Tako je moralo biti (drama u tri čina)/1

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

PRVI ČIN
◄   Predgovor I II   ►

PRVI ČIN

Ukusno nameštena soba.

I

ĐORĐE i SOFIJA

ĐORĐE (izlazi iz jednih vrata u dubini, ostavljajući ih za sobom otvorena, te se kroz njih vidi raskošno postavljen sto. Odlazi drugim vratima. koja su takoñe u dubini, a koja vode u hodnik) Sofija!
SOFIJA (dolazeći kroz ta vrata) Molim!
ĐORĐE: Pregledao sam, sve je u redu. Samo, šta je sa tim buketom?
SOFIJA: Donet je.
ĐORĐE: Je li lep?
SOFIJA: Divan je. Sam đurđevak, a gospođa tako voli to cveće.
ĐORĐE: Nismo još zbrinuli sve, Sofija. Valja nabaviti... da, čekajte... (Vadi iz džepa beležnicu, ispisuje nešto, cepa list i daje joj) Otidite do braće Petrovića i uzmite dve boce šampanjca. Vino imamo, uzmite samo šampanj.
SOFIJA: Gospođa tako voli ušećereno voće.
ĐORĐE: Imate pravo; dajte mi da dopunim. Nego čujte, Sofija; kako bi bilo da uzmete četiri boce šampanjca? (Dopisuje i to, pa joj daje ceduljicu.)
SOFIJA: Četiri?
ĐORĐE: Za svaki slučaj. Na ručku su stari gospodin a gospođa, gospođina sestra, njen verenik, i mi, to je šestoro.
SOFIJA: Pa ipak...
ĐORĐE: Stari gospodin ne smatra da je počašćen ako ne puca šampanj. Njegovo zadovoljstvo nije u tome da ga pije, već da mu pucaju boce. Moramo mu, dakle, spremiti što više metaka.
SOFIJA: Tako se radujem gospođinom iznenađenju.
ĐORĐE: Samo!... (Stavlja prst na usta) Pazite, ne smemo se odati ranije. Gospođa mora zateći sve spremno i tada će tek biti pravo iznenađenje.
SOFIJA: Razume se! (Pođe)
ĐORĐE: Pre no što odete po šampanj, donesite buket.
SOFIJA: Molim!
ĐORĐE: Metnite ga u onu belu vazu i stavite na sto, tamo gde će gospođa sedeti.
SOFIJA: Da, razumem! (Ode.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 82 godine.