Starčeva tuga

Vojislav Ilić

Starčeva tuga Pisac: Vojislav Ilić

Starčeva tuga

1.

Duh bajne, ljupke prošlosti

U slatki sađe l' san,

Ja prepun tuge, žalosti,

Dočekam svetli dan —

I sanka radi preklinjem,

Da večni vlada mrak,

I plavo nebo zaklinjem,

Da skrije sunčev zrak!

Il' sklopiv tavne zenice,

U tami gledam ja:

Blažene, mirns ravnice,

Gde ljupko sunce sja.

Tu bistar potok žubori,

I cvetak grli cvet,

I blagi vetrić lahori

Kroz čudni ovaj svet!

2.

Pod senkom lipa zelenih

Stari se diže dvor,

Gde žubor ptica malenih,

Božanski gradi hor;

I divlja ruža širi hlad,

Mladost je moja zna!

Oh, tu sam negda krepak, mlad,

Snevao život ja!

Uprevši mutni pogled svoj

Kroz daljnih gora red,

Ja snova budim život moj,

Klonuo, star i sed,

I tajnom željom zapojen,

Očajno kucam, gle,

Al' dvor je davno zatvoren,

I mirno tu je sve.

3.

I prezren, star i ostavljen,

Ruinom bludim sâm,

I s njime davno rastavljen,

Ja ljubim hladni kâm;

I gora listom šumori,

I tajni čujem glas,

A dah, što poljem lahori,

Leluja sedu vlas...

To dusi davne mladosti

U letu zbore svom

O danu svetle radosti,

O mladom dobu mom.

I strašni, čudni šumor taj

I tavnih šuma sen,

Života njenog priča kraj

I gorki život njen.

4.

Što zvoni pesma lagana,

Kroz nemu ovu noć,

Il' tebe zove, dragana?

Il' višu slavi moć?

Zumbul se zemlji savio,

Pa sneva lepši svet;

A lepir krilom uzvio,

Pa ljubi nežni cvet.

O, tajne puno sve je tu,

Sve živi čudnim snom,

Milinu sipa nebo svu

Nad lepom zemljom tom!

A pesma grmi, premire,

Kô uzdah srca mog,

I tone, pada — umire

Kraj tužnog groba tvog.

5.

Pod starim, grobnim pločama

Davnašnje doba spi;

Gde gazim grešnim nogama,

Ovde si, možda, ti?

I gusti bršljan grančicom,

I cvetom bledi krin,

Pred mutnom krije zenicom

Istrven natpis njin —

Ah, nigde pesme vesele

U carstvu večnog sna!

I ruže već su uvele,

Kô što sam sveo ja!

Sve ćuti tu. I sedi vek

Sumorni sneva san,

U prošloj sreći traži lek

I čeka smrti dan...

2. decembar 1881 god.

Izvori

• Vojislav Ilić: Sabrana dela, Lirsko pesništvo 1872-1886, Vuk Karadžić, Beograd, strana 119-121.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 131 godina.