Тамара (Љермонтов)
| Тамара (1899) Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: Ристо Ј. Одавић |
У Дарјалском дубокланцу,
Где кроз маглу Терек бије,
Црна као стење под њом
Старинска се кула вије.
Царице је, зле Тамаре,
Ова кула вита, те́сна.
Тамара је анђ’о лепи
Ал’ ко демон зла и бесна.
А кроз маглу полуноћну
Сија огањ — пурпур сами;
Он путнику поглед скреће
И на ноћни одмор мами.
И Тамарин глас се чује,
Глас пун жеље и пун страсти;
Свемоћна је чар у њему,
Непојамне пун је власти.
На глас ма̑мни к њојзи хита
Купац, ратник, пастир дерни....
Пред њиме се врата шире
И прима га евнух верни.
А на одру чудно меком,
Пуна злата и рубина,
Она чека.... Пред њом кипе
Два пехара пуна вина.
И сплићу се топле руке,
На уснама усне горе;
Чудновати, дивљи звуци
Целу ноћ се туна оре.
Ко стотина да је дошла
Младих људи, лепих снаша
На сватовску игру ноћну
Ил’ подушје богаташа.
Али тек што светлост јутра
По горама зраком сине,
У кули је мир и тама —
У тренутку пир умине.
Само Терек Дарјал дере
И с грмљавом кроз крш рије;
Вал на вал се с пеном пење,
Вал се с валом брзо вије.
И у плачу мртво тело
Ужурбани носе даље....
А са окна бела слика
Последње му „Збогом” шаље.
Опрашта се пуно нежно,
А глас јој је сладост права,
Ко да усхит за нов сусрет
И љубљење изражава.
Извор[уреди]
1899. Нова Искра. Година 1, број 1, страна 11.
Упореди[уреди]
|