Тако је морало бити (драма у три чина)/2

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПРВИ ЧИН
◄   I II III   ►

II

ЂОРЂЕ и ЈЕЛА

ЂОРЂЕ (пали цигарету и седи забринуто)
ЈЕЛА (после извесне паузе, долази из своје собе у укусној јутарњој хаљини)
ЂОРЂЕ (пође јој хитно у сусрет) Добар дан, Јело, добар дан и срећан ти дан! (Хтео би да се пољуби са њом, но она му, без усхићења, пружа само руку.)
ЈЕЛА: Хвала! Ја сам мислила ти си заборавио.
ЂОРЂЕ: Зар ја? Зар твој дан? Мислим на њ већ месец дана, већ два месеца.
ЈЕЛА: Зар?
ЂОРЂЕ: О, уверићеш се!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.