Sudbina jednog razuma/10

DJEJSTVO DRUGO

POZORIJE 2.

POZORIJE 2.

(ŠALjIVAC I PREĐAŠNjI)

ŠALjIVAC: Dobar dan, gospodin doktor.
DOKTOR: Dobro kad ste došli, da čujete kakva slava može postići Srbina.
ŠALjIVAC: Kako?
DOKTOR: Moje Zemljeopisanije pobudilo je najveće vnimanije u Parizu.
ŠALjIVAC: O tome ne sumnjam Samo treba čovek da čita; a da će se potom čuditi, to je izvesno.
DOKTOR: No jošt više, moja je knjiga skinula naličije jednom nevaljalom čoveku.
ŠALjIVAC: To ne razumem.
DOKTOR: Evo čitajte.
ŠALjIVAC (uzme pismo i čita): „Pokornjejši sluga Aleksandre Germain vojeni minister“. Oho!
DOKTOR: Čitajte samo! (Oda oholo)
ŠALjIVAC (čita): „Previsokoučeni gospodine“.
DOKTOR: Jeste li vidili! „Previsokoučeni gospodine“, pa da ne bude čaša moja!
ŠALjIVAC (čita dalje): „Vaše zemljeopisanije po najnovijem državnom stanju sočinjeno dovelo me je do propasti. Nesrećom pročita ga jedan deputirac iz Kamere pariske i nađe da u Francuskoj ima 40 flota. Budući da se baš onda spisak pravitelstveni stvari pregledao, gdi više ne stoji nego samo 3 flote, taj isti člen, inače moj neprijatelj javi Kameri da sam 37 flota ili prodao ili utamanio, i time narodu grdnu štetu pričinio. Zato navali da se Vaša knjiga, o kojoj nema sumnje, za dokument uzme, i da se ja pod sud dam.“
DOKTOR: Tako mu treba; zašto je nepošten.
ŠALjIVAC (čita): „Predstatavite sebi moju nesreću i sramotu; pod sud ja, koji sam do sada u česti i uvaženiju bio. Ja se uzdam u Vaše milostivo i dobro srce, i dolazim Vas moliti da pišete ovamo, da je to pogreška Vašega pereta i da me od stida izbavite.“
DOKTOR: Nema od toga ništa.
ŠALjIVAC: A zašto ne bi čoveku pomogli kad vas tako lepo moli?
DOKTOR: Nikako, neka se uzme svaki u pamet.
ŠALjIVAC: Znate li, kad ste pali u klopku, kako vam je milo bilo kad ste našli ko će vas braniti.
DOKTOR: Drugo je kad nema dokazatelstva, a drugo je kad knjiga pečatana svedoči. Čitajte samo dalje.
ŠALjIVAC (čita): „Ako moju molbu ne ispunite, mene očekuje jošt veća nesreća. Jer kako se zna, da svaka flota mora imati svoga admirala, to će naravno morati izići da 37 admirala nema, i da sam ja utamanio te ljude. Preporučujući se Vašoj milostivoj učenosti jesam itd.“ To je velika nesreća, g<ospodin> doktor!
DOKTOR: Neka sebi pripiše.
ŠALjIVAC: Ja bi opet molio za tog bjednog čoveka.
DOKTOR: Nema mu pomoći. Moju slavu ne dam ja tako lako iz ruku.
ŠALjIVAC: Ali, je l’ to pismo baš iz Pariza?
DOKTOR: Ko bi o tome sumnjao?
ŠALjIVAC: Naravno, to će i natpis posvedočiti.
DOKTOR (gledi natpis): Na natpisu nema znaka otkuda ide. No, iz Pariza mora biti.
ŠALjIVAC: Da ne bude... No, ko bi smeo to ovde pisati? Samo mi je začudo kako minister dobro srpski zna.
DOKTOR: Zar niste čuli da se moja knjiga čita u Francusku? Čekajte, dok mi samo razum dođe... No da, šta je učinjeno s razumom?
ŠALjIVAC: On ima neku osobitu sudbinu. Kad sam otišao u Zavedenije siđeni s pameti, nađem gdi ga jedan iz tog zavedenija drži u ruci. Ja mu kažem da je razum vaš, a on se rasrdi, pa ga baci u reku mudrosti, koja tuda blizu teče.
DOKTOR: Šta, moj razum u rjeku! Zaboga, udaviće se, udaviće se!
ŠALjIVAC: Da vidite čuda, neće da potone. Da li bi tako bilo u svakoj vodi, ne znam; ali u rjeki mudrosti plivao je kao zejtin, Ni okvasio se nije!
DOKTOR: Lak je moj razum!
ŠALjIVAC: No druga nevolja pojavi se. Jedan magarac, koji je tu na obali paso, kako namirisa vaš razum, da se pomami. Počne po obali zaigravati se, skakati, bacakati se, pa najedanput skoči u reku mudrosti, od koje se inače čuvao kao od vatre, zgrabi vaš razum, pak iskočivši napolje, najedanput ga proguta i potom odma počne biti tako učtiv i pronicatelan, da su se i sami siđeni s pameti čudili.
DOKTOR: To mi je milo, ali ja bez razuma ne mogu da budem.
ŠALjIVAC: Koliko je to velika nesreća, toliko je s druge strane sreća.
DOKTOR: Kako?
ŠALjIVAC: Vi ste kazali da je duh iz konja prešo u vas. Što je magarac izeo vaš razum, pokazuje simpatiju s konjem i potvrđuje da ste vi Aristotelev potomak, pa tako da vam čaša ona mudrosti pripada.
DOKTOR: To je istina. No opet mi je nužno da imam katkad razuma. Zato mislim da se taj magarac zakolje, pa da mi se izvadi razum.
ŠALjIVAC: Šta će biti ako se bude u želucu skuvao? Nego bi ja reko da vi toga magarca kupite, i pored sebe držite. Pa kad god vam treba štogod važno pisati, da samo vašu glavu na njegovo čelo metnete.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.