како кажу Грци... као Аполо и Вулкан!
ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи! Какво лепо реч, право елинско! — Кој ту момку што би тео моја Катица?
МИШИЋ: Оћете да вам истину кажем?
ЈАЊА: То си знаде. Да го познаим.
МИШИЋ: Тај је момак Мишић нотарош.
ЈАЊА (гледа га): Господин нотариус! Што ви говорите?! Не можи да буде.
МИШИЋ: Зашто, кир Јања?
ЈАЊА: Ви сте човек господин, вами треба много новци.
МИШИЋ: Колико ми треба, толико могу заслужити.
ЈАЊА: Ама, оћите леп штафирунг и латура.
МИШИЋ: Онако као што кир Јања може учинити.
ЈАЊА: Ама, ма тон теон, не можи кир Јању ништа! Што ви мислите, господин нотариус, кир Јања има дукате? Проклето оно дукат, да ма гори на пупку, ако имам!
МИШИЋ: (То је млого!)
ЈАЊА: Ако оћите без крајцару, ајде де, ама за новци нема сиромах кир Јања. Камо стрећа да можи да ископа две акове дукате, да дâ вама сто, Катици сто, да будете стрећни!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|