Starost (Mileta Jakšić)
| ←Noć (2) | Starost Pisac: Mileta Jakšić |
Povratak jednog bezbrižnog dana
Moga detinjstva — kolika sreća!
Starost, u gorak život izgnana,
Njega se s bolom i tugom seća...
Potražio me s proletnjim darom,
S ptičjim cvrkutom i rosnim cvećem —
Ja ga zagrlih s detinjim žarom,
I pritiskoh ga k srcu gorećem.
On me gledaše pun tihe sete
Kroz uspomene... Kȏ da tek sluti
U bolnom starcu negdašnje dete,
I oko mu se suzom zamuti —
Pa kanu tio kap gorke rose,
Kad pođe da se u večnost skrije,
Na trnov venac sede mi kose —
I ode... on me poznao nije.
Izvor[uredi]
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 55
|