Srpske škole 1718–1739 1.3
| ←<< | SRPSKE ŠKOLE 1718–1739 Pisac: Radoslav Grujić |
(1718–1726 god.)
Grčka škola u Beogradu
Za turske vlade, beše u Beogradu dosta Grka, koji su, svakako, i svoju školu imali. U tu školu sigurno je išlo i po koje srpsko dete. — Mitropolit Mojsije rođen je u Beogradu, te je lako moguće, da je i sam išao u grčku školu i u njoj naučio grčki. A da je grčki znao uveravaju nas neke okolnosti; naime: po smrti njegovoj našao se u knjižnici njegovoj i znatan broj grčkih knjiga; kao vladika — mitropolit — sarajevski, šiljan je bio od srpskog arhijerejskog sinoda u Carigrad vaseljenskom patrijarhu, itd.
Te okolnosti dale su mu mogućnost da upozna značenje grčke crkve i njenoga jezika za Pravoslavni Istok. Za to je on odmah, po austrijskoj okupaciji Beograda i dotičnog dela Srbije, kad su možda mnogi Grci napustili Beograd, te je i njihova škola uginula, — postarao se, da postavi Grka učitelja, koji će specijalno srpsku decu učiti: grčki čitati, pisati i govoriti. A nema sumnje, da je on time, s pogledom na rimsku propagandu, hteo postaviti istočni grčki jezik na suprot latinskom, tom prvom vesniku tadašnje zapadne prosvete!
O tome grčkom učitelju — kome je školu, sigurno u rezidenciji svojoj u Beogradu smestio, imamo podataka od 1720 god., a moguće je da je neko vreme i pre toga već postojao. Učitelj taj beše „daskal“ Gerasim, koji je samodo kraja 1722 god., kao grčki učitelj srpske dece fungirao.
Nemamo skoro nikakvih podataka o tome učitelju, te ne možemo ništa podrobnije reći o njemu, o njegovoj spremi i školskom radu, ali iz izveštaja jednog njegovog učenika možemo zaključivati, da je morao dobar i vredan učitelj biti. Naime: prilikom svešteničkog ispita 1733 god., izjavio je Jovan Savić, sveštenik požarevački, rodom Beograđanin, star 28 godina, da je, pošto je naučio srpski, kod mitrop. egzarha Nikole Dimitrijevića, prešao u grčku školu i „kod daskala Gerasima učil grečeski čitati, pisati i govoriti po grečeski, i gramatiku načel bil;“ a ispitivač njegov egzarah Maksim Ratković primećuje: „Čitajet knigi slovenskija i grečeskija dosta dobro za nevolju. Pojati grečaski i serbski samoglasno zna. Pisati obojim jezikom možet.“
— Ovaj rezultat u obuci, kad se sravni sa onim u srpsko-slovenskim tadašnjim školama našim, te se još uzme u obzir, da je moralo najmanje 1—'12 god. proći, kako je taj sveštenik iz grčke škole izašao, — mora nas zadovoljiti i donekle uveriti, da je Gerasim morao valjan učitelj biti.
Plata ovoga učitelja beše mala; jedva da je, uz stan i hranu, iznosila više od 50 for. godišnje, — a dobivao ju je kako kad. Tako znamo iz zapisa samog mitropolita Mojsija Petrovića, da je taj učitelj 1722 god. ovako primao platu: 13. marta — 15 marijaša, ili 4 for. 27·5 novč., 27. avgusta, isto toliko a 7. decembra — 20 marijaša, ili 5 for. 70 nov. Primio je dakle svega, za tu godinu, 14 for. 25 nov., a 7. jan. i. g. primio je još 26·5 for. kao ostatak plate od prošle godine.
Ništa više ne znamo o ovome učitelju i njegovoj školi.
Njega je 23. jan. 1723 god., zamenio neki stari i nemoćni pop Konstantin, koji je bio sveštenik u Carigradu, ali se, usled sile turske, bio poturčio, no, kad je izbegao u Srbiju, opet se u hrišćanstvo povratio. Njega je najmio mitropolit, da uči srpsku decu, po njegovom kazivanju, samo: grčki čitati i pisati. Plata njegova beše vrlo malena; on je od mitropolita za 3½ god. samo sto tri for. dobio, a osim toga imao je svake subote po „poltorakъ“ (tj. današnji marijaš), od svakog imućnijeg učenika; uz to mu je dozvoljeno bilo, da pri izvesnim bogosluženjima može tasom sebi sakupljati milostinju od hrišćana po crkvi. Njega je oko 1728 god. zamenio, u učiteljskoj službi, neki Grk iz Soluna, po imenu Nikola Logiotat. On se bez ugovora primio učiteljevanja; jedino je dobivao hranu u rezidenciji. Imao je vrlo mali broj učenika, kao što izveštava Suvorov, a učio ih je, kao i prvi, samo: čitati i pisati. Nije dugo ostao: čim je razrušena mitrop. rezidencija, radi fortifikacije, i on je školu napustio, jer nije dobivao nikakovu platu.
Ovi učitelji učili su decu u grčkom pojanju; — o tome nas uverava Suvorov, a videsmo, da je i učenik Gerasimov znao grčki pojati.
Za ovim Grcima, učiteljima srpske dece, u grčkom čitanju, pisanju i jeziku, — došao je za učitelja grčkog neki Srbin đakon, koji je pre toga bio „magister“ latinskog jezika, ali je u ovo doba ostao bez đaka. To se dogodilo oko polovine 1731 god. — Naime: posle smrti mitrop. Mojsija i izbora Vićentija Jovanovića za beogradsko-karlovačkog mitropolita, počeo je i ovaj novi mitropolit, još i pre potvrde svoje, ozbiljno starati se za uređenje škola, pa i grčke u Beogadu. On je stoga, iz Beograda 26. marta 1731 god., poručio Suvorovu, koji je tada još bio u Karlovcima, da mu nađe učitelje za njegove škole, što je ovaj i učinio, te mu, između ostalih, i spomenutog đakona poslao, — koji je znao ponešto i grčki, — da u Beogradu uči decu čitati i pisati grčkim jezikom.
Posle ovoga gubi nam se u istoriji trag o grčkim učiteljima u Beogradu. Ali, biće da je pomenutog Srbina đakona na skoro zamenio Grk(?) jeromonah Anatolije iz Sv. Gore, — za koga do duše Jovan Rajić kaže u „Istoriji Katihizma“, da je došao još oko 1726 god. za mitropolitovanja Mojsijeva, ali u tome on sigurno greši. Grk Anatolije, kao i Malorus Sinezije Zalucki, po svoj prilici, došli su tek u početku uprave mitrop. Vićentija Jovanovića, a Rajić je tek posle nekih četrdeset i nekoliko godina iza toga, sigurno po sećanju, pisao pomenute navode u svojoj „Istoriji Katihizma“, te je i tu pogrešio, kao što je pogrešio i u kazivanju o učitelju Maksimu Suvorovu. — Inače, nema sumnje, da bi Suvorov, u svom izveštaju ruskom sv. Sinodu, od 30. jula 1728 god. i 8. avg. 1731 god., gde referiše o grčkim učiteljima među Srbima, zacelo spomenuo i pomenutog jeromonaha Anatolija, da je isti držao grčku školu u Beogradu, i u njoj obučavao i u grčkom pojanju, kao što veli Rajić.
A što je još pouzdanije: da Anatolije nije za života Mojsijeva u Srbiju došao, svedoči poslednji izveštaj Suvorovljev, u kome privodi svoj razgovor sa mitropolitom Mojsijem — u mesecu martu 1729 g. Tom prilikom rekao je mitropolit, da je radi grčkog učitelja pisao „četvero-prestolьnыmъ patrіarhamъ“ i molio ih, da mu nađu podesnog učitelja, te da je već dobio i odgovor, da takovog imaju spremna, ali on ga ne sme da pozove, kad iz Rusije ne šilju obećanu za njega platu, a Srbi nemaju dovoljno sredstava da ga sami izdržavaju. — Moguće je da je taj izabrani učitelj bio baš pomenuti Anatolije, te ga je posle smrti Mojsijeve, doveo mitrop. Vićentije u Srbiju!
Taj grčki učitelj jeromonah Anatolije, biće da je ostao u Beogradu sve do pada njegova ponovo u vlast Turaka, te je ili prešao u Karlovce, ili otišao natrag u Sv. Goru.
Mitropolit Mojsije Petrović imao je nameru, da i tu grčku školu, koja se samo osnovnog trivialnog pravca držala, podigne na viši stepen i razvije je u srednju školu onoga doba. Stoga vidimo, da je već prvi grčki učitelj, pored čitanja i pisanja, predavao i gramatiku grčku; a stoga je i mitropolit tražio 1722 god., preko svog sekretara Vladislava Malaeska, pomoć od ruskog cara, i za izdržavanje jednog grčkog učitelja. I Petar Veliki naredio je 1724 god., da se 300 rub. kao godišnja plata jednom grčkom učitelju u Beogradu, iz državne blagajne izdaje. No tom nalogu nikada nije udovoljeno, i ako je mitrop. Mojsije 8. jula 1727 god. na imperatora Petra II., a pod istim datumom i još 28. februara 1728. g. i na Sv. Sinod uputio molbu, da mu se izda obećana godišnja plata, za grčkog učitelji.
Tako je, usled nedostatka materijalnih sredstava, grčka škola u Beogradu ostala samo kao osnovna škola — u kojoj se učilo grčki: čitati, pisati i po nešto govoriti, a kao što videsmo i nešto pojati.
A kakav se uspeh u toj školi postizavao, kazuje nam kako Suvorov, u spomenutom izveštaju svome Sv. Sinodu, tako i sam mitropolit Mojsije u svome testamentu.
Suvorov veli „...a učivšїesя prežde učenicы яzыka neznaюtъ, razvѣ яsti i piti poprositi; obače čitaюtъ nѣcїi vъ cerkvi Apostolъ, Evangelїє i kanonarhaюtъ grečeski, a čto: ne znaюtъ že...“ Dočim mitropolit Mojsej veli: „...I za grečeskȣю školȣ, єgože mi ѿ nekolikihъ lѣtъ єliko moщno predsnabdѣni bыli, zde va Beligrade, izь koєй aщe ne filozofskoє učenїє postigli, to cerkovnoє єže naipače namь podobaєtь imati i nȣždestvȣєtь, єliko i samimь яzikomь našimь, poneže ne točїю va učenїє vsakomь potrebanь namь єstъ pravoslavnimь ѩzikь toi, no izlišže va našei svetoi cerkvi, kako va čatenїi, tako i va petїю i va vsakihь razȣmenii cerkovnihь...“
— Eto, to je sve, što znamo, o grčkoj školi u Beogradu, — o njenim učiteljima i učenicima!