Stražari

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Stražari
Pisac: Milutin Bojić


Milutin Bojic1.jpg


                  Stražari

Iz borbe u borbu godinama nošen
Ceo jedan narod slasti gubi redom
I, nesrećom šiban i burama košen,
Još oseća mladost i pod kosom sedom.

Nadzemaljski velik čari se odriče,
Strast ljubavnog bola savlađuje ledno;
On ne sluša krv što iz bedara viče;
Pred njegovim okom blista sunce jedno:

Nesamrtno sunce, na žrtvenik kome,
Kô vatrenom Bogu prkosne Kartage,
Prinosi na žrtvu, dok se koplja lome,
Uspomene, mladost i trenutke drage.

Tom velikom suncu časti svesno pruža
Sve darove zemne, mada zna šta vrede,
I veli otmenim kretom hola muža,
Pred njegovim suncem da sazvežđa blede.

I dokle mu Klio legendu ispreda
I vaseljena se grozničavo brine
Čime da uvenča čedo Veličine,
On veli: »Predanje tako zapoveda
Straži časti, koja do poslednjeg gine.«

1917



Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 102 godine.