Tamara
| Tamara Pisac: Mihail Ljermontov, prevodilac: Vojislav Ilić |
Burni Terek šumi, teče,
I srdito igra val,
Pa pred sobom zemlju seče
Kroz neravni Darijal.
Po obali rosno cveće
Čarolijski vije splet,
Al' gde orô nebu leće,
Lepši tamo niče cvet!
Nad obalom, nebu gore,
Tamarin se diže dvor,
Svake noći, svake zore,
Tu je šala, smej i zbor
Tu se svako željom sladi,
Da ugove samo njoj,
I carica, šale radi,
Diže jednom pehar svoj.
Burni Terek juri brže,
Bruji, tutnji Darijal
I Tamara pehar vrže
U srditi, mutni val:
„Gle! Kô zlatni pehar jàko,
Nad kim vlada moja moć,
Neka smelo pođe tako,
Za naslade jednu noć,
Pa nek ljubi moje oči,
Neka grli viti stas;
Neka zora sa istoka
Zagrljene nađe nas!“
Što u njenom beše glasu,
To podsmešljiv tvrdi lik,
I sve stade u užasu,
Igra, šala, smeh i klik.
Al' se diže spram prestola
Dagestanski mladi kan,
Oko mu je puno bola,
Kô jesenski, mutni dan.
On se naglo iz sna trže,
Oturivši čibuk svoj,
Pa na srce ruku vrže,
I ovako reče njoj:
„Alah znade šta je stvarô.
Njegova je sveta moć!
Ja te ljubim, oh Tamaro!
Budi moja jednu noć.“
Opet žagor razvi krila,
I santura zvoni s njim,
I svečano sa nargila
Dizao se hladni dim.
A kad sutra na visini
Milozračni sinu dan,
Hladnoj reci, u dubini,
Ležao je mladi kan.
I Terek se čisto žuri,
Pa srdito baca val,
I sa penom dalje juri
Kroz neravni Darijal...
1. avgust 1883.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 197-198, Vuk Karadžić, Beograd.
Uporedi[uredi]
|