Тврдица/17

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЈЕЈСТВО ДРУГО
◄   Позорје 5. ПОЗОРИЈЕ 6. Позорје 7.   ►


ПОЗОРИЈЕ 6.

БИВШИ, ПЕТАР


ПЕТАР: Господару, не могу људи више да чекају.

ЈАЊА: Господин нотариус, сад сте чули моје план, можете исти кући.

МИШИЋ: Рад сам мало видити шупу.

ЈАЊА: Кала, кала. (Петру.) Водићеш господин нотариус код шупу да види коњи. Он ће ти показати како треба да си дери кожа. Он је учено муж, зна елински. (Отиде.)

МИШИЋ: Ха, ха, ха! Леп ми занат дао! Али, чекај мало, старче, уватићу ја тебе! (Петру.) Гди ти је господична?

ПЕТАР: Шта велите, господине?

МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод!

ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци!

МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући?

ПЕТАР: Као наопако. Мој Грк, да може, он би и пару своју продао и у новац учинио. Сад да му дерем цркотине! Нек му дере његов отац. Ја, богме, нећу, макар он пукô!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.