Pređi na sadržaj

Srpska gramatika (1894)/Deo 2

Izvor: Викизворник
Srpska gramatika
Pisac: Novaković Stojan
Deo drugi: Nauka o osnovama
Novaković, Stojan (1894). Srpska gramatika. Beograd: Državna štamparija


DEO DRUGI: NAUKA O OSNOVAMA

[uredi]

    OPŠTE CRTE

    [uredi]

    Šta su osnove a šta nastavci.

    [uredi]
  1. Osnova je onaj deo u reči, uz koji pristaju nastavci za oblike (jedan ili više njih), i po kome reč ima svoje glavno značenje[1].

    Tako npr. u reči pi-ti i li-ti drugi slog ti nastavak je za oblik, a osnove su pi i li; u reči tvori-h danas je nastavak za oblik h, a osnova je tvori; u reči poji-s-te nastavci su za oblik s-te, a osnova je poji; u reči kupova-l-a nastavci su za oblik l-a, a osnova je kupova; u reči građan-i nastavak je za oblik i, a osnova je građan; u reči semen-a nastavak je za oblik a, a osnova je semen.

  2. Razlika među osnovama. Osnove od korena.

    [uredi]
  3. Osnove su po sastavu svome različne.
  4. Neke su od njih načinjene od korena jezika samo dometanjem nastavka, a bez ikakve promene u korenu.

    Tako je glagolska osnova vid-ѣ postala od korena vid nastavkom ѣ, kojim postaju glagolske osnove treće vrste; tako je osnova građan postala od korena grad nastavkom jan; tako je osnova se-men postala od korena se (sѣ) nastavkom men.

    strana 60 Neke su pak postale od korena dometanjem nastavka i snaženjem korenova samoglasnika (čl. 57.)

    Tako je imenička s predlogom na složena osnova napoj postala od korena pi (u pi-ti) nastavkom ъ (pi-ъ) i osnaženjem korenova samoglasnika i u oj, pa je nastavak ъ još u staro vreme otpao; tako je osnova rok postala od korena rek nastavkom ъ i osnaženjem korenova samoglasnika e u o; tako je osnova loj postala od korena li danas već iščezlim nastavkom ъ (li-ъ) i osnaženjem korenova samoglasnika i u oj.

    Neke, na posletku, niti imaju nastavka, niti se što samoglasnikom od korena razlikuju, i po tome su sa svim jednake s korenom.

    Take su većinom osnove u glagola prve vrste, kao što su: pi, li, bi, pek, rek, tek, ču, mr, jes, itd.

    Osnove od osnova.

    [uredi]
  5. Potreba razgranavanja značenja i građenja novih reči u razviću jezika čini, te osnove ne postaju samo od korena, nego i jedna od druge. K osnovi koja je već od korena postala, dodaju se novi nastavci, te se tim putem gradi nova osnova.
  6. Tako npr. k osnovi građan, koja je od korena obrazovana nastavkom jan, dodaje se još jedan nastavak in, te postaje građan-in, ili se dodaje nastavak stvo, te postaje građan-stvo, zbirna imenica; tako od osnova vrat-i, plat-i nastavkom a, kojim se obrazuju glagolske osnove pete vrste, postaju osnove: vrati-a, plati-a, iz kojih spajanjem glasova izlazi vraća, plaća (u nač. neodr. vraćati, plaća-ti); tako od osnove roditelj, u koje je ka glagolskoj osnovi rod-i dodat imenički nastavak telj, postaje nastavkom ka — rod-i-telj-ka, gde su uz koren rod nanizana tri različita nastavka; tako od osnove mati postaje nastavkom ja i skraćenjem, osnova ma-ja za umanjeno značenje koje se od mila govori, — od osnove maja postaje nastavkom ka nova osnova za umanjeno značenje strana 61 maj-ka, — a od te osnove istim takim putem a nastavkom ica postaje osnova majč-ica; tako od osnove orah postaje nastavkom ьk nova osnova za umanjeno značenje orašak (oraš-ьk), koja se i ne govori, a od ove novim nastavkom osnova orašč-ić (oraš-ьk-ić), opet za umanjeno značenje. Poslednji primeri, kojima se među rečima srpskoga jezika može naći dosta društva, pokazuju kako nove osnove postaju ne samo od osnova, koje su neposredno od korena proizvedene, nego, i bez obzira na to, jedna od druge, bez ograničenja.

    Osnove od oblika.

    [uredi]
  7. Pa ne samo da osnove postaju jedna od druge, nego mnoge postaju i od oblika (tj. od osnova koje su već i nastavkom za oblik postale gotova reč).
  8. Tako je npr. osnova rȁnjen-ik nastavkom ik postala od oblika rȁnjen; tako je osnova suđen-ik istim nastavkom ik postala od oblika suđen; tako je osnova prokletstvo nastavkom stvo postala od oblika proklet; tako je osnova rođenje nastavkom ije postala od oblika rođen: tako je osnova pridevne zamenice za prisvajanje naš postala od 2. pad. mn. nas nastavkom j (nas-j ═ naš), a tako je i osnova pridevne zamenice njih-ov postala od 2 pad. množine njih nastavkom ov. Ovakvih osnova proizvedenih naročito od imenskih glagolskih oblika, nije malo u jeziku srpskom.
  9. U sastavljanju nastavaka bilo s korenima, bilo sa već izvedenim osnovama, često dolaze jedan do drugog glasovi koje treba jedne s drugim podesiti, spojiti ili izbaciti. To je prilika, u kojoj se svagda primenjuju glasovni zakoni napred izloženi. S toga će se u pravilima koja dolaze, ti pojavi pominjati samo ovde onde, gde to bude naročito potrebno.
  10. Primeri. Osnova iz osnu-a, kova(ti) iz ku-a, trova(ti) iz tru-a, dava(ti) iz da-a, ubija(ti) iz ubi-a, vraća(ti) iz vrati-a, selja(ti) iz seli-a, zgusnu(ti) iz s-gust-nu, turči(ti) strana 62 iz turk-i, traži(ti) iz trag-i, gipka(ti) iz gib-k-a, liska(ti) iz liz-ka, želja iz žel-ja, reč iz rek-ь, pecivo iz pek-ivo, isečak iz isek-ьkъ, sinčić iz sink-ić, breščić iz breg-ьk-ić, itd.
  11. Kad se kojoj osnovi pridaju nastavci za izvođenje nove osnove, upotrebljenoj osnovi mnogo puta otpada njen krajnji samoglasnik.
  12. Primeri. Vidar od vida-ar, poletar od polete-ar, levak od leva-ьkъ, odlomak od odlomi-ьkъ, zdravica od zdravi-ica, brojač od broji-ač, krojač od kroji-ač, kosač od kosi-ač, itd.

    Složene osnove.

    [uredi]
  13. Vrlo često se dve osnove sastave u jednu osnovu, pa se, posle, k toj tako složenoj osnovi dodaju novi nastavci za osnovu. Tako sklopljene osnove zovu se složene osnove, kao što su: pusto-svat, Bogo-rodica, Drago-ljub, Sveto-gorac, gornjo-zemac, vodo-tok, blago-slov, golo-brad, glavo-bolja, kaljo-gaža, kolo-voz, kosto-bolja, itd.
  14. U složene osnove uzimlju se i one reči, u kojih prvi član nije osnova od reči s promenljivim oblicima, nego reč koja se ne menja, kao što su prilozi i predlozi, npr. ne-vernik, bez-umlje, po-bratim, zagorje, Po-drinje, itd.

    Koreni glagolski i zamenički.

    [uredi]
  15. Iz onoga što je dovde kazano vidi se, da su sve osnove, proste ili složene, postale od korena ili neposrednim putem, dodavanjem nastavaka, neposredno na korenu, ili posrednim putem, dodavanjem nastavaka k osnovama već gotovim.
  16. strana 63 Koreni pak, koji su neophodno jezgro u osnovama, dele se na glagolske (verbalne) i zameničke (pronominalne) korene.
  17. Glagolski (verbalni) koreni još se i u našem jeziku mogu u prostom obliku poznati u mnogim glagolskim osnovama prve vrste, jer se u toj vrsti prost koren, bez ikakvog nastavka, upotrebljava kao osnova. Ti glagolski koreni znače radnju, stanje ili bivanje, pa po tom i ono što tim putem postaje. Na slične glagolske korene, koje mnogim rečima nije lako naći, svode se i svi ostali koreni imenicȃ, prideva i glagola.
  18. Zamenički (pronominalni) koreni osnova su rečima, koje u jeziku pokazuju međusobnu vezu, pravac, gramatičko lice, itd. Od njih su većinom postali i mnogi sadašnji nastavci za osnove, koji značenju reči različit obrt daju; a od njih su među vrstama réčȋ: zamenice, gdekoji prilozi, predlozi i sveze. Njih nema mnogo u jeziku. Taki su koreni, npr. a, va, ili u (), i (i-že, ja-že, je-že), ov, on, s (staro sь u značenju ovaj, koje se i danas vidi u rečima danasdьnь-sь; večerasvečerь-sь), itd.
  19. Reči domaće i pozajmljene.

    [uredi]
  20. U izučavanju jezika još se vodi razlika o rečima i osnovama svojim ili domaćim (po tome najstarijim po svome veku u jeziku) i o tuđim, pozajmljenim (manje više mlađim po svome veku u jeziku).
  21. Samo svoje ili domaće reči mogu se uzvoditi na korene, koji su, radi toga što su veoma stari, zajednički i srpskome i svima ostalim jezicima slovenskim. Pozajmljene reči ulaze u jezik iz ostalih naroda, s kojima se u susedstvu ili saobraćaju živi, i strana 64 kako su po spoljnom obliku s rečima domaćim izjednačene, mnogo puta ih je od domaćih reči teško razlikovati. Takve su reči, npr., breskva ili praskva i praska od latinske persica; hartija od grčke χάρτης ili χάρτιον; testamenat od latinske testamentum; hiljada od grčke χιλιάς, 2 pad. χιλιάδος; káda (kȁca — iz kad-ca) od latinske cadus (grčke κάδος); kaluđer od grčke καλόγερος; kȁpa od latinske cappa (koja se nalazi u grčkom, a tako isto glasi i u talijanskom jeziku); naranča (i narandža) od italijanskog naranza po mletačkom dijalektu; račun od italijansko razione, pršuta od italijanskog presciutto, itd.

    Razlika korena po rodnosti.

    [uredi]
  22. Onako isto kao što od jedne osnove mogu postati razni oblici, mogu se od jednoga korena načiniti razne osnove, s tom samo razlikom, što se koreni po rodnosti veoma razlikuju, jer je u jednoga obilje, a u drugoga je samo mali broj izdanaka. Primera radi, i da bi se videlo šta se razume pod jednim korenom i pod rodnošću njegovih izdanaka, navodi se ovde nekolicina između najrodnijih korena s poglavitijim rečima njihove porodice.
    • Kor. bibi-ti, uz-bi-j-a-ti, gočo-bi-j-a, na-bi-j-ač, u-bi-stvo, u-bi-v-a-l-ac, bi-t-ka, boj, boj-ak, boj-ac, u-boj-it, raz-boj-i-šte, itd.
    • Kor. veddo-ves-ti, do-vod, voj-voda, ob-od (m. ob-vod), vođ (vod-j), vod-ac, vod-i-ti, ved-a-r, ved-r-ina, itd.
    • Kor. vivi-ti, vi-j-a-ti, vȉ-t-ak, vȉ-t-a-o, moto-vi-l-o, vi-j-o-glava, za-vi-j-ača, po-vi-j-uša, pa-vi-t, itd.
    • Kor. vlъkvuk, vuk-o-dlak, vu-ći, (vlъk-ti), pre-ob-uk-a (preob-vuk-a), vlak, ob-lak (ob-vlak), vlak-a, vlač-i-ti, vlak-no, itd.
    • strana 65
    • Kor. dada-ti, iz-da-j-a, do-da-v-a-ti, dá-n-ak, na-da, da-r, itd.
    • Kor. nesnѐs-ti, do-ne-ti, nòs-i-ti, po-nos, itd.
  23. Podela nauke o osnovama.

    [uredi]
  24. Osnove se po prirodi svojoj dele na proste n složene osnove.
  25. I nauka o osnovama biće po tome podeljena na dva odseka, i u prvom će se razmatrati proste, a u drugom složene osnove. Svaki će se odsek dalje obzirati na vrste réčȋ i na nastavke, i izlagaće kako postaju najglavnije osnove srpskoga jezika.

    ODSEK PRVI. NAUKA O PROSTIM OSNOVAMA.

    [uredi]
  26. Nauka o obrazovanju prostih osnova razlikuje trojane osnove.
    • a. Osnove neposredno od korena izvedene;
    • b. Osnove od već izvedenih osnova izvedene (bile osnove, od kojih se nove izvode, prvoga neposrednoga ili kojega daljeg, posrednoga izvođenja);
    • v. Osnove od oblika izvedene.

    Po ta tri načina izvođenja ili obrazovanja osnova razmotriće se ovde osnove glagolske, imeničke, pridevske,

    zameničke i priloške.
  27. I. GLAGOLSKE OSNOVE.

    [uredi]
  28. Dve su osnove, od kojih postaju svi glagolski oblici. Prvo je osnova načina neodređenog, a drugo je osnova vremena sadašnjeg.
  29. strana 66 Kad se ovde izloži kako se obrazuju obe te vrste glagolskih osnova, biće pokazano sve što treba za građu glagolskih reči u jeziku srpskom.

    A. Osnove načina neodređenog.

    [uredi]
    a. Osnove načina neodređenog bez ikakva nastavka.
    [uredi]
  30. Osnove načina neodređenog, neposredno od korena obrazovane bez ikakva nastavka, u stvari su u isto vreme i koren i osnova, i pokazuju primer kako koren, kao takav, vrši službu osnove.
  31. Među osnovama takve vrste možemo još razlikovati one, u kojih korenov samoglasnik nije pretrpeo nikakvu promenu, i one, u kojih je taj samoglasnik promenjen širenjem.
  32. U osnovama li (liti), pi (piti), rek (reći), sta (stati), i (iti ili ići), pred (presti), vidi se korenov samoglasnik bez ikakve promene; u osnovama pak mle (mlѢ, koren ml), dre (drѢ, koren dr), mre (mrѢ, koren mr), stre (strѣ koren str) samoglasnik je korenov raširen. Glagolske osnove ovako obrazovane, ako nisu ni s kakvim predlogom složena, većinom znače radnju trajnu ili nesvršenu.
    b. Osnove načina neodređenog, obrazovane nastavcima.
    [uredi]
    1. nu-nastavak.
    [uredi]
  33. Nu-nastavak može poslužiti za obrazovanje osnova ili neposredno od korena, ili od već gotovih glagolskih osnova, ili od imenskih osnova. U oba prva slučaja, nastavkom tim obrazovana glagolska osnova dobija značenje radnje koja je svršena u određenom prostoru vremena.
  34. Primeri obrazovanja od glagolskih korena. Klik-nu, vik-nu, let-nu, dig-nu, kre-nu (koren kret), pis-nu (koren strana 67 pisk), prs-nu (koren prsk), svis-nu (koren svisk). Kao što se vidi, nepodesni ili nagomilani suglasnici na kraju korena podešavaju se s nu-nastavkom po glasovnim običajima. A makar da nu-nastavak sa sobom nosi značenje svršene radnje, ima ipak osnova, tim nastavkom obrazovanih, koje zadržavaju produženo značenje radnje, kao što su: venu, ginu (koren gib), mrznu, mrknu. Primeri obrazovanja od glagolskih osnova. Ček-nu (od ček-a), gone-nu (od gonet-a), jav-nu (od jav-i), jur-nu (od jur-i), kloc-nu (od kloc-a), kuc-nu (od kuc-a), kukurek-nu (od kukurek-a), svir-nu (od svir-a), itd. Kao što se iz primera vidi, nastavak upotrebljene osnove sam sobom otpada, a suglasnici se pri dometanju nu-osnove s istom podešavaju, kao i gore, po glasovnim običajima. Napomena. Kad se nu-nastavkom izvodi nova glagolska osnova od osnove koja već ima značenje svršene ili učestale radnje, onda nova nu-osnova dobija umanjeno i na jedan trenut ograničeno isto značenje, npr.: doletnu (od dolete), poletnu (od polete), javnu (od javi), glocnu (od gloca), skoknu (od skoči), zvecnu (od zvecka), pljucnu (od pljucka ili pljuca), itd.
  35. Ako li se nu-nastavkom načina neodređenog obrazuju osnove od različitih imenskih osnova, tako obrazovane glagolske osnove znače da je podmet postao ono što znači imenska osnova, od koje se nu-nastavkom glagolska osnova obrazuje.
  36. Primeri. Mek-nu, ohro-nu (hrom-nu), grk-nu, gluh-nu, stvrd-nu se, zažut-nu (žut-nu), zgus-nu (gust-nu), čvrs-nu (čvrst-nu).
    2. ѣ-nastavak.
    [uredi]
  37. Tim nastavkom mogu se izvoditi glagolske osnove ili od glagolskih korena ili od imenskih osnova.
  38. Kad se ѣ-nastavkom izvode glagolske osnove neposredno od korena, onda taj nastavak pridaje svojoj osnovi značenje radnje neprelazne i trajne, kao što se vidi po primerima um-ѣ, gov-ѣ, vid-ѣ, sed-ѣ, žel-ѣ, gor-ѣ, itd. strana 68 Ako se ovo ѣ desi posle nepčanoga suglasnika, ono se još od starine pretvara u a, kao npr. boj-a u bojati se (boj-ѣ), ble-j-a. Ako li ѣ dođe posle grlenoga, grleni se suglasnik pred ѣ najpre pretvori u nepčani, pa se za njim ѣ pretvori u a, kao što je malo čas rečeno. Take su osnove: bež-a (iz begѣ kor. beg), trč-a (kor. trk), mrč-a (kor. mrk), vrišt-a (kor. vrisk), pršt-a (kor. prsk), itd.
  39. Kad li se ѣ-nastavkom načina neodređenog obrazuju osnove od različitih imenskih osnova, take glagolske osnove znače da podmet u trajnoj radnji dobija ili postaje ono što imenska osnova znači. Pošto se radnja u samom podmetu svršava, toga radi je neprelazna. Po ovome bled-e-ti (bled-ѣ-ti) znači bledim postajati, gladn-e-ti, (gladn-ѣ-ti) gladnim postajati.
  40. Primeri. Bel-e (bѣl-ѣ od bѣl), bled-e (blѣd-ѣ od blѣd), gladn-e, kor-e se, hladn-e, (po)-vil-e, (o)-sirot-e, plamt-e, stud-e, stid-e, tamn-e, (po)-plavetn-e, itd.
    3. i-nastavak.
    [uredi]
  41. I-nastavkom se glagolske osnove obrazuju samo od različitih imenskih osnova, i ogromnom većinom znače prelaznu radnju glagolsku, kojom se na nečem ili u nečem vrši ono što imenska osnova znači. Tako npr. crn-i-ti znači nešto crnim činiti (mazanjem ili drugim načinom); sol-i-ti znači nešto slanim činiti; govor-i-ti znači govor činiti, itd. Pred nastavkom i, kao pred nepčanim samoglasnikom, grleni suglasnici i c pretvaraju se u nepčane suglasnike svoje vrste.
  42. Ima ovakih glagola od osnova koje se danas i ne govore kao imena. Tako je npr. u gon-i-ti osnova imenica gon, koja se danas tako zasebice ne govori; tako je u bratim-i-ti osnova bratim, koja se govori još samo u reči pobratim s predlogom po složena. Primeri. Gar-i, belodan-i, pabirč-i, magarč-i, lep-i, kor-i, bugar-i, kaluđer-i, arnaut-i, papr-i, pitom-i, mor-i, krnj-i, tanj-i, mlad-i, srb-i, traž-i, turč-i, borav-i, dangub-i, prosjač-i, magarč-i, itd. strana 69
    4. a-nastavak.
    [uredi]
  43. Tim nastavkom se obrazuju mnogobrojne glagolske osnove, kako neposredno od korena tako i od osnova glagolskih i imenskih. Pregledaćemo ih redom po različitim vrstama njihovim.
  44. a. Osnove neposredno od korena obrazovane.
    [uredi]
  45. a-nastavkom neposredno od glagolskih korena obrazovane osnove dobijaju značenje trajne glagolske radnje.
  46. Ako a-nastavak pristaje uz koren koji se ne svršuje na suglasnik nego na samoglasnik, onda se između nastavka i korena, radi ukidanja zeva, umeće j ili v, a kad se koren svršuje na u, isto se u snaži u ov. Lakšega pregleda radi, primeri se ovde raspoređuju prema završivanju na samoglasnik ili suglasnik. Primeri. I. Osnove na samoglasnik: ba-j-a, bri-j-a, gre-j-a, se-j-a, ta-j-a, kov-a (kor. ku kao što pokazuje osnova vremena sadašnjeg), snov-a (koren snu), trov-a (koren tru). II. Osnove na suglasnik: 1. br-a, pr-a, gn-a, zv-a, re-a, rev-a, t-ka; 2. glod-a, kaz-a, kup-a, liz-a, lag-a, maz-a, pis-a, tes-a, zob-a, preživ-a, strug-a, jah-a, mah-a, pah-a, itd.
    b. Osnove izvedene od već gotovih glagolskih osnova.
    [uredi]
  47. Ako se a-nastavkom načina neodređenog obrazuju nove osnove od već gotovih glagolskih osnova, onda se a-nastavkom daje osnovama značenje učestane radnje glagolske.
  48. Ove ćemo osnove pregledati prema razlici onih gotovih osnova, od kojih se one obrazuju. Tako:
  49. A. Ako se a-nastavkom načina neodređenog obrazuju nove osnove od glagolskih osnova bez nastavka, onda se one razlikuju i vrstaju po tome, što pri dodavanju a-nastavka ostavljaju korenov samoglasnik strana 70 ili bez ikakve promene, ili ga menjaju duljeći ga ili šireći (čl. 58).
  50. 1. Osnove koje korenov samoglasnik ne menjaju. Kad im je na kraju samoglasnik, one popunjuju zev između istoga i a-nastavka. Primeri. Da-v-a, pozna-v-a, stȁ-j-a, pogre-v-a, bi-v-a, zaši-v-a, pli-v-a, pokri-v-a, zali-v-a, ubi-j-a, ču-v-a, ode-v-a. 2. Osnove koje korenov samoglasnik dulje ili šire. One se dalje dele po samom tom samoglasniku. Tako: a. Korenov samoglasnik r širi se u ir. Primeri. Bir-a-ti od kor. br u br-a-ti; zastir-a-ti od kor. str u zastre-ti (I vr. 7. razd.); razdir-a-ti od kor. dr u razdre-ti; umir-a-ti od kor. mr u umre-ti; dopir-a-ti od kor. pr u dopre-ti; proždir-a-t od kor. ždr u proždre-ti; ispir-a-ti od korena pr u pra-ti; izvir-a-ti od kor. vr (u imenici iz-vor), itd. b. Korenov samoglasnik ь (kratko i nepotpuno i) postaje čisto i. Primeri. Počinja-ti od kor. čьn (I vr. 5. razd.); proklinja-ti od kor. klьn; pominj-a-ti od kor. mьn; uzim-a-ti od kor. ьm; raspinj-a-ti od kor. pьn; sažim-a-ti od kor. žьm; osvit-a-ti od kor. svьt, itd. v. Korenov samoglasnik ъ (kratko i nepotpuno u) postaje u starome jeziku (ъj ili ъi), koje se sad izgovara kao i. Primeri. Nadim-a-ti (nadꙑm-a-ti) od kor. dъm (I vr. 5. razd.); zasip-a-ti (zasꙑp-a-ti) od sъa (I vr. 3 razd.); mic-a-ti (mꙑc-a-ti); od mъk, u današnjem jeziku mak — maći; pomilj-a-ti (pokvareno od posꙑl-a-ti) od sъl; tic-a-ti (tꙑc-a-ti) od tъk, u današnjem jeziku tak — taći; sis-a-ti (sꙑsati) od sъs. strana 71 Napomena. Toga radi, što mnoge od ovih osnova imaju za vreme sadašnje osnovu obrazovanu nastavkom je, prodr̈o je glas j i u način neodređeni, gde mu po pravilu mesta nema. Tako bi od prokleti izlazilo proklin-a-ti kao što je od naduti — nadim-a-ti, od uzeti — uzim-a-ti, ali je iz osnove vremena sadašnjega proklinje (proklin-je) ono nj prodrlo i u način neodređeni. Takim je načinom postalo današnje pravilo u jeziku, po kome je pošilj-a-ti m. starijega i pravilnijega posil-a-ti (posꙑlati); pominj-a-ti m. starijega i pravilnijega pomin-a-ti; zapinj-a-ti m. starijega i pravilnijega zapin-a-ti, itd. Istim su takim putem još u najstarija vremena u mnogih ali ne u sviju osnova ove vrste, promenjeni grleni suglasnici g u z, k u c, h u s, ma da tome sam nastavak povoda ne daje. Otud imamo stiz-a-ti, nic-a-ti, mic-a-ti, natic-a-ti, naric-a-ti, omrc-a-ti, nasec-a-ti, prez-a-ti, otez-a-ti, puc-a-ti, dis-a-ti — pokraj leg-a-ti, lag-a-ti, pomag-a-ti, dih-a-ti, itd. g. Korenov samoglasnik e postaje ѣ (u istočnom dugačko e, u južnom ije) ili i. Primeri. Lѐt-a-ti (lijet-a-ti) od let (u lѐt-e-ti), lѐg-a-ti (lijeg-a-ti) od leg (u lѐći); sažiz-a-ti od žeg; zaplit-a-ti od plet; proric-a-ti od rek; istic-a-ti (po južnom govoru i istjec-a-ti) od tek. d. Korenov samoglasnik o postaje a. Primeri. Probàd-a-ti od bod (u bosti); pomàg-a-ti od mog (u pomoći); zgàr-a-ti od gor (u zgor-e-ti); utàp-a-ti od top (u utop-i-ti), itd.
  51. B.Ako li se a-nastavkom načina neodređenog obrazuju nove osnove od glagolske osnove koja je postala i-nastavkom (npr. vrati-a), onda se to i pred na novo dodatim a-nastavkom pretvara u j, koje se sa glasovima ispred sebe po glasovnim zakonima spaja. Pošto a-nastavak daje glagolu učestano značenje, to se često i o-samoglasnik u korenu produljuje u a (čl. 58).
  52. strana 72 Primeri. a. S nepromenjenim korenovim samoglasnikom: Vrać-a (vrati-a), plać-a (plati-a), selj-a (seli-a), cvelj-a (cveli-a), svađ-a (svadi-a), pušt-a (pusti-a), do-punj-a (do-puni-a), lać-a (lati-a), s-mišlj-a (s-misli-a), na-bavlj-a (na-bavi-a), s-krplj-a (s-krpi-a). b. S produljenim korenovim samoglasnikom: Gađ-a (godi-a), ganj-a (goni-a), ob-navlj-a (ob-novi-a), is-pašt-a (is-posti-a), po-klanj-a (pokloni-a), rastvar-a (ras-tvori-a), itd. Napomena. Izuzetak su od ovoga pravila samo osnove dn-i-ti i sn-i-ti (sa svojim složenima), s kojima se, toga radi što su jednosložne, postupa kao s onima koje su pravce od korena postale, i zev im se popunja sa v, npr. zadni-v-a-ti, sniv-a-ti.
  53. V. Ako li se a-nastavkom načina neodređenog obrazuje nova osnova od glagolske osnove koja je postala ѣ-nastavkom ili a-nastavkom, onda se zev u ѣ-a ili a-a popunja ponajviše suglasnikom v.
  54. Primeri. a. Osnove na ѣ ili a (postalo od ѣ): Po-bole-v-a, za-drža-v-a, o-dole-v-a, za-trča-v-a, od-leža-v-a, raz-gore-v-a, itd. b. Osnove na a: Do-selja-v-a, ranja-v-a, spasa-v-a, kršta-v-a, iz-mišlja-v-a, u-deša-v-a, za-igra-v-a, op-kolja-v-a, za-ključa-v-a, pri-poja-v-a, pri-bega-v-a, itd.
    v. Osnove izvedene od imenskih osnova.
    [uredi]
  55. Ako li se a-nastavkom načina neodređenog od različitih imenskih osnova glagolske osnove obrazuju, onda one obično znače trajnu radnju, kojom se vrši ili čini ono što znači upotrebljena imenska osnova.
  56. Primeri. Klas-a (od klas), amin-a, bubnj-a, brz-a, vitl-a, uvežb-a (u-vešt-ba), vrač-a, vrst-a se, gomil-a, gusl-a, žrvnj-a, ključ-a, kolut-a, list-a, petlj-a, patos-a. užin-a, itd. strana 73
    5. iva- ili ova-nastavak.
    [uredi]
  57. Oba ova nastavka pridaju osnovama značenje trajne ili učestane glagolske radnje, i prvi se pridaje samo glagolskim, a drugi samo imenskim osnovama.
  58. Kad se iva-nastavkom obrazuje nova osnova od kakve glagolske osnove, u nameri da joj se prida učestano značenje, onda upotrebljenoj osnovi otpada njezin pređašnji nastavak. Primeri. Do-vik-iva (od dovik-a), za-glavlj-iva (od zaglavlj-a), za-lag-iva, za-maz-iva, za-mah-iva, do-vrš-iva, do-sluć-iva, za-valj-iva, noć-iva, itd. Napomena. Često se a-nastavkom najpre obrazuje osnova od osnove i-nastavkom već obrazovane, pa se ista a-nastavkom novoobrazovana osnova sama za se i ne govori, nego se od nje iva-nastavkom nova osnova obrazuje. Tako je danj-iva-ti obrazovano od danj-a (dani-a), naplać-iva-ti od naplać-a (naplati-a), dosađ-iva-ti od dosađ-a (dosadi-a), itd.
  59. Kad li se ova-nastavkom načina neodređenog od imenskih glagolske osnove obrazuju, te nove osnove obično znače trajnu radnju, kojom se vrši ili čini ono što znači upotrebljena imenska osnova.
  60. Ako se ova desi iza nepčanih suglasnika, o se pretvara u e. Gdekoje imenske osnove, koje se sad govore u ovako obrazovanim glagolima, često se u jeziku kao zasebne reči i ne govore. Primeri. Jad-ova, kmet-ova, kup-ova, let-ova, drug-ova, dev-ova, zim-ova, čet-ova, svet-ova, glad-ova, sirot-ova, voj-eva, dolik-ova, neg-ova, mil-ova, obil-ova, kralj-eva, itd.

    Glagolske osnove, koje znače radnju u malome (diminutivnu).

    [uredi]
  61. Radnji se još može pokazati i mera, kad se uz nastavke, koji su do sad pokazani, dodadu drugi strana 74 naročiti, koji će, prionuvši uz koren, davati osnovi značenje radnje u malom (diminutivno). Toga radi se korenu glagolskome, ispred običnoga nastavka za glagolsku osnovu, dodaju ponajviše ovi nastavci: k, ak, ul, c, or, ut — ili se uz već dodano c na novo dodaje k, ili uz k na novo ar. Primeri.
    1. Za k: gip-k-a-ti, govor-k-a-ti, dir-k-a-ti, delj-k-a-ti, gur-k-a-ti, jav-k-a-ti, jet-k-a-ti, kas-k-a-ti, leš-k-a-ti, gris-k-a-ti, lis-k-a-ti, puc-k-a-ti, trč-k-a-ti, sec-k-a-ti, pir-k-a-ti, zadir-k-iva-ti, zapit-k-iva-ti, o-sluš-k-ivati, za-staj-k-ivati, itd.
    2. Za ak: bac-ak-a-ti, voz-ak-a-ti, molj-ak-a-ti, par-ak-a-ti, prać-ak-a-ti.
    3. Za uk: zvižd-uk-a-ti, čep-uk-a-ti.
    4. Za c: ku-c-a-ti, klju-c-a-ti, plju-c-a-ti, bo-c-a-ti, (bod-c-a-ti), gla-c-nu-ti se (glad-c-nu-ti).
    5. Za ar: živ-ar-i-ti, klat-ar-i-ti se, land-ar-a-ti, lup-ar-a-ti, zip-ar-a-ti.
    6. Za ut: skak-ut-a-ti, srk-ut-a-ti, cvrk-ut-a-ti, šap-ut-a-ti, žvak-ut-a-ti.
    7. Za c-k: ku-c-k-a-ti, pljuc-k-a-ti, vr-c-k-a-ti se (vrt-c-k-a-ti), bo-c-k-a-ti.
    8. Za k-ar: pis-k-ar-a-ti, puc-k-ar-a-ti, trč-k-ar-a-ti, leš-k-ar-i-ti, set-k-ar-i-ti, živ-k-ar-i-ti.
  62. Osnove načina neodređenog izvedene od oblika.

    [uredi]
  63. Od trećeg lica odrečenog vremena sadašnjeg glagola hteti koje glasi neće, postale su glagolske osnove neć-a i neć-k-a (neć-a-ti, neć-a-ti se, neć-k-a-ti se, ovo poslednje s dodatim k, da bi se umanjio smisao označene radnje).
  64. Od oblika načina zapovednog glagola sjajati koji glasi sjaj, postaju osnove sjá-k-a (sjákati), sjá-knu (sjaknuti), koje znače vikati „Sjaj, Bože i Božiću, našemu tome i tome“ (u narodnim hercegovačkim običajima koji se vrše o Božiću).
  65. strana 75

    B. Osnove vremena sadašnjeg

    [uredi]
    a. Osnove vremena sadašnjeg neposredno od korena izvedene.
    [uredi]
  66. Ima nekih osnova vremena sadašnjeg bez ikakva nastavka, koje su potpuno jednake s korenom. Sad su kao takve poznate u srpskom jeziku samo osnove: jes (u jes-a-m) jed (u jȇm) i dad (u dam).
  67. Po pravilu osnove vremena sadašnjeg postaju nastavcima e ili je ili ne, i mogu se razlikovati po tome, da li se ti nastavci dodaju neposredno glagolskome korenu ili kakvoj gotovoj glagolskoj osnovi. Po nastavcima i po toj razlici i mi ćemo ih ovde pregledati.
  68. 1. e-nastavak.
    [uredi]
  69. Njime postaju osnove ili neposredno od korena ili od glagolskih osnova načina neodređenog, izvedenih ѣ-nastavkom, i-nastavkom i a-nastavkom. Značenje je tih osnova trajno.
  70. Primeri. a. Od korena: Pas-e, nes-e, greb-e, tres-e, kun-e, plet-e, pred-e, mr-e, tr-e, der-e, li-e, pi-e, itd. b. Od osnova načina neodređenog: Umѣ-e, ugovѣ-e, vidi-e, trpi-e, gori-e, nosi-e, govori-e, stari-e, ječi-e, beži-e, ciči-e, čuva-e, zašiva-e, umiva-e, osniva-e, itd.
    2. je-nastavak.
    [uredi]
  71. I ovim nastavkom postaju osnove ili neposredno od korena ili od osnova. Kad je obrazovanje neposredno od korena, značenje je radnje čisto trajno.
  72. Primeri. Žnje (žn-je), veže (vez-je), melje (mel-je), piše (pis-je), kolje (kol-je).
  73. Kad li jed obrazovanje od imenskih osnova, značenje osnove, je-nastavkom obrazovane, odgovara osnovi strana 76 načina neodređenog s a-nastavkom, i značenje je radnje učestano.
  74. Primeri. Klokoće (klokot-je), blebeće (blebet-je), grakće (grakt-je), cvrkuće (cvrkut-je), skakuće (snakut-je), itd.
  75. Glagolske osnove načina neodređenog kako s iva tako i s ova-nastavkom obrazuju takođe osnovu vremena sadašnjeg je-nastavkom, samo što se pred tim nastavkom ov i iv pokazuju kao u (iz kojega su, bez sumnje, snaženjem ili ukidanjem zeva i postali), i tim se glagolima, toga radi, osnova vremena sadašnjeg svršuje na u-je. Značenje je radnje trajno ili učestano.
  76. Primeri. Doviku-je, dovršu-je, zamahu-je, kralju-je, kmetu-je, letu-je, doliku-je, obilu-je, voju-je, itd.
    3. ne-nastavak.
    [uredi]
  77. Ne-nastavkom mogu se obrazovati osnove ili neposredno od korena ili od ostalih glagolskih i imenskih osnova, od kojih se nu-nastavkom osnova načina neodređenog izvodi. Svuda je značenje svršene radnje.
  78. Primeri za izvođenje od korena. Sta-ne, dig-ne, mrk-ne, klek-ne, trg-ne, stig-ne, puk-ne, nik-ne, mrz-ne, crk-ne, preg-ne, mog-ne, sed-ne, hted-ne, znad-ne, itd. Primeri za izvođenje od imenskih i glagolskih osnova. Mek-ne, grk-ne, stvrd-ne, zgus-ne (s-gust-ne), čvrs-ne, jur-ne, ček-ne, kukurek-ne, svir-ne, itd. Napomena. Valja uzeti na um, da ova vrsta sadašnjeg vremena dolazi poglavito u podređenim rečenicama i da često ima značenje budućeg vremena. Toga radi ima, naročito u osnovama od korena izvedenim više primera koji pokazuju da ne-osnovi vremena sadašnjeg ne odgovara i nu-osnova načina neodređenog kao što inače biva. strana 77 Tako je legne (a nema legnuti), umedne (a nema umednuti), htedne (a nema htednuti), stane (a nema stanuti), rekne (a nema reknuti), itd.

    II. IMENIČKE OSNOVE.

    [uredi]
    a. Izvođenje od korena i od gotovih osnova.
    [uredi]

    1. Nastavci ъoa

    [uredi]
    a. Osnove tim nastavcima od korena izvedene.
    [uredi]
  79. Među nastavcima kojima se imeničke osnove neposredno od korena izvode, prvo mesto zauzimaju nastavci ъoa i po prostoti i po starini svojoj, a naročito po tome što su ovi nastavci u isti mah svagda obeležje prvoga padeža u sva tri ta roda.
  80. Osnove koje ovim nastavcima postaju vrlo su različnoga značenja, i mogu se podeliti na dve glavne gomile po tome, što se u jednih korenov samoglasnik ostavlja bez ikakve promene, a u drugih se menja snaženjem ili duljenjem. Ovde će se pregledati najpre osnove, u kojima se samoglasnik korenov ostavlja nepromenjen.
  81. 1. Od korena koji se svršuju na suglasnik.
  82. α. Nastavak ъ. Pošto je ъ tečajem vremena u srpskom jeziku iščezlo, to sad osnove ovoga obrazovanja izgledaju kao da nemaju nikakva nastavka i kao da su jednake s korenom. Primeri. Pad, rast, prí-kaz, zá-klad, s-klad, mah, krad (u prilogu kradom), maz, dah (po starome jeziku dъhъ iz kojega je prvo ъ zamenjeno glasom a, a drugo prosto otpalo), uz-dah (kor. dъh), do-mak (kor. mъk), na-sap, ra-sap (kor. sъp), po-greb, su-greb, na-let, za-let, vetro-met, is-pek, pre-pek, bod, bol, pre-bol, op-kop, za-kop, krvo-lok, zob, god, s-mok, sok, us-krs, prsak (prskъ — a je umetnuto strana 78 da rastavi dva suglasnika na kraju), trk, zvrk, porez, raz-rez, pri-rez, su-sed, od-sek, tres, po-gled, u-gled, ne-gled, pre-kret, sunco-kret, su-sret, po-tres, teg, poteg, samoteg, za-teg, dub, lug, trud, zá-strug. β. Nastavak o. Primeri. Ig-o, ruh-o, lik-o, let-o (na košnici), mes-o. γ. Nastavak a. Primeri. Ná-kaz-a, klȁd-a, za-klad-a, pljusk-a, na-uk-a, ras-kid-a, za-mk-a (koren mъk), po-tn-a (kor. tъk), klep-a, krek-a, o-met-a, pek-a, pre-pek-a, pre-tek-a, cvrk-a, zvrk-a, po-rez-a, za-sed-a, pro-sek-a, pre-sek-a, za-sek-a, s-preg-a, na-teg-a, s-teg-a, pod-vez-a, s-vez-a, zvek-a, red-a, dug-a, gub-a, kuk-a, stup-a.
  83. 2. Od korena koji se svršuju na samoglasnik. U korena koji su svršuju na samoglasnik umeće se, između korena i dometnutoga nastavka, j ili v, te se zev ukida.
  84. strana 80 α. Nastavak ъ. Primeri. Kraj (kra-j-ъ), zmaj (zma-j-ъ), pri-stav (pri-sta-v-ъ), blȇ-j (ble-j-ъ), o-grev (o-gre-v-ъ), u-sev (use-v-ъ), zev (ze-v-ъ). β. Nastavak o. Primeri. Pi-v-o, dr-v-o. γ. Nastavak a. Primeri. Gra-j-a, iz-da-j-a, u-da-j-a, pre-da-j-a, pro-da-j-a, sta-j-a, za-sta-v-a, sta-v-a (obično stȁve samo u mn.), vino-pi-j-a, krvo-pi-j-a, vodo-li-j-a, ple-v-a.
  85. Osnove, u kojih se uz pridavanje nastavka ъ ili o ili a još i korenov samoglasnik snaži ili dulji, mogu se pregledati po razlici samih korenovih samoglasnika. Tako: α. Samoglasnik i snaženjem postaje oj. Primeri. Boj (bi-ъ), gnoj (gni-ъ), pokoj (po-ki-ъ), loj (li-ъ), pri-soj (pri-si-ъ), o-soj (o-si-ъ), voj (vi-ъ), na-poj (na-pi-ъ). β. Samoglasnik kratko mutno i snaženjem postaje starinsko ѣ ili ȋ. Primeri. a. Nastavak ъ: Cvȇt (cvit-ъ ═ cvѣt-ъ), lȇp (lip-ъ ═ lѣp-ъ), svȇt (svit-ъ ═ svѣt-ь), klȋk, lȋk, nȋz, pȋsak (pisk-ъ). b. Nastavak a: Prosvet-a (pro-svit-a ═ pro-svѣt-a); su-tesk-a (su-tisk-a ═ su-tѣsk-a). γ. Samoglasnik u i staro snaženjem postaje ov ili av. Primeri. a. Nastavak ъ: Kov (ku-ъ), rov (rꙑ-ъ), krov (krꙑ-ъ), o-trov (o-tru-ъ), s-plav (s-plu-ъ), tov (tꙑ-ъ), strv (stru-ъ); b. Nastavak o: Strov-o (stru-o), o-strov-o (o-stru-o), slovo (slu-o); v. Nastavak a: Slav-a (slu-a), o-snov-a (o-snu-a), pot-kov-a (pod-ku-a). δ. Stari samoglasnik l*[2], kad je na kraju korena, snaženjem postaje al, ol ili el. Primeri. a. Nastavak ъ: Val (vl-ъ), sto (stl-ъ), pepeo (pe-pel iz pe-pl-ъ). b. Nastavak a: Pro-kol-a (pro-kl-a), po-stol-a (postl-a). ε. Ako li je stari samoglasnik l[2](lъ) u sredini korena (u kom slučaju današnji jezik ima mesto njega u), onda snaženjem postaje od njega la. Primeri. a. Nastavak ъ: Vlak, ob-lak (od kor. vlъk, koji se vidi i sad u osnovi glagola vući). b. Nastavak a: Tlák-a (s čim u je u svezi glagol tlač-i-ti, koji je od te imeničke osnove izveden) od kor. tlъk, koji se i sad vidi u osnovi glagola tući; vlȁg-a (s čim je u svezi glagol vlaž-i-ti, koji je od te imeničke osnove izveden) od kor. vlъg, koji se i sad vidi u glagolu od-vug-nu-ti. ζ. Samoglasnik r, kad je na kraju korena, snaženjem postaje ar, or, er ili ir. strana 80
      Primeri.
    • a. Nastavak ъ: U-dar (u-dr-ъ), za-stor (za-str-ъ), iz-bor (iz-br-ъ), mor (mr-ъ), ob-or (ob-vr-ъ), iz-vor (iz-vr-ъ), po-zor (po-zr-ъ), iz-der (iz-dr-ъ), ot-por (od-pr-ъ), vir (vr-ъ).
    • b. Nastavak o: Per-o (pr-o).
    • v. Nastavak a: Pot-por-a (pod-pr-a), ne-o-per-a (ne-o-pr-a), bor-a (br-a).

    η. Ako li je samoglasnik r u sredini korena, onda snaženjem postaje ra, rъ, ro.

    Primeri. Mrak (mrk-ъ), mraz (mrz-ъ), prah (prh-ъ), svrab (svrb-ъ), vrat (vrt-ъ), crep (crp-ъ), grom (grm-ъ).

    θ. Samoglasnik e snaženjem postaje o.

    Primeri. a. Nastavak ъ: Brod (bred-ъ), grob (greb-ъ), o-klop (o-klep-ъ), s-klop (s-klep-ъ), plot (plet-ъ), rok (rek-ъ), is-tok (iz-tek-ъ), s-vod (s-ved-ъ), ob-od (ob-ved-ъ), na-log (na-leg-ъ), po-log (po-leg-ъ).

    b. Nastavak a: Na-log-a (kor. leg), o-tok-a, ustok-a (kor. tek), voje-vod-a (kor. ved).

    ι. Stari samoglasnik ѣ snaženjem postaje a.

    Primeri. Za-laz (za-lѣz-ъ), sad (sѣd-ъ), ob-raz (obrѣz-ъ).

  86. b. Osnove ъ- ili a- nastavkom od glagolskih osnova izvedene.
    [uredi]
  87. a. Nastavkom ъ postaju imeničke osnove muškoga roda, od glagolskih osnova izvedenih a-nastavkom načina neodređenog, ne samo od onih koje se govore, nego i od onih koje nisu u običaju. Za primer ovih poslednjih može se navesti imenica gutlja-j, izvedena od glagolske osnove gutlja, kojoj je za osnovu poslužila neupotrebljiva imenička osnova gut-lja. Zev između nastavka ъ i osnove na a popunjen je suglasnikom j, posle kojega je ъ još u najstarija vremena otpalo.
  88. strana 81 Značenje uvek pokazuje ili koji trenutak one glagolske radnje koja se kazuje osnovom, ili ono što je tom radnjom postalo. Primeri. Diha-j, uz-disa-j, do-gađa-j, koraklja-j, gutlja-j, od-gonetlja-j, za-vežlja-j, po-vraća-j, vrša-j, položa-j, ljublja-j, noša-j, s-luča-j, po-mišlja-j, na-mešta-j, o-prošta-j.
  89. b. Nastavkom a postaju imeničke osnove od glagolskih osnova i-nastavkom načina neodređenog izvedenih. Zev između i-a popunja se suglasnikom j, i u rečima sudi-j-a, provali-j-a, lupi-j-a (breskva koja se cepa) taj svršetak ostaje. U mnogih pak reči i iz završetnog ija ispada, i onda se j sa glasovima ispred sebe slaže po glasovnim zakonima.
  90. Primeri. Kaljogaža (iz kaljogazi-j-a), građa (gradij-a), bogomolja, knjigonoša, svađa, vođa. Još češće pak pomenutoj, i-nastavkom izvedenoj, osnovi načina neodređenog pred a-nastavkom i otpada, i a se dodaje na osnovu tako okrnjenu. Primeri. Zabava (od glagolske osnove zabav-i), pobeda, obrana, procena, zagrada, danguba, pohvala, izmena, naknada, ponuda, prepreka, priprema, dosada, ostava, zaslada, posveta, pozlata, itd.
    v. Osnove o- ili a- nastavkom od imeničkih osnova izvedene.
    [uredi]
    1. oa-nastavak.
    [uredi]
  91. Nastavkom a postaju od osnova imeničkih na novo razne imeničke osnove, koje se govore od mila i u tepanju. Toga radi se često one osnove, od kojih se ovake imenice izvode, skraćuju, pa im se koji put i akcenat u dug menja.
  92. Primeri. Andr-a, Vas-a, Maks-a, Pant-a, bóg-a, Sáv-a, tát-a, ćór-a, ćós-a, ždér-a, kók-a, kón-a, kóš-a, šćér-a, itd. strana 82 Nastavkom o postaju imeničke osnove kao i pod 1 navedene, s istim značenjem i na isti način. Razlikuju se od ostalih reči na o samo time, što nisu roda srednjega, nego muškoga. Po mnogim predelima sve se ove osnove govore s nastavkom a, i ne razlikuju se ni u čem od onih gore. Primeri. Ígnj-o, Mát-o, Ćír-o, Stév-o, Đók-o, Đúr-o, Jóv-o, Ív-o, kúšlj-o, gólj-o, póbr-o, brát-o, kómš-o, hádž-o, itd.

    2. ь-nastavak.

    [uredi]
  93. Tim nastavkom postaju, kako od korena tako i od imeničkih i pridevskih osnova, osnove ženskoga roda.
  94. Nastavak ь bio je kao i ъ u starom jeziku nastavak kako za osnovu tako i za neke oblike jednine u svojoj vrsti, ali je i on, kao i ъ-nastavak u današnjem jeziku, iščezao. Pošto je ь dolazio u red nepčanih samoglasnika, pred njim su se u staro vreme grleni suglasnici s kraja osnove menjali u srodne im nepčane suglasnike. Kad su ь-nastavkom osnove izvedene od korena, one znače ono što je postalo radnjom upotrebljenoga glagolskog korena, i tu se katkad opaža i snaženje ili duljenje korenova samoglasnika; kad li su izvedene od imeničkih i pridevskih osnova, značenje im je zbirnih imenica. Primeri izvođenja od korena. Laž (lьg-ь), reč (rek-ь — rѣč-ь, osnaživši e u ѣ), poklič-ь (od kor. klik), zob (zob-ь), na-ruč-ь (na-ruk-ь), tvar-ь (tvor-ь — tvar-ь produljivanjem o u a); goro-pad (od kor. pad); pod-rast (od kor. rast), kap. Primeri izvođenja od imeničkih osnova. Mlȇč (mlѣč-ь), Cve-ti (mn.), čin-i (mn.), nȅkȓst, ȍzȋm, dȉvljȃč, sȉromȃš. strana 83 Primeri izvođenja od pridevskih osnova. Nȅjȃč, dȗž, nȅčȋst, ȍzȋm, rȕmȇn, stȑmȇn, stȕdȇn, cȑvȇn.

    3. je (jo) — ja-nastavak.

    [uredi]
  95. Tim nastavcima postaje priličan broj osnova sva tri roda, od korena ili od imeničkih i pridevskih osnova. Razgledaćemo ih po toj razlici izvođenja.
  96. Tako osnove od korena izvedena snaže koji put i korenov samoglasnik, po načinu koji je gore označen. Glasovne promene pri spajanju nastavka s osnovom raspravljaju se po pravilima označenim u nauci o glasovima. Značenja su osnova od korena izvedenih različita. Primeri a. Nastavak : Po-kolj (po-kl-jъ), luč (luk-jъ), puž (puz-jъ), jež (jez-jъ), Srbalj (Srb-jъ), plač (plak-jъ), krš (krh-jъ), hlado-lež (leg-jъ), mač (mъč-jъ), panj (pьn-jъ). b. Nastavak je (jo): Lice (lik-je), pleće (plet-je), véće (vѣt-je), polje (pl-je), uže (uz-je). v. Nastavak ja: Duša (duh-ja), kaplja (kap-ja), krađa (krad-ja), paša (pas-ja), straža (strg-ja), rđa (rd-ja), seča (sѣk-ja), stelja (stl-ja), staza (stьg-ja), želja (žel-ja), luča (luk-ja), bolja (bol-ja), muža (muz-ja), žiropađa (padja), žeđa (žed-ja).
  97. Pri izvođenju od imeničkih i pridevskih osnova vidimo samo ja. Značenje pokazuje nazvanje, izvršeno po onom znaku koji se kazuje upotrebljenom osnovom.
    • a. Primeri za imeničke osnove. Obruč (ob-ruk-jъ), večera (večer-ja), gospođa (gospod-ja), tašta (tast-ja), milošta (milost-ja), Poreč (porѣk-jъ), suknja (sukn-ja), snaša (snah-ja).
    • b. Primeri za pridevske osnove. Crnj (crn-jъ), belj, mlađ, Čedomilj, Vukmilj, Rađ, Draža (Drag-ja), Milja, tvrđa, tušta.
  98. strana 84

    4. joja-nastavak.

    [uredi]
  99. Upotrebljava se samo za izvođenje novih osnova od osnova imeničkih, s istim značenjem umanjenoga onog što u upotrebljena osnova znači kao što ga daje i nastavak oa, pridodat imeničkim osnovama. Kao i onde, to značenje se, po tom, rado upotrebljava kad se govori od mila i u tepanju. U takoj prilici se upotrebljenoj osnovi izostavi sve što joj je posle prvoga samoglasnika, taj joj samoglasnik dobije dug akcenat, a za njim sleduju gore navedeni nastavci.
  100. Primeri. a. Nastavak jo: Bójo (od Bogdan, Bogić, Božidar), Vujo (Vuk), Gájo (Gavrilo), Kójo (Kosta), Pájo (Pavao), Stójo (Stojan), dújo (duhovnik). b. Nastavak ja: Líja (lisica), mája (mati), príja (prijateljica), svája (svastika), séja (sestra). Dodatak. Po nekim krajevima i jedna se i druga ova vrsta imenica govori s nastavkom ja.

    5. ije-nastavak.

    [uredi]
  101. Ovim nastavkom postaju od imeničkih i pridevskih osnova nove osnove, i kad su od imeničkih osnova postale, ije-nastavak daje novoj imeničkoj osnovi značenje zbirne imenice; kad li su imeničkoj pridevskih osnova postale, ije-nastavak daje toj novoj osnovi značenje upotrebljenoga prideva, u smislu mislenoga svojstva ili predmeta.
  102. Nastavak ije u sadašnjem jeziku gubi svoje i, i postaje je. Primeri od imeničkih osnova. Borje, busenje, vlaće, gložje, golublje, grumenje, dublje, orašje (orah-ije — oraš-ije), kamenje, kestenje, komađe, lišće, bučje (buk-ije — buč-ije), snoplje, ugljevlje, šatorje, drveće, područje, podušje, Podrinje, Pomoravlje, Zagorje, itd. Primeri od pridevskih osnova. Veselje (od vesel-ije), zdravlje, milje, obilje, naličje, milosrđe. strana 85

    6. ija-nastavak.

    [uredi]
  103. Nastavak ija, od gornjega samo po rodu raz-ličit, sačuvao se do sad samo u jednoj reči braća, nebraća od brat-ija, koje se poslednje uplivom crkvenog jezika i sad po manastirima i među duhovnicima govori.
  104. Među tim na nj je nalik nastavak ija naročito po značenju zbirnih imenica, koje daje osnovama s kojima bude spojen. Taj je nastavak ija prešao k nama iz okolnih nam stranih jezika (latinskoga i grčkog), i u našem se jeziku, osobito u osobnim imenima, odomaćio. Primeri. Anđel-ija, Ikon-ija, Krun-ija, Spasen-ija, Rus-ija, Arban-ija, Srb-ija, Sember-ija, Gol-ija, Šumad-ija, Latin-ija, Madžàr-ija, cigàn-ija, čobàn-ija, momčàd-ija, Srbad-ija, drvenar-ija, ništar-ija.

    7. rora-nastavak.

    [uredi]
  105. Ovim nastavcima izvode se samo od korena osnove muškoga, ženskoga i srednjega roda, kao što pokazuju niže navedeni primeri. U nastavku ъ po zakonima sadašnjega jezika otpada. Inače se nastavak lako slaže s korenima koji se svršuju na samoglasnik; koji li se pak koreni svršuju na suglasnik, suglasnik se r rastavlja od korenova suglasnika umetnutim nepostojanim a.
  106. Značenja su različita. Primeri. a. Nastavak : Dar (da-rъ), žir (ži-rъ), kopar (kop-a-rъ), mir (mi-rъ), pri-mer (pri-mѣ-rъ), pir (pi-rъ), stabar (stab-a-rъ). b. Nastavak ro: Bedro (bed-ro), vedro (ved-ro), jedro (jed-ro), rebro (reb-ro), srebro (sreb-ro). v. Nastavak ra: Bedra (bed-ra), vidra (vid-ra), igra (ig-ra), žura (žu-ra), mera (mѣ-ra). strana 86

    8. er (erъ) — ero-nastavak.

    [uredi]
  107. I ovim nastavkom postaju imeničke osnove samo od korena, i nisu mnogobrojne.
  108. Primeri. Več-er, gušt-er, dev-er, iv-er, žub-er, sev-er, stož-er, čem-er, šep-er, jez-ero. Reči biser, guber, lenger, itd. nalik su na sve, ali pošto su uzajmljene iz stranih jezika, njih ne može biti govora o korenu i nastavku.

    9. or (orъ)-nastavak.

    [uredi]
  109. I ovim nastavkom postaju imeničke osnove samo od korena.
  110. Primeri. Pribeg-or (kor. beg), gov-or, div-or, žam-or, žub-or, puh-or.

    10. arara (jarjara)-nastavak.

    [uredi]
  111. Ovim nastavcima postale osnove mogu se razlikovati po tome, dali su izvedene od glagolskih ili od imeničkih osnova. Ako se arara-nastavkom od glagolskih osnova obrazuju imeničke osnove, one znače vršioca one glagolske radnje koju kazuje upotrebljena glagolska osnova. Upotrebljenoj osnovi otpada krajnji samoglasnik.
      Primeri.
    1. ar: Vid-ar, voz-ar, pis-ar, strug-ar, polet-ar, kuv-ar, čuv-ar.
    2. ara: Gàt-ara, vràč-ara, zùkv-ara, rѐd-ara, stànara, tràv-ara.

    Napomena. Ženskoga roda imenice s nastavkom ara odstupaju koji put od pomenutoga značenja: mùzara, na priliku, i gužvara nemaju radno nego trpno značenje, i znače: muzara — kravu koja se muze, a gužvara — pitu koja se gužva. Ovo kolebanje između podmeta (vršioca) i predmeta glagolske radnje viđa se i pri drugim ovakim osnovama.

  112. strana 87
  113. Ako li se arjar-nastavcima od imeničkih osnova na novo izvode imeničke osnove, one onda znače kakvoga god poslenika oko onoga što znači imenička osnova; nastavkom pak arajara isto tako obrazovane osnove znače mesto, na kom se izrađuje ili nalazi ono što osnova znači. Upotrebljenoj osnovi otpada krajnji samoglasnik.
  114. Primeri. a. Nastavak ar: Brašn-ar, goved-ar, vol-ar, drv-ar, drug-ar, zlat-ar, zvezd-ar, kabl-ar, po-glav-ar, itd. b. Nastavak ara: Ovč-ara, kòz-ara, dùd-ara, bràšn-ara, sòl-ara, vùn-ara, gvòžđ-ara, kòš-ara, stràž-ara, ùglj-ara, dr̀v-ara, svѝl-ara, sѐn-ara, itd. U značenjima ima i izuzetaka. Tako brvn-ara znači zgradu od brvana, tàlpara zgradu od talpi načinjenu. v. Nastavak jar: Vodeničar, glavničar, graničar, desečar (desetk-jar), jabučar, konjušar (od starinskoga konjuh), odžačar, potočar, ubožar (ubog-jar), kačar, itd. g. Nastavak jara: Potòčara, kàčara, dàščara, vòštara (vosk-jara), kašѝčara, čànčara, gràšara, itd.

    11. urura (jurjura)-nastavak.

    [uredi]
  115. I ovim nastavcima izvode se osnove samo od gotovih imeničkih osnova, i tim se novim osnovama pridaje značenje uveličavanja, s kojim ponekad ide i smisao pogrde ili preziranja.
  116. Primeri. Kȍst-ȗr, kȍt-ȗr, mȅh-ȗr, čȁp-ȗr; — bòž-ȗr (bog-jur); — glàv-ura, lùb-ura, bàb-ura, kàp-ura; — devòjč-ura (devojk-ura).

    12. lola-nastavak.

    [uredi]
  117. Ovim se nastavcima izvode osnove kako od korena tako i od osnova. Prvo će se pregledati osnove neposredno od korena izvedene.
  118. strana 88 Glasovni običaji srpskoga jezika učinili su da je od nastavka u današnjem jeziku ostalo samo l, koje se pretvara u o kad god na kraj sloga dođe; a kad dođe iza korena koji se svršava na suglasnik, onda se l, još dok je bilo nepretvoreno, odvajalo od korena umetnutim nepostojanim a, koje je ostalo i pošto se l u o pretvorilo. Značenje ovim nastavkom obrazovanih osnova različito je. Primeri. a. Nastavak : Deo (dѣ-lъ), ždral, pakao (pak-a-l), prostreo (pro-stre-l), ugao (ug-a-l), u-bao (uba-l), kotao (kot-a-l), uzao (uz-a-l), svrdao (svrd-a-l). b. Nastavak lo: Bȉ-lo, vre-lo (vr-lo s osnaženim korenovim samoglasnikom), kri-lo, ši-lo, porek-lo, prug-lo, stab-lo, pre-lo (pred-lo), je-lo (jed-lo), se-lo, mas-lo (maz-lo). v. Nastavak la: Ví-la, vȉ-lo (množina), gnjȉ-la, zde-la, stre-la, ži-la, ig-la, mag-la (mьg-la), met-la.
  119. Istim lalo-nastavcima postaju od glagolskih osnova oblici prošastog prideva, kao što su: vide-o, vide-la, vide-lo, itd., koji znače da se u nekoga ili u nečem izvršilo ono što glagolska osnova znači.
  120. 13. lo-nastavak.

    [uredi]
  121. S gore pomenutim je srodan, ali je po značenju od njega odvojen, lo-nastavak, kojim se takođe od glagolskih osnova izvode imeničke osnove muškoga i srednjega roda.
  122. Sve imenice muškoga roda na lo obično pokazuju vršioca one radnje, koju znači glagolska osnova; sve pak imenice srednjega roda na lo obično znače oruđe, kojim se izvršuje radnja, kazana upotrebljenom glagolskom osnovom. strana 89 Primeri. a. Muškoga roda: Zlo-pamti-lo, baja-lo, benéta-lo, gnjevéta-lo, dáva-lo, kljȕca-lo, pri-klápa-lo, pȅcka-lo, šȕnja-lo, príča-lo, zadirkíva-lo, na-migíva-lo, itd. b. Srednjega roda: Bȕćka-lo, dȑnda-lo, izdѝralo, klѐpa-lo, cȑta-lo, sȅca-lo, stòpa-lo, vȅša-la (mn.), bѐli-lo, vràti-lo, sòli-lo, cѐdi-lo, cr̀ni-lo, crvѐni-lo, itd.

    14. -nastavak.

    [uredi]
  123. Tim nastavkom postaju imenične osnove ženskoga roda samo od glagolskih korena, i on se slaže sa svojim korenom sa svim onako kako je malo pre za nastavak rečeno. Ovim nastavkom obrazovane osnove znače čin, izvršen radnjom upotrebljenog korena.
  124. Primeri. Pogibao (po-gib-a-lь), pregibao (pre-gib-a-lь), nȁzȇbao (na-zeb-a-lь), ȉznȋkao (iz-nik-a-lь), izras-tao (iz-rast-a-lь), protisli (pro-tisk-lь), misao (mis-a-lь).

    15. lja-nastavak.

    [uredi]
  125. Ovim se nastavkom obrazuju imeničke osnove od glagolskih osnova, značeći oruđe ili izvršioca označene glagolskom osnovom radnje.
  126. Primeri. Bod-lja, ne-de-lja, drvo-de-lja, z-bi-lja, pre-lja (kor. pred), tak-lja, zub-lja, kre-lja, mak-lja, rak-lje, trk-lja, tr-lja; — doji-lja, nosi-lja, rodi-lja (porodi-lja), grebena-lja, pra-lja, tka-lja, itd.

    16. alj-nastavak.

    [uredi]
  127. Ovim se nastavkom izvode imeničke osnove od korena ili od osnova imeničkih i pridevskih. Osnovi na novo izvedenoj nastavak alj pridaje značenje naziva, datoga po znaku koji je u upotrebljenoj osnovi kazan.
  128. Primeri. Vatr-alj, gub-alj, zek-alj, Vuk-alj, Dȑm-ȃlj, grm-alj, kus-alj, mrk-alj, siv-alj. strana 90

    17. uljulja-nastavak.

    [uredi]
  129. Ni u čem se ne razlikuje od alj-nastavka.
  130. Primeri. Bub-ulj, pah-ulj, budž-ulja, buk-ulja, vlas-ulja, gront-ulja, jeg-ulja, prut-ulja, pesk-ulja, rosu-lja, rog-ulja, srb-ulja; — dug-ulj, kus-ulja, plav-ulja, siv-ulja.

    18. nona-nastavak.

    [uredi]
  131. Ovim nastavcima postaju samo od korena imeničke osnove muškoga, ženskoga i srednjega roda, a značenja različitoga.
  132. Primeri. a. Nastavak : Sin (sꙑ-nъ), ple-n (plѣvnъ), se-n, sta-n, ne-ve-n, tr-n, tru-n, či-n, ču-n (čl-nъ), klju-n (kor. u glagolu klju-v-a-ti), sa-n (sъn-nъ, kor. u glag. sъp-a-ti), tre-n. b. Nastavak no: Suk-no (kor. u glag. suk-a-ti), ru-no, ok-no, zr-no, kop-no, se-no, vlak-no (kor. vlъk), klat-no, steg-no. v. Nastavak na: Hra-na, stra-na (str-na), stru-na, vu-na (vlъ-na), žu-na (žlъ-na), rȁ-na, sr-na, gra-na, me-na (mѣ-na), za-se-na, ce-na.

    19. anana-nastavak.

    [uredi]
  133. Njime se izvode od pridevskih osnova imeničke osnove, u kojima je nazvanje dato po onom znaku, koji je u upotrebljenoj pridevskoj osnovi kazan.
  134. Primeri. Mil-an, Živ-an, Rad-an, riđ-an, Dobr-ana, Živ-ana, Smilj-ana, itd.

    20. injan-in (an-in)-nastavak.

    [uredi]
  135. Ovim nastavcima postaju imeničke osnove koje znače otkud je ko, kom redu ljudi pripada, ili kakve je narodnosti. Nastavak in upotrebljava se samo u jednini, a u množini se izostavlja.
  136. Primeri. a. Nastavak in: Srb-in, Turč-in, Jevrej-in. Arnaut-in, Bugar-in, Jermen-in, Cigan-in, Latin-in vlastel-in, berber-in, čoban-in, kasap-in, itd. strana 91 b. Nastavak jan-in: Hrišć-an-in (Hrist-jan-in), varoš-an-in, Rumlj-an-in (Rum-jan-in), Sokolj-an-in, Savlj-an-in, itd. v. Nastavak an-in: Mačv-an-in, Bačv-an-in, Tuzl-an-in, itd.

    21. ina-nastavak.

    [uredi]
  137. Ovim nastavkom postaju od imeničkih i pridevskih osnova vrlo mnoge i različite imeničke osnove ženskog roda. Razgledaćemo ih u tri glavne gomile. Tako a. Nastavkom ina od imeničke osnove izvedena osnova znači ono isto što i ona od koje je izvedena, samo što nastavak ina to značenje uveličava, a uz uveličano značenje ide često pogrda i preziranje.

    Primeri. Bardač-ina, brd-ina, boč-ina, brež-ina, vȅštič-ina, vrànč-ina, vrȅć-ina, vràt-ina, glas-ina, vučina, đač-ina, zid-ina, kotl-ina, krst-ina, lùž-ina, Madžàr-ina, itd.

    Ovo uveličavanje upotrebljavaju i neke osnove koje se zasebno ne govore, nego se tek vide u osnovama koje su od njih nastavkom ina obrazovane. Te su osnove postale nastavcima ura, ulja, eta i dr. Njihov krajnji samoglasnik otpada kad im se nastavak ina dodaje.

    Primeri. a. Nastavak ur-i-na: Bab-ur-ina, bradv-ur-ina, gred-ur-ina, zemlj-ur-ina, kož-ur-ina, klad-ur-ina, knjiž-ur-ina (pred prvim je nastavkom i j), rib-ur-ina, kuć-ur-ina.

    b. Nastavak ulji-na: Trav-ulj-ina, grd-ulj-ina, krov-ulj-ina.

    v. Nastavak et-ina: Bar-et-ina, bab-et-ina, brad-et-ina, lul-et-ina, ponjav-et-ina, sob-et-ina, čutur-et-ina, itd.

  138. strana 92
  139. b. Nastavkom ina izvode se od imeničkih osnova veoma mnoge osnove, koje znače ili plaćanja ili zanimanja, ili kakve god radnje i predmete, nazvane po onome značenju koje se upotrebljenom osnovom kazuje.
  140. Primeri. Pisàr-ina, prosjàč-ina, skitàč-ina, kovàč-ina, poljàr-ina, svinjàr-ina, cȁr-ina, skelàr-ina, telàl-ina, knѐž-ina, pudàr-ina, vinàr-ina, drùž-ina, itd.
  141. v. Od pridevskih osnova ina-nastavkom izvode se imeničke osnove, kojima se kao svojstvo i kakvoća imenuje ono što upotrebljena osnova znači.
  142. Primeri. Bistr-ѝna, gorč-ѝna, brz-ѝna, dobr-ѝna. mlad-ѝna, kisel-ѝna, jedr-ѝna, obl-ѝna, crn-ѝna, niz-ѝna, hitr-ѝna, tiš-ѝna, itd.
  143. g. Od pridevskih prisvojnih osnova na ov nastavkom ina izvedena imenička osnova znači predmet, nazvan po pridevu koji mu pokazuje čij je. Iz toga se značenja razvilo značenje za drva, te ovake imenice pokazuju i kakvoću drveta.
  144. Primeri. Dedov-ina, očev-ina, Rađev-ina, knežev-ina, ovnov-ina, zečev-ina, grmov-ina, vrbov-ina, dudov-ina, jasenov-ina, lipov-ina, leskov-ina, itd.

    22. nja-nastavak.

    [uredi]
  145. Ovim nastavkom postaju imeničke osnove kojima se označava radnja upotrebljenoga glagolskog korena.
  146. Primeri. Iz-vod-nja, kop-nja, vož-nja, gro-žnja, treš-nja, hit-nja, tiš-nja (koren tisk), mut-nja, noš-nja, žud-nja, itd.

    23. anj (ьnjь)-nastavak.

    [uredi]
  147. Ovim nastavkom postaju osnove od glagolskih korena, i znače skoro uvek ono što je učinjeno radnjom glagola od kojega je koren za građenje osnove upotrebljen.
  148. strana 93 Pred a, sadašnjim početnim samoglasnikom nastavka, vide se promene grlenih u nepčane suglasnike, a taj pojav dolazi otud, što je to a u starijem jeziku bilo ь, pred kojim se pomenuta suglasnička promena vrši. Valja upamtiti da i nepostojanost toga a iz istog uzroka dolazi. Primeri. Sež-anj (seg-ьnj), seč-anj (sѣč-ьnj), češ-anj (čeh-ьnj), met-anj, na-kov-anj (na-ku-ьnj), za-vor-anj (za-vr-ьnj snaženjem vr u vor), po-vod-anj, ob-rt-anj, (kor. vrt), o-krš-anj (o-krh-ьnj), tuc-anj, rež-anj (rez-ьnj).

    24. onja-nastavak.

    [uredi]
  149. Njime postaju imeničke osnove od pridevskih. Značenje im je naziv po znaku upotrebljene osnove.
  150. Primeri. Dȕg-onja, Rad-onja, hráp-onja, sív-onja.

    25. inja-nastavak.

    [uredi]
  151. Njime od imeničkih postaju osnove ženskog roda, koje znače lica nazvana po narodnosti ili po postojbini njihovoj, a i druge osnove, u kojima je obično u upotrebljenoj osnovi znak po kom je nazvanje učinjeno. To se naročito vidi u osnovama od pridevskih osnova izvedenim. Zbog toga što je sadašnje i ostalo od starijega , grleni suglasnici ne menjaju se (čl. 53).
  152. Primeri. a. Od imeničkih osnova. Grk-inja, Turk-inja, Vlahinja, Bošnjak-inja, Poljk-inja, Požešk-inja, Mletk-inja, nametk-inja, orjatk-inja, brek-inja, glog-inja, dud-inja, ček-inja, bosot-inja, samot-inja, skupot-inja, suhot-inja. b. Od pridevskih osnova. Drag-inja, mek-inje (mn.), pust-inja, svet-inja.

    26. tota-nastavak.

    [uredi]
  153. Ovim nastavcima postaju od korena osnove s različitim imeničkim značenjima. Ako pred suglasnik strana 94 t, koji je u početku nastavka, dođu d ili t kao krajnji suglasnici osnove, oni se pretvaraju u s (čl 93). Korenov suglasnik se katkad i snaži.
  154. Primeri. a. Nastavak : Vra-t, mla-t, ga-t, brs-t, most (met-tъ), sat (sъ-tъ), sva-t, sku-t, hva-t (kor. hꙑ). b. Nastavak to: Bla-to, dle-to (kor. dlъb osnažen u dlѣb), ži-to, zla-to, ja-to, le-to, mes-to (met-to), plu-to, si-to, pu-to. v. Nastavak ta: Ne-ves-ta (kor. vѣd), vrs-ta, pe-ta, plu-ta.

    27. -nastavak.

    [uredi]
  155. Tim nastavkom postaju mnoge imeničke osnove ženskoga roda, i znače većinom ono što je učinjeno radnjom upotrebljenoga glagolskog korena. Krajnji suglasnici od korena podešavaju se s prvim suglasnikom od nastavka onako kako je malo pre pri tota kazano.
  156. Primeri. Do-bi-t, vlast (vlad-tь), slast (slad-tь), za-po-vest (vѣd-tь), grst (grt-tъ), nȁ-jȇst (na-jed-tь), klet (klѣ-tь), za-vist (za-vid-tь), mas-tь (maz-tь), pame-t (pamьn-tь od korena, od kojega je i glagol pominjati), moć (mog-tь), s-mr-t, itd.

    28. telj-nastavak.

    [uredi]
  157. Ovim nastavkom od glagolskih osnova izvedene imeničke osnove znače vršioca one radnje glagolske, koju upotrebljena osnova znači.
  158. Primeri. Vlas-telj (vlad-telj), prija-telj, rodi-telj, sveti-telj, spasi-telj, hrani-telj, upravi-telj.

    29. tva-nastavak.

    [uredi]
  159. Značenje ovim nastavcima izvedenih imeničkih osnova pokazuje čin one radnje glagolske, koju upotrebljena strana 95 glagolska osnova znači, osim u reči britva, koja znači oruđe za vršenje pomenute radnje glagolske.
  160. Primeri. Že-tva (kor. žьn), se-tva, bri-tva, kle-tva (kor. klьn), ple-tva, sta-tva, moli-tva. Napomena. O osnovama vozi-dba, prosi-dba itd. go-voriće se malo dalje pri nastavku ba.

    30. etotat-nastavak.

    [uredi]
  161. Ovim nastavcima postaju nekolike imeničke osnove, i znače da se u nečem nalazi ona radnja glagolska, noju upotrebljeni glagolski koren kazuje.
  162. Primeri. Zvȅk-ȇt, klȅp-ȇt, trȅ-pȇt, trȅs-ȇt (zemlja koja se uleže kad čovek ide po njoj), groh-ot, živ-ot, klok-ot, topot, šob-ot, drh-at, bah-at.

    31. ьstvo-nastavak.

    [uredi]
  163. Tim nastavkom postaju od imeničkih ili pridevskih osnova mnoge nove osnove sa značenjem mislenih imenica, a znače stanje, nazvano po onim osobinama ili svojstvima što se kazuju osnovom upotrebljene imenice ili prideva, ili imenuju to svojstvo ili osobinu načinom mislenih imenica. Ispred nastavka ьstvo grleni su se suglasnici pretvarali u nepčane. U ovom poslednjem slučaju, kad je ь u srpskom jeziku ispalo, e od nastavka zateklo se posle nepčanoga suglasnika, pa je i ono ispalo, a nepčani su se suglasnici sa t, kojim se po tom nastavak počinjao, po glasovnim zakonima o zvučnosti podešavali.
  164. Primeri. a. Od imeničkih osnova. Ban-stvo, bratimstvo, despot-stvo, dobročín-stvo, devér-stvo, vojvod-stvo, đavól-stvo, zadovólj-stvo, kàluđer-stvo, junaštvo (junač-ьstvo — junač-tvo), društvo, devojaštvo, siromaštvo, itd. b. Od pridevskih osnova. Bogat-stvo, blaženstvo, detinj-stvo, dostojan-stvo, lakom-stvo, lukav-stvo, moguć-stvo, mnoštvo (iz mnog-ьstvo), itd. strana 96
  165. Među tim ima nekoliko reči, u kojih je pri ь, posle pretvaranja grlenih suglasnika u nepčane, preobladao drugojačiji glasovni postupak. Mesto da se ь izbaci, ono je pretvoreno u a (kao što se s njim i inače postupa uvek kad se ne izbaci), pa je tome a dodavano n. Tako od bog-ьstvo izlazi božь-stvoboža-stvobožan-stvo. Po tom su pravilu obrazovane reči: vladičan-stvo, otačan-stvo, svedočan-stvo, čovečan-stvo, bezočan-stvo, veličan-stvo (iz velik-ьstvo).
  166. 32. ota-nastavak.

    [uredi]
  167. Njime se od pridevskih ili imeničkih osnova obrazuju mislene imenice, koje su ime svojstva ili kakvoće, označene upotrebljenom pridevskom osnovom.
  168. Primeri. Div-òta, mil-òta, kras-òta, čist-òta,tesk-òta, ljudsk-òta, dobr-òta, greh-òta.

    33. ost (ostь)-nastavak.

    [uredi]
  169. Njime se, kao i malo čas pomenutim ota-nastavkom, od pridevskih osnova izvede imeničke osnove koje su ime svojstvu ili kakvoći, označenoj upotrebljenom pridevskom osnovom.
  170. Primeri. Bezazlen-ost, bezbožn-ost, bezgrešn-ost, besmrtn-ost, blag-ost, vredn-ost, vern-ost, gotov-ost, dužn-ost, mogućn-ost, nemarn-ost, čestit-ost.

    34. eteta (ѧtѧta)-nastavak.

    [uredi]
  171. Nastavkom et postaju od imeničkih osnova nove imeničke osnove, koje znače ono što i upotrebljena osnova, samo što im nastavak et daje značenje maloga ili mladoga.
  172. Nastavkom eta postaju osnove osobnih imenica. Primeri. a. Nastavak et: Vlȁš-e, Gȑč-e, đáč-e, ždreb-e, zver-e, mlȁd-e, prȃs-e, tel-e, ćur-e, štѐn-e, Arapč-e strana 97 (Arap-k-e), brávč-e, varošanč-e, klupč-e, mač-e, pastorč-e, unuč-e, momč-e, jѐlȇnč-e, golúpč-e, odojč-e. b. Nastavak eta: Bajč-eta, Vȗjč-eta, Vlȁd-eta, Vul-eta, Vuč-eta, Grub-eta, Mal-eta, Mȋrč-eta, Rajč-eta, Rad-eta, Mil-eta.

    35. -nastavak.

    [uredi]
  173. Ovim nastavkom postaju, od imeničkih i pridevskih osnova, imeničke osnove, koje, ako su od zajedničkih imenica, većinom znače ono isto što i upotrebljene osnove, samo što to značenje nastavkom dobija značenje maloga; ako li su od osobnih imenica, onda osnova, izvedena nastavkom , znači potomka onome što je kazano upotrebljenom osnovom. Ovo se drugo značenje nalazi katkad i u osnovama, izvedenim od zajedničkih imenica, a prvo opet u osnovama, izvedenim od osobnih imenica.
  174. Primeri. a. Od zajedničkih imenica. Golùb-ić, zѐč-ić, orl-ić, grab-ić, tikv-ić, miš-ić, vojvod-ić, stríčev-ić, bakràč-ić, vѝtl-ić, vrànč-ić, grad-ić, groš-ić, grozd-ić, gunj-ić, đač-ić, koš-ić, lѝst-ić, novč-ić, ovn-ić, mrav-ić, car-ić, čabr-ić, voč-ić (vol-ьk-ić), sinč-ić (sin-ьk-ić), brešč-ić (brež-ьk-ić), itd. b. Od osobnih imenica. Nikš-ić, Mar-ić, Sav-ić, Radov-ić, Pavlov-ić, Ilȋć (Ilij-ić), Stan-ȋć (Stanij-ić), Vuč-ić, Drag-ić, Vuk-ić (s nepretvorenim grlenim suglasnicima), Mil-ić, Živanč-ić (Živan-ьk-ić), itd. Napomena. U rečȋ na ka, koje se govore od mila, pretvaranje se po pravilu ne vrši, npr.: Jok-ić (od Joka), Lak-ić (od Laka), Đuk-ić (od Đuka), itd.

    36. ȃd (adь)-nastavak.

    [uredi]
  175. Ovim nastavkom postaju osnove zbirnih imenica, koje znače čeljad i životinju (ređe stvari), ponajviše od osnova kojima se jednina nastavkom et obrazuje, a znače što malo ili mlado. Od tih nastavkom et obrazovanih osnova i postaju ove osnove s nastavkom strana 98 ad, pošto se et prosto odbaci. Radi nastavka et pretvoreni grleni suglasnici ostaju takvi i pred ad.
  176. Primeri. Jar-ad, nazim-ad, Latinč-ad, momč-ad, Srpč-ad, tel-ad, Vlaš-ad, Tur-ad, bur-ad, siroč-ad, čobanč-ad, itd.

    37. badba-nastavak.

    [uredi]
  177. Prvim od ovih nastavaka postaju od glagolskih imeničke osnove, i znače misleno ime radnje glagolske.
  178. Nastavak dba postao je uticajem ba-nastavka i tva-nastavka. Počelo se misliti da, na priliku, molitva nije izvedena od moli nego od molit’, i u takoj misli postao je običaj da se na sam način neodređeni dodaje ba. Tako su postale osnove prosidba, kosidba, i ostale na taj način obrazovane. Primeri. I. Bor-ba, ber-ba, tuž-ba, seo-ba (sel-ba), druž-ba, kor-ba, par-ba, služ-ba, ter-ba, ured-ba. — II. Vozid-ba, verid-ba, vršid-ba, udad-ba, ženid-ba, komid-ba, sed-ba (kor. sѣ).

    38. ava-nastavak.

    [uredi]
  179. Ovim nastavkom postaju imeničke osnove ženskog roda, kojima značenje načinom mislenih imenica pokazuje radnju onoga glagola od koga se osnova upotrebi.
  180. Glagolski nastavak pete vrste otpada pred ovim ava; ostali se s njim podešavaju po glasovnim zakonima. Primeri. Grmljava (grmi-ava), mauk-ava, pucnj-ava, tužnj-ava, drž-ava, lomlj-ava (lomi-ava), kuknj-ava, meć-ava, tutnj-ava, dernj-ava, žѐr-ava, koš-ava (kosi-ava). S ovima od glagolskih osnova izvedenim imeničkim osnovama mogu se ujednačiti imeničke osnove, izvedene strana 99 od raznih imenskih osnova, kao što su: Dubr-ava, Lѐp-ava, Res-ava, Breg-ava, Niš-ava, Mor-ava, itd.

    39. ivo-nastavak.

    [uredi]
  181. Ovim nastavkom postaju od glagolskih korena nekolike imeničke osnove, koje znače ili predmet na kom se vrši ili je izvršena radnja kazana upotrebljenom osnovom, ili oruđe kojim se ta radnja vrši.
  182. Primeri. Jed-ivo, melj-ivo (glagolski koren kao u osnovi vremena sadašnjeg), ml-ivo (glagolski koren kao u osnovi načina neodređenog), pec-ivo, plet-ivo, pred-ivo, tec-ivo, seč-ivo.

    40. moma-nastavak.

    [uredi]
  183. Ovim nastavcima postaju od korena imeničke osnove različitoga značenja, kao što pokazuju primeri.
  184. Primeri. a. Nastavak : Gr-m, di-m, u-m, hra-m, hu-m (hlъ-mъ), jar-a-m. b. Nastavak mo: Po-ves-mo (kor. vis osnažen u vѣs), pa-smo, pis-mo, ples-mo (pouska daska, kojom se što zagrađuje ili gradi). v. Nastavak ma: Zi-ma, kr-ma, pas-ma, spre-ma, sla-ma, šu-ma.

    41. men ()-nastavak.

    [uredi]
  185. Ovim nastavkom postaju imeničke osnove srednjega roda. Značenje im je različito.
  186. Primeri. Ple-me, bre-me, vi-me, se-me (kor. sѣ), te-me, ra-me, vre-me (vrѣ-me), i-me, sle-me.

    42. koka-nastavak.

    [uredi]
  187. Ovim nastavcima postaju od imeničkih nove imeničke osnove, koje znače sa svim ono što i upotrebljena osnova, samo umanjeno. Toga radi im najpre otpada sve što dolazi posle prvoga samoglasnika, taj strana 100 im se samoglasnik produljuje, pa se po tom dodaju nastavci. Nastavkom ko izvedene osnove sve su roda muškoga.
  188. Primeri. a. Nastavak ko: Dé-ko (ded), Đó-ko, Đú-ko, Lá-ko (Lazar), Ží-ko, Rá-ko, Stó-ko, čí-ko, itd. b. Nastavak ka: Bá-ka, sí-ka, Só-ka (Sofija), Stá-ka (Stanisava), itd. Po nekim krajevima naroda obe se ove vrste imeničkih osnova jedna od druge ne razlikuju, nego se i jedne i druge svršavaju na ka, bile muškog, bile ženskog roda.

    43. ak (jak) — aka (jaka)-nastavak.

    [uredi]
  189. Ovim nastavcima izvode se nove imeničke osnove od već gotovih osnova, i razlikuju se po upotrebljenoj osnovi.
  190. Tako ako se ovim nastavkom od glagolske osnove obrazuje nova imenička osnova, ista će značiti vršioca radnje glagolske koja je upotrebljenom osnovom kazana. Krajnji samoglasnik upotrebljene osnove ili otpada, ili se s nastavkom po glasovnim zakonima podešava. Primeri. Božjak (boži-ak), prosjak (prosi-ak), kovrljak (kovrlja-ak), težak (teža-ak), šišak (šiša-ak), brzak (brza-ak).
  191. Ako li se od imeničkih i pridevskih osnova tim nastavcima nove osnove obrazuju, one znače naimenovanje, učinjeno po znaku koji je kazan upotrebljenom osnovom.
  192. Primeri od imeničkih osnova. Voj-ak, kij-ak, torb-ak, uj-ak, varić-ak, Vuj-ak, Mil-ak, Pej-ak, Rad-ak, Sel-ak, lešt-ak (lesk-jak), ogrlj-ak, trnj-ak, šiblj-ak, selj-ak, itd. Primeri od pridevskih osnova. Badnj-ak, vešt-ak, voluj-ak, vučj-ak, golubinj-ak, gornj-ak, pȅt-ȃk, osm-ak, treć-ak, deset-ak, kriv-ak, kozj-ak, prost-ak, svoj-ak, lev-ak strana 101 veselj-ak, gvozdenj-ak, teleć-ak, čabrenj-ak, crkvenj-ak, bȗrnj-ȃk, vilovnj-ak, itd. Divlj-aka, vodenj-aka, lužnj-aka, požnj-aka (pozn-jaka), itd.

    44. ikika-nastavak.

    [uredi]
  193. Nastavak ik daje na novo izvedenoj imeničkoj osnovi značenje zbirne imenice, koja u sebi obuhvata ono što znači upotrebljena imenička osnova; nastavak pak ika čini da njime na novo izvedena osnova znači ono isto što i upotrebljena osnova, samo umanjeno.
  194. Primeri. a. Nastavak ik: 1. Bor-in, brez-ik, bukv-ik, vid-ik, vlaš-ik, lip-ik, ovs-ik. b. Nastavak ika: Bodlj-ika, bun-ika, vrš-ika (vrh-ika), jel-ika, žest-ika, ljušt-ika (ljusk-ika), kraj-ika, trst-ika, šib-ika, šindr-ika, sadlj-ika, gradlj-ika, itd.
  195. Kad li se ik-nastavkom od pridevskih osnova nove imeničke osnove izvode, iste znače nazvanje, učinjeno po onome što znači upotrebljena pridevska osnova.
  196. Primeri. Bukov-ik, mrtv-ik, podbradn-ik, topl-ik, cerov-ik, crn-ik, šljivov-ik, bratstven-ik, vilen-ik, trudben-ik, nevern-ik, najamn-ik, mrazovn-ik, podnožn-ik, pokorn-ik, književn-ik, rasadn-ik, ubojn-ik, itd.

    45. ak (ьkъ) — ka (ьka) — ko (ьko)-nastavak.

    [uredi]
  197. Ovim nastavcima izvode se mnogobrojne imeničke osnove od osnova glagolskih, imeničkih i pridevskih, po kojoj ćemo ih razlici i mi pregledati.
  198. a. Kad se nove imeničke osnove ak-nastavkom od glagolskih osnova izvode, one onda većinom znače predmet, na kom je izvršena ona glagolska radnja koju upotrebljena osnova kazuje. U korenu se, kad je izvođenje neposredno od glagolskih korena, u nekim primerima nalazi snaženje. strana 102 Pošto se nastavak u staro vreme često počinjao nepčanim samoglasnikom ь, to su se pred njim grleni suglasnici s kraja korena pretvarali u nepčane. Primeri od glagolskih korena. Dub-ak, o-pan-ak (kor. pьn), do-met-ak, umet-ak, za-griz-ak, u-griz-ak, iz-bir-ak, pa-bir-ak, za-stir-ak, i-seč-ak, o-svit-ak, pre-gib-ak, toč-ak, u-pad-ak, u-striž-ak, žiž-ak, u-bor-ak, o-greb-ak, itd. Primeri od glagolskih osnova. Buš-ak (buši-), drža-k, lev-ak (leva-), dolev-ak, mam-ak (mami-), mrs-ak, ruč-ak (ruča-), izbljuv-ak, zaborav-ak, povrat-ak, nakalam-ak, odlom-ak, okom-ak, zaljušt-ak, sástav-ak, itd.
  199. b. Kad li se nove imeničke osnove gore naznačenim nastavcima od imeničkih osnova izvode, one znače ono isto što i upotrebljena osnova, samo umanjeno. Često se, osobito u ženskoga roda, upotrebljene osnove zasebno i ne govore.
  200. Primeri. a. Nastavak ak (ьkъ): Véz-ak, vlát-ak, vòl-ak, dan-ak, klas-ak, nož-ak, vrš-ak (vrh-ьk), graš-ak (grah-ьk), jezič-ak (jezik-ьk), praš-ak, pramič-ak, kamič-ak, brdelj-ak, čovečulj-ak, dronj-ak, bubrež-ak, itd. b. Nastavak ka (ьka): Žen-ka, žiš-ka (žig-ьka), kvoč-ka, maslin-ka, kokoš-ka, graš-ka (grah-ьka), žir-ka, slam-ka, pastrm-ka, semen-ka, skazalj-ka, vo-zalj-ka, pisalj-ka, prošivalj-ka, sisalj-ka, sviralj-ka, An-ka, Stamen-ka, itd. Osim značenja ovde za nastavak ka pokazanih, isti se još dodaje k osnovama, izvedenim nastavkom ar (čl. 163) ili k osnovama, izvedenim nastavkom in ili jan-in (čl. 174), ili kakvim god drugim, koje znače otkud je ko, kome redu ljudi pripada, ili kakve je narodnosti — i tada nastavak ka pokazuje žensku stranu istoga značenja. Od nastavka jan-in otpada in pre nego što mu se doda ka. strana 103 Primeri. Boljar-ka, brašnar-ka, vodeničar-ka, govedar-ka, nadničar-ka, zlatar-ka, zvonar-ka, čizmar-ka, Jevrej-ka, Arnaut-ka, Bugar-ka, Jermen-ka, Cigan-ka, Latin-ka, vlasteo-ka (vlastel-ka), berber-ka, čoban-ka, hrišćan-ka, Bačvan-ka, Mačvan-ka, Tuzlan-ka, varošan-ka, građan-ka, koleđan-ka, Starovlašan-ka, Rumljan-ka, Rimljan-ka, Sokoljan-ka, Zagor-ka, Kosov-ka, Sarajev-ka, Cetinj-ka, Budim-ka, Bosan-ka, itd.
  201. Nastavkom ko još postaju imeničke osnove muškoga roda, i to za osobne i njima slične ostale imenice prve vrste, koje se za što živo govore. Ove osnove, po pravom ovom značenju, idu među one koje znače umanjeno ono isto što i upotrebljena osnova, te im je otuda značenje tepanja i govorenja od mila, koje je danas u jeziku.
  202. Primeri Bláš-ko, ljeljen-ko, Marin-ko, Stamen-ko, vóko (vol-ьko), zelenko, sŕčko, debelj-ko, Bran-ko, staroj-ko, itd. Dodatak. Samo dve reči srednjega roda: klupko i jabuko (koja se poslednja i ne govori u običnom govoru) izuzetak su od gore postavljenog pravila.
  203. v. Kad li se, na posletku, nastavcima akka (ьkъьka) od pridevskih ili brojnih nove imeničke osnove izvode, ove poslednje znače nazvanje, učinjeno po znaku koji kazuje upotrebljena osnova.
  204. Primeri. a. Nastavak ak (ьvъ): Deset-ak, jedín-ak, pét-ak, razlíč-ak (od staroga razlik), utor-ak (od staroga vъtorъdrugi), četvŕt-ak, šár-ak. b. Nas-tavak ka (ьka): Bȇl-ka, gvozden-ka, zelen-ka, ran-ka, dvoj-ka, mator-ka, mirѝsȃv-ka, troj-ka, itd.

    46. ište-nastavak.

    [uredi]
  205. Ovim nastavkom postaju imeničke osnove od osnova ponajviše imeničkih, te dobijaju značenje mesta strana 104 na kom jeste, ili na kom je bilo ono što kazuje upotrebljena osnova. U-kos-ište, sekir-ište mesto je to, na priliku, ono držalje na kom su nasađena oruđa kosa i sekira.
  206. Primeri. Lov-ište, vatr-ište, igr-ište, kupus-ište, noć-ište, ovs-ište, razboj-ište, sud-ište, utoč-ište, itd.

    47. ga-nastavak.

    [uredi]
  207. Ovim nastavcima postaju od korenȃ nekolike imeničke osnove različita značenja.
  208. Primeri. a. Nastavak : plu-g, dru-g. b. Nastavak ga: Drez-ga, kvr-ga, muz-ga, slu-ga, sna-ga.

    48. hoha-nastavak.

    [uredi]
  209. Ovim nastavcima postaju od korenȃ nekolike imeničke osnove različitoga značenja.
  210. Primeri. 1. Nastavak Sme-h, mu-h, du-h. b. Nastavak ho: U-ho. v. Nastavak ha: Stre-ha, le-ha, re-ha.

    49. iciceica-nastavak.

    [uredi]
  211. Nastavcima se ovim značenje upotrebljenih imeničkih osnova samo u toliko menja, što one znače umanjeno ono isto što i upotrebljene osnove.
  212. Primeri. a. Nastavak ic: Vetr-ic, dažd-ic, Đurđ-ic. žbanj-ic, konj-ic. b. Nastavak ice: Zdravlj-ice, kol-íca (mn.), ostr-ice, polj-ice, pruć-ice, cveć-ice, Už-ice. v. Nastavak ica: Banj-ica, bar-ica, večer-ica, višnj-ica, vrb-ica, gor-ica, zor-ica, jam-ica, kaplj-ica, mrv-ica, kudelj-ica, itd.

    50. ac (ьcь) — ica-nastavak.

    [uredi]
  213. Osnove, ovim nastavcima izvedene, razlikuju se po upotrebljenoj glagolskoj, imeničkoj ili pridevskoj osnovi.
  214. strana 105 a. Kad se pomenutim nastavcima nove imeničke osnove muškoga ili ženskoga roda izvode od glagolskih korena ili osnova, one znače izvršnika one radnje koja je upotrebljenom glagolskom osnovom kazana. Pred nepčanim samoglasnicima i i nekadašnjim ь, na mesto kojega je poznije došlo današnje a, grleni su se suglasnici ispretvarali u nepčane. U korenovih samoglasnika opaža se po koji put i snaženje. Ženskoga roda osnove, proizvedene ovim nastavkom, ne znače uvek izvršnika, nego znače koji put i izvršenje radnje, kazane glagolskim korenom, npr.: otmica, satrica. Primeri. a. Nastavak ac (ьcь) pri korenitim osnovama. Bod-ac, boj-ac, vab-ac, voz-ac (kor. vez), grab-ac, gub-ac. kos-ac, kvas-ac (kor. kыs), ron-ac (upravo no-rac od kor. nr, pa su se suglasnici r i n ispromenjivali mestima), plov-ac (kor. plu), poj-ac (kor. u našem pe-v-a-ti), parac (kor. pr), čat-ac (kor. čьt). b. Nastavak ica pri korenitim osnovama. Griz-ica, kli-ca (kli-ica), konjo-krad-ica, krao-s-ica (iz kravo-sъs-ica), nabod-ica, na-z-u-v-ica, ot-m-ica (kor. ьm), po-plet-ica, pt-ica (pьt-ica); staro je pьt značilo leteti, kao što i sad grčko πετομαι znači letim, sa-tr-ica, izda-j-ica, ubi-ca (u-bi-ica). v. Nastavak ac (ьcь) pri glagolskim osnovama. Gnjurac, kos-ac, kup-ac, prekup-ac, lov-ac, mám-ac, mimohod-ac, nos-ac, pev-ac, podrob-ac, svir-ac, hòd-ac, tvor-ac, rukodav-ac, štetočin-ac, živoder-ac. g. Nastavak ica pri glagolskim osnovama. Lov-ica, zdrav-ica, poskoč-ica, Bogorod-ica, brica (bri-ica), odšal-ica, čestobrod-ica, itd.
  215. b. Kad li se ac (ьcь) — ica-nastavak pridaje imeničkim osnovama koje kazuju kraj ili mesto, ili zanimanje i stanje, onda istim obrazovana osnova strana 106 znači muško koje je rodom iz onoga kraja ili mesta, a žensko koje pripada onome zanimanju ili stanju.
  216. Primeri. a. Budim-ac, Valjev-ac, Smederev-ac, Srem-ac, Hercegov-ac, Mostar-ac, Negotin-ac, Svetogor-ac, itd. b. Ban-ica, kralj-ica, berač-ica, vuč-ica, đavol-ica, igrač-ica, pudar-ica, prijatelj-ica, proroč-ica, ovčar-ica, jareb-ica, kaluđer-ica, pogađač-ica, itd.
  217. v. Kad li se ac (ьcь) — ica-nastavak pridaje pridevskim ili zameničkim osnovama, onda nove tako obrazovane osnove imaju značenje nazvanja po onome znaku koji se kazuje upotrebljenom osnovom.
  218. Primeri a. Nastavak ac (ьcь): Bel-ac, brz-ac, živ-ac, skup-ac, cel-ac, vrtoglav-ac, vešt-ac, kriv-ac, balav-ac, gubav-ac, drekav-ac, čupav-ac, jadikov-ac, klenov-ac, Kragujev-ac, Kličev-ac, kradljiv-ac, smutljiv-ac, carev-ac, sam-ac, jedin-ac, onakov-ac. b. Nastavak ica: Dlakav-ica, gnojav-ica, skakav-ica, lapav-ica, kapav-ica, tresav-ica, kukav-ica, kijav-ica, bel-ica, mlad-ica, slep-ica, vešt-ica, topl-ica, kisel-ica, krilat-ica, banov-ica, Bukov-ica, Đakov-ica, Lipov-ica, učiteljev-ica, ovsen-ica, prosen-ica, pašin-ica, kàdȋn-ica, protin-ica, bezdan-ica, kukuruzn-ica, sam-ica, ovakv-ica, itd.

    51. acceca (ьcььceьca)-nastavak.

    [uredi]
  219. a. Ovim nastavcima postaju od imeničkih nove imeničke osnove, koje znače ono isto što i upotrebljena osnova, samo umanjeno.
  220. Primeri. a. Nastavak ac (ьce): Brat-ac, bob-ac, grad-ac, graš-ac, izvor-ac, razboj-ac, hleb-ac, haljin-ac, itd. b. Nastavak ce (ьce): Brašan-ce, vesao-ce (vesal-ce), zvon-ce, sen-ce, stakal-ce, koritaš-ce, srdaš-ce, dan-ce, vreten-ce, jagnješ-ce, itd. v. Nastavak ca (ьca): Zop-ca, kap-ca, krv-ca, stvar-ca, smr-ca (smrt-ca), itd. strana 107 Dodatak. Reči luk-ac, velik-ac, vòlik-ac, kúk-ac, Vuk-ac, beg-ac, bog-ac, gluh-ac, drag-ac, lak-ac ne pretvaraju grlenih suglasnika, kako bi po gornjem pravilu dolazilo, i po tome je jasno da im još u staro vreme nastavak nije glasio ьc nego ъc, jer se pred ъ grleni suglasnici ni u šta ne pretvaraju.

    52. -nastavak.

    [uredi]
  221. Ovim nastavkom postaju od glagolskih korena osnove, koje znače glagolsku radnju ili stanje koje se upotrebljenim glagolskim korenom kazuje.
  222. Primeri. Grab-ež, met-ež, mut-ež (kor. mѧtmet, osnažen u mѫtmut), pad-ež, la-v-ež, drem-ež, kup-ež, trp-ež, svrb-ež, pal-ež.

    53. ača-nastavak.

    [uredi]
  223. Osnove ovim nastavcima izvedene dele se po teme, da li su od glagolskih ili od imeničkih i pridevskih osnova izvedene.
  224. Kad se ovi nastavci upotrebe za izvođenje imeničkih od glagolskih osnova, onda nove imeničke osnove znače izvršnika ili izvršnicu one radnje koju znači upotrebljena glagolska osnova. U ženskih imeničkih osnova mesto izvršnika ili izvršnice dolazi često oruđe kojim se radnja glagolska vrši. Primeri a. Nastavak : Buk-ač, vez-ač, vik-ač, kop-ač, kos-ač, broj-ač, kroj-ač, mer-ač, žar-ač, ubrad-ač, podupir-ač, potkiv-ač, provaljiv-ač, rasip-ač, provođ-ač (od glagola provođati, koji sad i nije u običaju), pomag-ač, itd. b. Nastavak ača: Greb-ača, drlj-ača, zadav-ača, udav-ača, potpir-ača, postup-ača, sapinj-ača, hajk-ača, ispir-ača, obar-ača, itd.
  225. Kad li se gore navedenim nastavcima od imeničkih i pridevskih osnova obrazuju nove imeničke strana 108 osnove, iste pokazuju da je nazvanje njima izvedenih osnova učinjeno po značenju upotrebljene osnove. Upotrebljena osnova obično gubi svoj krajnji samoglasnik.
  226. Primeri: a. Nastavak pri imeničkim osnovama. Kol-ač, rog-ač, rep-ač, bakr-ač. b. Nastavak ača pri imeničkim osnovama. Zub-ača, jaj-ača, ječm-ača, kril-ača, krst-ača, kutl-ača, tanjir-ača. v. Nastavak ača pri pridevskim osnovama. Brezov-ača, lipov-ača, drenov-ača, večernj-ača, mek-ača, uskršnj-ača, jagodnj-ača, lubnj-ača, slamnj-ača, džigernj-ača, itd.

    54. šoša-nastavak.

    [uredi]
  227. Ovi su nastavci samo za to, da pokažu umanjeno ono što znači imenička osnova s kojom se spoje. Toga radi od upotrebljene osnove izostavi se sve što dolazi posle prvoga samoglasnika, taj se samoglasnik produlji, a za tim pristaje nastavak.
  228. Primeri. a. Nastavak šo: Glí-šo, prí-šo, Jé-šo, Né-šo, Má-šo, Tó-šo, itd. b. Nastavak ša: vó-ša, grá-ša, gŕ-ša, lú-ša, pó-ša, sé-ša, sná-ša, itd. Dodatak. Po gdekojim krajevima naroda i na mesto nastavka šo govori se ša.

    55. -nastavak.

    [uredi]
  229. Osnove ovim nastavcima izvedene dele se po tome, da li su od glagolskih ili od imeničkih osnova postale.
  230. Kad je glagolska osnova od koje se vrši izvođenje, onda -nastavkom izvedena osnova znači vršioca one radnje glagolske koju kazuje upotrebljena osnova. Primeri. Blebet-aš, zanovet-aš, prtlj-aš, čegrt-aš. strana 109
  231. Kad li se -nastavkom od imeničkih osnova nova osnova izvodi, ta nova osnova znači nazvanje, učinjeno po znaku koji kazuje upotrebljena osnova.
  232. Primeri. Brazd-aš, čerg-aš, kril-aš, galij-aš, nurij-aš, spletk-aš, pleć-aš.

    56. uša-nastavak.

    [uredi]
  233. I pri ovom nastavku imamo da ponovimo malo čas navedeni povod razlikovanja prema upotrebljenim glagolskim ili imeničkim osnovama.
  234. Kad je glagolska osnova od koje se vrši izvođenje; onda uša-nastavkom izvedena osnova znači vršioca one radnje glagolske koja je kazana upotrebljenom osnovom. Primeri. Blebet-uša, trepet-uša, govor-uša, kreket-uša, povrat-uša, namig-uša, torok-uša.
  235. Kad li se uša-nastavkom od imeničkih osnova nova osnova izvodi, ova poslednja znači nazvanje, učinjeno po znaku koji kazuje upotrebljena osnova.
  236. Primeri. Mȉl-ȗš, Njeg-uš, Anđ-uša, dram-uša, dever-uša, rog-uša, seljak-uša, Bošnjak-uša.

    b. Izvođenje od oblika.

    [uredi]

    Njih ćemo pregledati po oblicima koji su poslužili kao osnova novome izvođenju.

    a. Osnove od glagolskih oblika.

    [uredi]
    I. Od oblika vremena sadašnjeg.
    [uredi]
  237. Od glagola hteti vreme je sadašnje: hoću, hoćeš, hoće, itd., a odrečeno: neću, nećeš, neće, itd. a od glagola biti odrečen oblik trećega lica jednine glasi nije. Od tih oblika vremena sadašnjeg: hoću, neću, nije postaju imenice: hóć-o, néć-o, (npr.: Ako neće néćo, a ono će hóćo), nȉje-k (kad kogod jednako govori „nije“ ili „nema“).
  238. strana 110
    II. Od priloga vremena sadašnjeg.
    [uredi]
  239. Od priloga vremena sadašnjeg, koji je nekada bio pridev i po padežima se redovno menjao, postale su nekolike osnove koje se i sad u jeziku drže. Njih razređujemo po nastavcima s kojima su se spojile. Tako:
    1. Nastavkom stvo (ьstvo) postaje imenička osnova mogućstvo.
    2. Nastavkom ak (ъv) postaje imenička osnova stećak iz stojeć-ak, jednačenjem i sažimanjem samoglasnika o i e.
    3. Nastavkom ica postaju imeničke osnove vrućica, boleć-ica.
  240. III. Od prošastog prideva.
    [uredi]
  241. Od toga oblika postaje više redova imeničkih osnova različitim nastavcima.
    1. Nastavkom ina izvode se od prošastoga prideva imeničke osnove sa značenjem stvari koja je postala glagolskom radnjom onoga glagola od kojega je prošasti pridev upotrebljen, npr. pukl-ina, izgorelina, grušal-ina, pištal-ina.
    2. Nastavcima ad-ak ili ut-ak postaju osnove, kojima je značenje takođe značenje stvari koja je postala glagolskom radnjom onoga glagola od kojega je prošasti pridev upotrebljen, npr.: trul-ad-ak, smrzl-ut-ak.
    3. Nastavkom stvo (ьstvo) postaje imenička osnova nevaljal-stvo (nevaljal-ьstvo), koja načinom mislenih imenica nazivlje ono što znači oblik upotrebljenoga glagola.
    4. Nastavkom ište postaju imeničke osnove, koje znače mesto, na kom se vršila ili na kom se vrši radnja glagola od kojega je prošasti pridev upotrebljen. strana 111

      Primeri. Búkal-ȋšte, vȉjal-ȋšte, ѝgral-ȋšte, pȁdal-ȋšte, počivàl-ȋšte, rval-ište, peval-ište, skakal-ište, trkal-ište, šetal-ište.

    5. Nastavkom ak (ьv) postaje imenička osnova ùvelak, koja znači voćku ili cvet, nazvan po tome što se na njemu izvršila radnja glagola od koga je prošasti pridev upotrebljen.
    6. Nastavkom jak postaje osnova, koja znači nazvanje, izrečeno po glagolskoj radnji upotrebljenoga prošastog prideva. Tako je postala reč došljak (došl-jak).
    7. Nastavcima ac (ьc) — ica postaje više osnova koje znače izvršnika, a katkad i lice ili stvar, na kojoj se izvršila radnja, koju pokazuje glagol od kojega je prošasti pridev upotrebljen.
    8. Primeri. a. Nastavak ac (ьc): Prél-ac, stál-ac, pogorel-ac, sѐdel-ac, kòmil-ac, nòsil-ac, stradal-ac, čúval-ac, vladal-ac. b. Nastavak ica: Izel-ica, propal-ica, muzl-ica, smrzl-ica, kvasil-ica, držal-ica, varal-ica, secal-ica, mazal-ica, ćutal-ica, itd.
    9. Nastavkom postaju osnove muškoga roda stál-ež, trúl-ež, kojima je značenje izvedeno iz onoga što je postalo radnjom upotrebljenoga glagola.
  242. IV. Od trpnoga prideva.
    [uredi]
    1. Nastavkom ija postaju imeničke osnove, koje, kao zbirne imenice, svekolike znače zbir nečega što je postalo radnjom glagola od kojega je trpni pridev upotrebljen, npr.: vezan-ija, mešan-ija, petljan-ija, proklet-ija, pevan-ija, itd.
    2. Nastavkom ije postaju imeničke osnove, koje načinom mislenih imenica kazuju radnju onoga glagola od kojega je trpni pridev upotrebljen, npr. pevanje strana 112 (pevan-ije — pevan-je — pevanj-e), sviranje, igranje, rođenje, mišljenje, odeljenje, gonjenje, itd.
    3. Nastavkom ina ili inja postupaju imeničke osnove, u kojih je značenje postalo po svojstvu onoga što je posledica izvršene glagolske radnje, kazane trpnim pridevom, npr.: dr̀t-ina, òdrt-ina, pregnùt-ina, proklét-inja, uzét-inja.
    4. Nastavkom stvo (ьstvo) postaju imeničke osnove, koje načinom mislenih imenica imenuju radnju, postalu glagolom od koga je trpni pridev upotrebljen, npr.: blàžen-stvo, poznàn-stvo, proklét-stvo.
    5. Nastavakom ak (ьv) ili ka postaju imeničke osnove koje kazuju ono što je izvršeno radnjom onoga glagola, od kojega je trpni pridev upotrebljen.

      Primeri. a. Nastavak ak (ьk): Ostan-ak, postan-ak, rastan-ak, dobit-ak, zavit-ak, dan-ak, dodát-ak, užit-ak, napit-ak, ostat-ak, počet-ak, osnút-ak.

      b. Nastavak ka: bit-ka, pѐčȇn-ka, kѝćȇn-ka, pѐvȃn-ka, pljùvȃn-ka, tѐrȃn-ka.

      Dodatak. Ovamo idu i reči dȅnj-ak (m. den-ak) i purenj-ak (m. purén-ak), ali im se završetak pomešao s rečima obrazovanim nastavkom jak.

    6. Nastavkom jak ili ik postale su imeničke osnove za lica i predmeta, kojima je nazvanje postalo po tome, što je na njima izvršena radnja onoga glagola od kojega je trpni pridev upotrebljen.

      Primeri a. Nastavak jak: Obešenj-ak (obešen-jan), pečenjȃk, pokrštenj-ak, poturčenj-ak, smetenj-ak, tučenj-ak.

      b. Nastavak ik: Poznan-ik, trven-ik, varen-ik, veren-ik, zavaljen-ik, iskušen-ik, suđen-ik, učen-ik, utopljen-ik, itd.

  243. strana 113

    b. Osnove od zameničkih oblika.

    [uredi]
  244. a. Od zamenice trećega nepoznatoga lica nitko (ni--toni-ktonitko) postaje nastavkom ov imenička osnova nitkov.
  245. b. Od lične zamenice svakoga lica sebe postaje nastavkom ica imenička osnova seb-ica (u sebicu tj. svaki dan nosi se košulja ili haljina kakva): a nastavkom ina, ac (ьc), ica i ak (ьk), postaju s predlozima složene imenice: osob-ina, posob-ac, posob-ica, posob-ak, snažeći korenito e u o. v. Od po tom (3. pad. zamenice taj s predlogom po) postaje nastavkom ak (ьk) imenička osnova potom-ak, a nastavkom stvo (ьstvo) imenička osnova potomstvo.

    III. PRIDEVSKE OSNOVE.

    [uredi]
    a. Izvođenje od korena i od gotovih oblika.
    [uredi]

    1. ъao-nastavci.

    [uredi]
  246. Tim nastavcima postaju od korena pridevi različitih značenja. Kao god u imenica, i ovde pokraj nastavka može biti i snaženje u korenu, samo što ga je teško uvek opaziti, jer se koreni ređe mogu pouzdano iznaći.
  247. Isti ovi nastavci u jedno su nastavci za muški, ženski i srednji rod prvoga padeža jednine. Pošto se ъ u današnjem jeziku izgubilo, to je u ovih prideva prvi padež jednine muškoga roda bez ikakva nastavka. Značenja su opšta pridevska, svojstva ili kakvoće. Primeri. Blag, -a, -o; drag, na-kan, mlad, mlak, nag, plah, rad, slab, zao (zal), brz, grd (u grđi), mrk, dȕg, ubog, gȏ (gol), nov, staro-kov, hrom, samo-tvor, brzo-rek, strana 114 bled, lep, beo (bel), ceo (cel), slep, živ, lȋh, mio (mil), tih, gluh, lud, rud, suh, hud, grub, krut, itd. Napomena. Videće se poznije na svom mestu, kako se ovim nastavkom daje pridevsko značenje složenim pridevskim osnovama kao što su: belo-lik (belo-likъ), belo-lika, belo-liko; boso-nog, -a, -o; vito-rog, -a, -o; zlatokril, -a, o; dugo-vrat, -a, -o, itd.

    2. ijijaije-nastavci.

    [uredi]
  248. Dometanjem ovih nastavaka uz osnovu dobijaju se pridevi s prisvojnim značenjem.
  249. O promenama koje izazivaju glasovi ij govoreno je napred u nauci o glasovima (čl. 64 v.). Osim onoga i od ij ispada u više prilika, kao i u drugim nastavcima u kojima se ono nalazi. Primeri. Božij (božij-a, božij-e), ili Božij-i (sažeto u bȍžȋ), Božji (s izbačenim i); vražij; zečij; pasij, pasiji ili pasji, pasja, pasje; ćurij ili ćuriji, ćurji, ćurija ili ćurja, ćurije ili ćurje, itd.

    3. jajo-nastavci.

    [uredi]
  250. Kad se ovim nastavcima od korena pridevske osnove izvode, one znače prideve s opštim pridevskim značenjem svojstva i kakvoće.
  251. Primeri. Riđ, (rꙑd-jъ od kor. rud), tašt (tъsk-jъ), bređ (bred-jъ), smeđ, loš (loh-jъ).
  252. Kad li se gore navedeni nastavci pridaju imeničkim osnovama koje znače što živo, onda njima postaju prisvojne pridevske osnove. Kao nastavak kojim postaju prisvojne pridevske osnove, jaje dodaje se po drugi put prisvojnim pridevskim osnovama, ov-nastavkom već u tom smislu obrazovanim.
  253. Primeri od imeničkih osnova. Ivanj, Jovanj, Nikolj, Miholj, jelenj(i), đavolj(i), medveđ(i), vranj(i), goveđ(i), strana 115 pileć(i), praseć(i), teleć(i), somlj(i), riblj(i), kravlj(i), itd. Primeri od pridevskih osnova na ov. Sinovlj(i), iz sinov-jъ, drozgovlj(i), muževlj(i), kosovlj(i).

    4. raro-nastavci.

    [uredi]
  254. Ovim nastavcima postaje od korena više pridevskih osnova, sa čisto pridevskim značenjima kakvoće. Ako se desi da u muškom rodu dođe uz koren na suglasnik, onda se od njega odvaja umetnutim nepostojanim a.
  255. Primeri Bad-a-r (kor. bъd), bist-a-r, ved-a-r, dob-a-r, jed-a-r, mok-a-r, mud-a-r, ošt-a-r, spo-r, sta-r, su-r, hrab-a-r.

    5. nano-nastavci.

    [uredi]
  256. Ovim nastavcima postaje od korena nekoliko pridevskih osnova.
  257. Primeri. Vra-n, pu-n (plъ-nъ), ra-n (rȃnȋ), prostran, (kor. str), cr-n.

    6. annano (-ьpъ, -ьna, -ьno)-nastavci.

    [uredi]
  258. Kad se tim nastavcima izvede pridevske osnove od osnova glagolskih, onda nastavci novim pridevskim osnovama daju značenje kojim se pokazuje osobina ili moć vršiti radnju, kazanu upotrebljenom glagolskom osnovom. Napominjemo da je a u nastavka postalo od ь, eda bismo naznačili uzrok promene grlenih suglasnika. Iz istog je uzroka i a nepostojano.
  259. Primeri. Vič-an (vik-ьnъ), dosad-an, dostiž-an (dostig-ьnъ), zahval-an, vid-an, itd.
  260. Kad li se tim nastavcima izvode pridevske osnove od imeničkih osnova, nove pridevske osnove znače kakvoću, izrečenu po onome znaku koji se kazuje upotrebljenom osnovom.
  261. strana 116 Primeri. Vrlet-an, vrst-an, bolest-an, vič-an (vik-ьn), vid-an, gnus-an, glav-an, glad-an, dȋv-an, divljač-an, dič-an, dosad-an, dostiž-an, drob-an, žed-an, zahval-an, itd.

    7. enenaeno-nastavci.

    [uredi]
  262. Značenje ovim nastavcima izvedenih pridevskih osnova pokazuje osobinu ili svojstvo, prema znaku koji se kaže upotrebljenom osnovom. Otuda pridevi, ovim nastavkom izvedeni, znače poreklo onoj kakvoći koju kazuju. Upotrebljenoj osnovi otpada krajnji samoglasnik.
  263. Primeri. Zel-en, stud-en, crv-en, šar-en, bakr-en, brašn-en, vun-en, vod-en, ječm-en, klet-ven, pakl-en, stakl-en, itd.

    8. ѣnъѣnaѣno-nastavci.

    [uredi]
  264. Ovi nastavci ne razlikuju se značenjem ni u čem od nastavaka enenaeno, i kako ih je po izgovoru teško od njih odvojiti, jer se nastavci ѣnѣnaѣno u sva tri srpska govora izgovaraju kao enenaeno, to se nastavku ѣnѣnoѣna mogu pouzdano pripisati samo osnove na grlene suglasnike i c, koji su se, po zakonima staroga jezika, pred ѣ pretvarali u nepčane, iza kojih se opet ѣ u a pretvorilo. Ovim je putem nastavak ѣnѣnaѣno postao ananaano, imajući ispred sebe osnove svagda sa nepčanim suglasnicima na kraju.
  265. Primeri. Vošt-an (vosk-ѣn), dašč-an (dask-ѣn), zemlj-an, kož-an, konč-an (kopc-ѣn), ognj-an, sveč-an, sunč-an, itd.

    9. ininaino-nastavci.

    [uredi]
  266. Ovim nastavcima postaju od imeničkih pridevske osnove za kazivanje svojine.
  267. Primeri. Bab-in, bogorodič-in, vil-in, vladič-in, vojvod-in, delij-in, Ilij-in, kneginj-in, punič-in, sestr-in, tet-in, itd. strana 117 Dodatak. Grleni suglasnici i c ostaju često nepretvoreni, a ponajčešće onda, kad se nastavci ininaino dodaju k osnovama umanjenoga značenja, koje se govore od mila, kao što su: bák-in, brác-in, májk-in, oc-in, sek-in, ćerk-in, čik-in, đog-in, kok-in, — ali i u drugih, npr. -àg-in, slúg-in, nećak-in, itd.

    10. njъnjanje-nastavci.

    [uredi]
  268. Ovim nastavcima izvedene pridevske osnove pokazuju kakvoću, držeći se upotrebljene osnove kao znaka po kome je ta kakvoća izrečena. Nastavci njъnjanje toliko su po svemu jednaki s nastavcima annano, da se i jednim i drugim od nekih imeničkih osnova izvode pridevi jednakoga značenja. Taki su pridevi: sreć-n-i i sret-nj-i, narod-n-i i narod-nj-i, zapad-n-i i zapad-nj-i, kuć-n-i i kut-nj-i. Ali se ipak nastavci njъnjanje najčešće upotrebljuju za prideve, koji pokazuju kakvoću nazvanu po vremenu.
  269. Primeri. Uskrš-nj(i), godiš-nj(i), sud-nj(i), bad-nj(i), božić-nj(i), večer-nj(i), prolet-nj(i), jutar-nj(i), kraj-nj(i) noć-(nj)i, red-(nj)i, sred-nj(i).

    11. tato-nastavci.

    [uredi]
  270. Ovim nastavcima postaje od korena nekolicina pridevskih osnova, s običnim pridevskim značenjima.
  271. Primeri. Vi-t, gus-t, žu-t (žlъ-tъ), lju-t, si-t, sve-t, tus-t (tlъs-tъ), čes-t, čis-t.

    12. atataato-nastavci.

    [uredi]
  272. Ovim nastavcima izvode se osnove od osnova glagolskih, imeničkih i pridevskih, i znače svagda da se u obilju nalazi ono svojstvo koje kazuje upotrebljena koja god osnova.
  273. Primeri. a. Od glagolskih osnova. Domišlj-at (od osnove domisl-i); umilj-at (od umil-i). b. Od imeničkih osnova. Brad-at, brk-at, vlas-at, vun-at, grl-at, kril-at, zub-at, krst-at, rog-at, rep-at, prs-at, itd. v. Od pridevskih osnova. Rosn-at, pljosn-at, obil-at, brsn-at, krovn-at, kosn-at, lisn-at, čvorn-at, itd. strana 118

    13. astastaasto-nastavci.

    [uredi]
  274. Kad se ti nastavci domeću glagolskim osnovama, osnove njima izvedene znače osobinu, prouzrokovanu onom glagolskom radnjom koja je u upotrebljenoj osnovi.
  275. Primeri. Zarub-ast, zatub-ast, zbab-ast, zdep-ast, proteglj-ast.
  276. Kad li su ovim nastavcima od imeničkih izvedene pridevske osnove, iste znače da je stvar, kojoj su pridenute, po čem god nalik na ono što znači upotrebljena imenička osnova.
  277. Primeri. a. Od imeničkih osnova. Alat-ast, bogàlj-ast, broć-ast, golub-ast, griv-ast, đavol-ast, zek-ast, kit-ast, kol-ast, korit-ast, prut-ast, čemerik-ast, čarap-ast, itd. Dodatak. U nekoliko primera vidi se da je pred nastavkom ast predmetnuto još i j, npr. ljubič-ast (ljubic-jast), pepelj-ast, pupč-ast, ružič-ast.
  278. Kad li su istim nastavcima od pridevskih nove pridevske osnove izvedene, onda ove poslednje nastavkom ast dobijaju značenje upotrebljene osnove, samo u manjoj meri.
  279. Primeri. Drven-ast, žark-ast, kus-ast, mor-ast, riđ-ast, siv-ast, sulud-ast, crnomanj-ast, golobrad-ast, itd.

    14. ititaito ili ovitovitaovito-nastavci.

    [uredi]
  280. Ovim nastavcima od imeničkih izvedene pridevske osnove znače kakvoću, obeleženu značenjem upotrebljene osnove. Pred nastavcima ititaito grleni se suglasnici menjaju, a krajnji samoglasnik upotrebljene osnove otpada.
  281. Primeri. a. Nastavci ititaito: Bremen-it, busen-it, vremen-it, glav-it, glas-it, zavoj-it, istin-it, kamen-it, potreb-it, razlož-it, reč-it, temelj-it, čest-it, uzbrd-it, itd. strana 119 b. Nastavci ov-itov-itaov-ito: Barov-it, gor-ov-it, magl-ov-it, polj-ev-it, pesk-ov-it, hlad-ov-it, strah-ov-it, itd.

    15. ćъćaće-nastavci.

    [uredi]
  282. Ovim se nastavcima izvode pridevske osnove ponajviše od glagolskih osnova na a.
  283. Primeri. Brѝja-ć(ȋ), jàha-ć(ȋ), obùva-ć(ȋ), stàja-ć(ȋ), òra-ć(ȋ), spàva-ć(ȋ), celѝva-ć(ȋ), šѝva-ć(ȋ), itd. Dodatak. U ovaj red osnova dolazi i plѐt-i-ć(ȋ) — (pletića igla), gde je upotrebljena osnova plet-i, koja se inače nikad ne upotrebljuje.

    16. vavo-nastavci.

    [uredi]
  284. Ovim nastavcima postaje od korena nekoliko pridevskih osnova.
  285. Primeri. Pra-v, kri-v, si-v, le-v (lȇvȋ), pr-v(i).

    17. avavaavo-nastavci.

    [uredi]
  286. Ovim nastavcima postaju od imeničkih pridevske osnove, i znače kakvoću, izrečenu po znaku koji je upotrebljenom osnovom kazan.
  287. Primeri. Aljk-av, bodljik-av, gar-av, grb-av, gub-av, drap-av, dlak-av, žval-av, zrak-av, krast-av, luk-av, slin-av, šug-av, itd. Dodatak. Katkad se nastavku predmeće suglasnik j. Tim se objašnjuju primeri: pepelj-av (pepel-jav), kalj-av (kal-jav), mestič-av (mestic-jav).

    18. ivivaivo ili ljivljivaljivo-nastavci.

    [uredi]
  288. Ovim nastavcima postaju od glagolskih i imeničkih pridevske osnove, koje znače da se u onoga lica ili stvari, kojoj se one pridenu, može, prilikom, u obilju imati one osobine ili svojstva, koje se strana 120 kazuje pridevskom osnovom takoga nastavka. Svojstvo ili osobinu čisto kazuje upotrebljena osnova.
  289. Primeri. a. Od glagolskih osnova. Kid-ljiv, grab-ljiv, zamet-ljiv, krad-ljiv, mar-ljiv, proždr-ljiv, prevar-ljiv, povod-ljiv, itd. b. Od imeničkih osnova. Žalost-iv, krmelj-iv, milost-iv, nečast-iv, plesn-iv, pomnj-iv, lišaj-iv, kašlj-iv; — Plač-ljiv, pauč-ljiv, svojt-ljiv, bojaž-ljiv (bojazn-ljiv), boleš-ljiv (bolest-ljiv), gad-ljiv, laž-ljiv, itd. Dodatak. U nekoliko primera, kao što su: bližnj-a-jiv, žulj-a-j-iv, leć-a-j-iv, siplj-a-j-iv, čuklj-a-j-iv, šulj-a-j-iv, između nastavka i upotrebljene osnove umetnuto je još a.

    19. ovovaovo-nastavci.

    [uredi]
  290. Ovim nastavcima postaju pridevske osnove, kojima se značenje razlikuje po upotrebljenoj osnovi.
  291. Ako upotrebljena osnova znači što živo, onda nastavkom ov izvedena nova pridevska osnova pokazuje da tome živom pripada ono što znači imenica, uz koju se pridene nastavkom ovovaovo izvedena pridevska osnova. Ako li upotrebljena osnova ne znači što živo, onda nastavkom ovovaovo izvedena pridevska osnova pokazuje da je ono, što upotrebljena osnova znači, gradivo od kojega je načinjeno ono što znači imenica, uz koju se pridene nastavkom ovovaovo izvedena pridevska osnova. Ako se upotrebljena osnova svršuje na nepčani suglasnik, onda ovovaovo glasi evevaevo. Primeri. a. Od osnova koje znače što živo. Bog-ov, brat-ov, Vid-ov, đak-ov, gospodin-ov, prorok-ov, Mark-ov, zet-ov, vođ-ev, vrač-ev, prijatelj-ev, Rađ-ev, slavu-jev, stvoritelj-ev, itd. strana 121 b. Od osnova koje ne znače što živo. Badem-ov, bob-ov, glog-ov, čam-ov, jel-ov, orah-ov, krušk-ov, jabuk-ov, itd.
  292. Katkad se ovovaovo-nastavcima izvode od već gotovih prisvojnih pridevskih osnova, nastavcima jaje izvedenih, nove pridevske osnove prisvojnoga značenja. Pošto se j starijega nastavka sa suglasnikom ispred sebe u nepčani suglasnik spojilo, to iza ovoga od ov postaje ev. Ovi pridevi imaju, po tome, prisvojni nastavak dvaput.
  293. Primeri. Oč-ev (iz otьc-jъ-ovъ), vranč-ev, vrapč-ev, jarč-ev, svirč-ev, sinovč-ev, strič-ev, šarč-ev, Jakovlj-ev (iz Jakov-jъ-ovъ), Milosavlj-ev, birovlj-ev, belovlj-ev, kusovlj-ev, itd.

    20. ak (ъkъ ili ьkъ) — kako-nastavci.

    [uredi]
  294. Ovim nastavcima postaju od korena mnoge pridevske osnove, s raznim pridevskim značenjima. Ako je pred nastavkom ak danas nepčani suglasnik, to je zato što je u staro vreme to ak glasilo ьk, i tada je i taj nepčani suglasnik od starijega grlenog postao; inače korenov suglasnik ostaje nepromenjen.
  295. Primeri. Glad-ak, krot-ak, krš-ak (kor. krh), kliz-ak, jed-ak, voz-ak, gor-ak, žid-ak, lak (u staro vreme lьgъk — lagak), ljub-ak, mrz-ak, niz-ak, krat-ak, tež-ak (kor. teg), uz-ak, tan-ak.
  296. Istim nastavcima mogu se izvoditi od pridevskih osnova nove pridevske osnove, koje znače ono isto što i upotrebljena pridevska osnova, samo umanjeno. Grleni suglasnici i c menjaju se u nepčane suglasnike pred starim ь, koje je nekad u početku nastavka bilo i mesto kojega je sad nepostojano a.
  297. Primeri. Lagač-ak, nejač-ak, ubož-ak, uzač-ak. Dodatak. Primeri velikač-ak, dugač-ak, slabač-ak, punač-ak, pokazuju da je tim pridevima nastavak kao strana 122 znak za umanjenje dvaput dodan, i to prvi put ъk, a drugi put ьk: velik-ъk-ьk, dug-ъk-ьk, slab-ъk-ьk, pun-ъk-ьk.

    21. okokaoko-nastavci.

    [uredi]
  298. Ovim nastavcima postaju pridevske osnove: vis-ok, dub-ok, niz-ok, šir-ok.
  299. 22. skъskasko — (ьskъьskaьsko)-nastavci.

    [uredi]
  300. Ovim nastavcima postaju od imeničkih pridevske osnove prisvojnoga značenja. Pošto je pak ovaj nastavak u staro vreme glasio ьskъьskaьsko, to se pred nepčanim ь od nastavka, koje se u današnjem jeziku uvek bez zamene izbacuje, grleni suglasnici i c pretvaraju u nepčane suglasnike; a pred nepčanim suglasnicima ž, č, š, ć, i pred zubnim z i s (od kojih prvo pred s po zakonima zvučnosti takođe postaje s kao što pokazuje primer francus-ki od francuz-ьskъ, itd.) nastavak gubi svoje s i postaje kako.
  301. Primeri. a. Nastavak glasi sk(i) — skasko (ьskъьskaьsko): Beograd-ski, brat-ski, vinograd-ski, dvor-ski, zlatar-ski, prijatelj-ski, ovčar-ski, hrvat-ski, srp-ski, car-ski, itd. b. Nastavak glasi k(i) — kako (kako): Aleksinač-ki, niš-ki, bošnjač-ki, grč-ki, golubač-ki, lovač-ki, rudnič-ki, gospić-ki, gradojević-ki, itd. Dodatak. U staro vreme ь od nastavka nije ispadalo kao što danas popada, nego se pretvaralo u a, pa je za ovim a, izgovora radi, dodavano n, te je tim putem došlo da nastavak glasi anski. Primeri su: vladič-anski (vladik-ьsk-i), čoveč-anski, bož-anski.
    b. Izvođenje pridevskih osnova za poređenje.
    [uredi]
  302. U prideva, koji pokazuju svojstvo i kakvoću, može se dogoditi da to svojstvo ili kakvoća pojedinim strana 123 stvarima ili licima u različitoj meri pripada. Ako se, dakle, hoće da istave svojstva, lica ili predmeti po toj različnoj meri, u kojoj se pri jednim ili pri drugim licima ili predmetima nalaze, onda biva poređenje prideva.
  303. Ako se među sobom po razlici svojstva ili kakvoće poredi samo dvoje (svaki član ili je u jednini ili u množini, ili je jedan u jednini a drugi u množini), pa se za jedno tvrdi da je u njemu više nego u drugome onoga što pridev znači, onda se to zove prvi red poređenja. Ako li se u poređenje uzima jedno (u jednini ili u množini), pa se poredi sa svim ostalim one vrste i za ono se jedno tvrdi da je u njemu najviše onoga što pridev znači, onda se to zove drugi red poređenja. Prvi red poređenja kazuje se nastavcima, koji se pridevskim osnovama dodaju; drugi red postaje od prvoga, kad se s njim napred složi rečca naj.
  304. Prvi red poređenja, koji se u obliku neodređenih prideva nikad ne govori, postaje ovim nastavcima:
    1. Nastavci jъ — ja — je. Ti se nastavci dodaju uz osnove: beo (bel), besan, blag, bled, brz, vruć, gluh, gorak, gȓk, gust, debeo (deblji je od debelji pošto je izbačeno e iz drugog sloga), drag, dȕg, žȋv, žut, kriv, krut, lȁsan, lud, ljut, mlad, mlak, mrk, riđ, sed, skup, suh, tvrd, tesan, tih, tup, hud, crn, čvrst, čȇst. Po tom uz osnove obrazovane nastavkom ak (ьk) i ok, pošto se najpre taj nastavak izostavi; te su osnove: glȁdak (glad-j-i), židak (žid-j-i), žitak, kratak, mrzak, nizak, plitak, redak, sladak, tanak, težak, uzak, visok, dubok, žestok, širok. Kako se j od nastavka sa strana 124 krajnjim suglasnicima upotrebljene osnove spaja, poznato je iz nauke o glasovima.
    2. Dodatak. Dulji je od dug-lj-i (m. duži), u kome je lj ušlo nepravilnim putem prema dublji, življi, zrublji, itd., gde je, kao što se zna, po zakonu. Visok i žestok mogu imati i nastavak ijijaije, koji se niže pominje, te im prvi red poređenja može glasiti i visoč-ij-i, žestoč-ij-i.
    3. Nastavci šъšaše. Ti se nastavci dodaju samo pridevskim osnovama lak, lep, mek (lak-ši, lep-ši, mek-ši).
    4. Nastavci ijijaije. Te nastavke dobijaju sve ostale pridevske osnove, koje mogu imati poređenja. Koje se pridevske osnove svršuju na k, njima se to k pred onim nastavkom pretvara u nepčano č.

      Dodatak. Nastavci jaje i šъšaše upravo su jedan nastavak jъšъ, i u staro vreme primale su ga sve pridevske osnove koje sad primaju ili šъ; ali se u tečaju vremena nastavak jъšъ okrnjio na samo , skoro u sviju prideva. Samo u tri gore pomenuta prideva ostalo je šъ kao trag nekadašnjega nastavka, koji se u celini u sadašnjem jeziku sa svim izgubio. Osim tri gore pomenuta prideva, koji obrazuju prvi red poređenja nastavkom šъ i koji se govore po svemu narodu, s tim nastavkom, upravo na stariji način, mogu se po nekim krajevima naroda čuti i pridevske poređene osnove: zdrav-š-i (m. obnčnoga zdrav-i-ji), slȁp-š-ȋ, rđav-š-i, skup-š-i, grup-š-i.

  305. v. Izvođenje pridevskih osnova od oblika.
    [uredi]
  306. Njih ćemo pregledati po oblicima, koji su poslužili kao osnova za osnovu na novo izvedenu.
  307. α. Osnove od glagolskih oblika.
    [uredi]

    Od priloga vremena sadašnjeg postaju: strana 125 a. Nastavcima annano (ьnъьnaьno) pridevske osnove moguć-an, imuć-an.

    b. Nastavcima ivivaivo pridevske osnove ležećiv spavàćiv.

    β. Osnove od zameničkih oblika.
    [uredi]
  308. Od zameničkih padeža imamo više osnova, raznim načinom obrazovanih. Tako:
    1. Od 2. pad. mn. ličnih zamenica za prvo i drugo lice, koji glase nas, vas, postaju nastavkom jaje, kojim se i prisvojni pridevi obrazuju, pridevske zamenice za prisvajanje: naš (nas-), vaš (vas-).
    2. Od 2. pad. jednine i množine lične zamenice za treće lice postaju ove pridevske zamenice za prisvajanje, nastavcima koji će se pokazati:
    3. a. Od 2. pad. jednine muškoga i srednjega roda njega postaje nastavkom ov (kojim postaju prisvojni pridevi) prisvojna zamenica za prisvajanje njeg-ov za jedninu trećega lica, za muški i srednji rod; a od 2. pad. mn. njih postaje istim nastavkom prisvojna zamenica njih-ov. b. Od 2. pad. jednine ženskoga roda nje, koji se u staro vreme govorio sa zameničkom česticom zi: nje-zi (kao što se i sad govori njoj-zi) postale su nastavkom nano pridevske zamenice za prisvajanje nje-n i njezi-n za jedninu roda ženskoga; a od 2. pad. mn. njih postaje istim nastavkom zamenica njih-an, nih-na, njih-no (njin, njina, njino). v. Od 2. pad. jednine zamenice za treće nepoznato lice česa (koje se i sad govori po Crnoj Gori i Hercegovini) obrazuju se pridevske zamenice za kakvoću: čȅsov (znači od čega, kakav), nečes-ov, nȉčes-ov, svȁčesov. g. Od 2. pad. jednine lične zamenice za treće nepoznato lice koga ili čega postaju nastavkom ov pridevske strana 126 osnove: kog-ov, čeg-ov, koje se danas ne govore, ali su od njih imeničkim nastavkom izvedene osnove: čegov-ić, kogov-ić, nikogov-ić, koje se i danas govore.
    4. Od 1. pad. jednine zamenice trećega nepoznatog lica ništa pridevskim nastavkom av, koji znači kakvoću, postaje pridev za kakvoću ništav.
    5. Od raznih padeža lične zamenice svakoga lica sebe ili se postaje nekoliko različitih reči, od kojih glavnije ovako postaju:
    6. aa. Od predloga po i trećeg padeža sebi postaje nastavcima an (ьnъьnaьno) pridev poseb-an, a od predloga i četvrtog padeža za sebe istim putem pridev zaseb-an. bb. Iz predloga o i sedmog padeža sebi nastavkom it postaje pridev osob-it, gde je još i korenito e osnaženo u o.
    7. Od 3. pad. pokazne zamenice taj s predlogom popo tom — postaje nastavkom ьnjьnjaьnje pridev potonji (u kom je pred njm ispalo).
  309. IV. BROJNE OSNOVE

    [uredi]
  310. Imenice, koje su, pokazujući količinu, odvojile se u zasebnu vrstu reči, u proste brojeve, postaju načinom ostalih imenica ili zamenica. Ovde se, prvo, navode takve brojne imeničke osnove, koje su neposredno od korena postale.
  311. Broj jedan postao je nastavkom an (ьnъ). Brojevi dva, tri, četiri (u starome jeziku četꙑriѥ) u današnjem su jeziku reči, kojima je teško raspoznati koren i nastavak.
  312. Brojevi redni, upravo brojni pridevi: četvr-ti, pe-ti, šes-ti, sed-mi, os-mi, deve-ti postali su strana 127 pre brojnih, značenjem zbirnih, imenica pet, šest, sedam, osam, devet, deset. Tako su redni brojevi: pe-ti, še-sti, deve-ti, dese-ti postali nastavkom tъ — ta — to, i u neodređenom vidu glasili su u starom jeziku: pѧtъ, -a, -o; šes-tъ, -a, -o; devѧ-tъ, -a, -o; desѧtъ, -a, -o; redni pak brojevi sed-mi, os-mi postali su nastavkom mъ — ma — mo, i u neodređenom vidu glasili su u starom jeziku: sed-mъ -a, -o; os-mъ, -a, -o.
  313. Broj sto, u starome jeziku sъto, imenica je srednjeg roda, obrazovana nastavkom to.
  314. Brojna imenica hiljada uzajmljena je iz jezika grčkog; tisuća je opet iz gotskog.
  315. Još valja dodati redne brojeve, u stvari brojne prideve: prvi, obrazovano od korena pr pridevskim nastavkom , drugi, obrazovano pridevskim nastavkom , i treći, u starom jeziku tretii, obrazovano nastavkom tii od korena od kojega je i broj tri. Nastavak tii je posle postao, običnim putem glasovnih promena, današnje ći.
  316. Od gore pokazanih, neposredno od korena izvedenih, brojnih osnova postaju nove brojne osnove ovim načinom.
  317. 1. Imeničkim nastavkom ь postaju od rednih brojeva zbirne imeničke osnove: pet, šest, sedam, osam (u starom jeziku petь, šestь, sedmь, osmь). Istim nastavkom od rednoga broja četvrtъ (oblik neodređenoga prideva) postaje imenica čȅtvȓt, koja znači četvrti deo. Kao što se četvrt i danas menja, tako su se po četvrtoj vrsti imeničke promene menjale i brojne imenice pet, šest, itd., ali su u današnjem jeziku tu promenu izgubile. Dodatak. Primera i potvrde radi napominju se imeničke osnove, koje raznim nastavcima od ovih brojno-imeničkih osnova postaju, kao što su: treć-ina, pet-i-na, strana 128 šest-ina, sedm-ina, deset-ina, stot-ina; — dvadeset-ak, stotin-ak; — pet-ica, šest-ica, deset-ica, itd.
  318. 2. Nastavkom je postaju od dva, tri, zbirne imenice dvo-je, tro-je, gde je i poslednji samoglasnik upotrebljene osnove promenjen, a nastavkom oro (ero) postaju iste take zbirne brojne osnove od sviju ostalih brojeva dalje od tri, npr.: četv-oro (od čet-ꙑr-oro — četvr-oro, gde je r radi lakšeg izgovora ispalo), peto-ro, šesto-ro, itd. Običnim nastavcima pridevske množine, od ovih osnova postaju brojni pridevi: dvo-ji, -e, -a; tro-ji, -e, -a; četvor-i, -e, -a; petor-i, -e, -a, itd.
  319. V. ZAMENIČKE OSNOVE.

    [uredi]
  320. Među zamenice koje postaju neposredno od korena mogu se uvrstiti lične zamenice, kao što su: ja (koja je nekada glasila a-zъ i ja-zъ i imala nastavak , koji joj je poznije otpao), ti, mi, vi, ko, se. Sve su to zamenice u jedno i koren i osnova, bolje rekavši one su koreni koji su bez nastavka osnovom postali, kao što je slučaj sa glagolskim korenima prve vrste. Svakojako je danas teško pronaći svima njihove prvašnje sastavne delove.
  321. U nekih pak zamenica mogu se sastavni delovi i razdvojiti. Tako u zamenice on (o-nъ) koren je o, a nastavak je ; tako je i u stare zamenice o-vъ (mesto koje se danas govori ovaj) koren o, a nastavak ; tako je u stare zamenice (mesto koje se danas govori taj) koren .
  322. U zamenice što vide se sastavni delovi tek po starijemu obliku čьto, gde je to nastavak a čь koren. U stare zamenice i-že, ja-že, je-že koreniti je deo i — ja — je. strana 129 Zamenici vas (sav) otpao je s kraja stari nastavak ь (vьsь). Zamenica sam, -a, -o obrazovana je nastavkom mъ — ma — mo. Zamenici in, ina, ino, od koje su u nas još neki oblici u običaju, koren je i, a nastavak nъ — na — no.
  323. Zamenice moj, tvoj, svoj obrazovane su nastavkom prisvojnih prideva jъ — ja — je od korena sad malo znanih.
  324. Istim nastavkom prisvojnih prideva jъ — ja — je postala je zamenica koji od staroga : 1. pad. kъjъ, 2. pad. koje-go, pa je iz toga 2. pad. ono koj još u staro vreme istislo kъj iz prvoga padeža, te time stvorilo sadašnji oblik toj reči.
  325. Od osnova, koje su neposredno od korena izvedene, obrazuju se u zamenica kao i u ostalih reči nove osnove, i to nastavcima pridevskim. Tako.
    1. ij — ija — ije-nastavcima prisvojnih pridevskih osnova postaje od lične upitne zamenice trećega nepoznatog lipa ko upitna zamenica za svojinu čij (k-ij).
    2. ak — aka — ako-nastavcima, kojima postaju pridevske osnove za kakvoću, postaju i pridevske zamenice za kakvoću od osnova ličnih i pridevskih za pokazivanje zamenicȃ. Upotrebljenoj zameničkoj osnovi otpada krajnji samoglasnik. Primeri su sa sadašnjim nastavkom pridevskog određenog vida, pošto se u sadašnjem jeziku u neodređenom vidu ne govore.
    3. Primeri. Ov-ak-i, t-ak-i, on-ak-i, k-ak-i, sv-ak-i (mesto vs-ak-i, vьs-ak-i, kao što je sve-ga m. vьs-ega). Dodatak. U ovaj red ide ȉn-ȃko, koje se sad samo kao prilog govori.
    4. av — ava — avo ili ov — ova — ovo-nastavcima, koji se dodaju pridevskim zamenicama za kakvoću, strana 130 obrazovanima nastavkom ak, kao što je u odeljku pred ovim pokazano, postaju pridevske zamenice za kakvoću, ma da pređašnji nastavci već kakvoću znače. Ovaka dvostruka označavanja nalaze se i inače u obrazovanju osnova. U ostalom oblici s nastavkom ov ređe se upotrebljuju.
    5. Primeri. Ov-ak-av ili ov-ak-ov; t-ak-av ili t-ak-ov; on-ak-av ili on-ak-ov; k-ak-av ili ka-ko-v.
  326. VI. PRILOŠKE OSNOVE.

    [uredi]
  327. Ma da su prilozi većinom oblici različitih reči, koje su svoje prvašnje značenje izgubile radi značenja koje su kao prilozi upotrebom u jeziku dobile, opet ih ima nekolicina koji postaju i naročitim nastavcima od zameničkih osnova. Nastavci ti za izvođenje priloga ovo su:
    1. Nastavak da. Kad se on pridoda zameničkim osnovama, postaje prilog sa značenjem vremena, npr.: drug-da, ka-da (osnova u starome jeziku ; taj prilog se skraćuje u kad, a od toga s dodatkom samoglasnika e postaje kade); svagda (iz sva-kъda), ov-da, on-da, sa-da (od stare zameničke osnove , koja je značila ovaj), ta-da (od ), vaz-da (vьs-da).
    2. Nastavak . Kad se on pridoda zameničkim osnovama, postaje prilog sa značenjem mesta, npr.: g-de (kъ-dѣ), drug-de, ov-de, on-de.
    3. Nastavak ndu ili ndѣ danas većinom uda. Kad se jedan ili drugi od ovih nastavaka pridoda zameničkim osnovana, onda postane prilog sa značenjem prostora kroz koji se što kreće. Još dok su se u staro vreme osnove svršavale na kratki samoglasnik ъ i ь, taj se samoglasnik od osnove sa n od nastavka, po starinskim glasovnim zakonima, spajao u ѫ, namesto strana 131 kojega sadašnji srpski jezik ima u kao npr.; kuda ili kude (kudije tj. kudѣ od kъ-ndѣkѫdѣ); dru-k-uda (drug-kuda); ne-k-uda; ov-uda (ovudije tj. ovudѣ — ovѫdѣ); on-uda (on-udije tj. onudѣ); svuda, sv-ud (vьs-ѫda); t-uda, t-ude (t-udije tj. t-udѣ).
    4. Dodatak. Po zakonima glasovnim ьn (vьsьndѣ), davalo bi ѫ (dakle vьsѫdѣ), ali je još u starom slovenskom po izuzetku i na tome mestu ѫ, kao kad bi svuda bilo ъ na kraju upotrebljenih osnova.
    5. Nastavak amo, koji pridodan zameničkim osnovama čini prilog sa značenjem pravca kojim se što kreće, npr.: ov-amo (ȃmo sažeto iz oamo, pošto je v ispalo, a samoglasnici se oa izjednačili), on-amo, k-amo (za pitanje, ali je mesto kamo većinom uzela maha zamenica kuda), t-amo, s-imo (od staroga sѣ-mo iz sь-amo), po gdegde još u običaju.
    6. Nastavak ma, koji pridodan zameničkim i pridevskim osnovama čini prilog za značenje načina kojim što biva. Upotrebljenoj osnovi otpadaju krajnji samoglasnici, kao npr.; bolj-ma, raz-ma, sas-ma (iz vьsma), već-ma, veoma (vel-ma), manj-ma.
  328. ODSEK DRUGI. NAUKA O SLOŽENIM OSNOVAMA.

    [uredi]
  329. Složene osnove mogu se svekolike podeliti na dve glavne gomile po tome, što se u jednu složenu osnovu mogu sklopiti: ili dve osnove koje se na osobit način vezuju, pa poslednja, kas znak te veze s prvom, osobit nastavak dobije, — ili dva gotova oblika, upravo dve reči, od kojih nijedna svoga prvašnjeg oblika strana 132 lika ne promeni, nego se samo jedna s drugom u jednu reč spoje.
  330. Tako su, na priliku, u složenim osnovama brzoplet, celo-kup-an, Bogo-rod-ica, glavo-bolj-a, žiro-pađ-a, golo-brad, tvrdo-ust, bes-posl-en, Po-sav-lje, Za-brež-je, Pobrđ-e itd. sklopljene u jedno po dve osnove, i taj je sklop, kao nova složena osnova, obeležen nastavkom, pa je i akcenat, prema novoj celini, podešen drukčije nego što je u osnovama kad se svaka zasebno govore i kad u jednu reč nisu sklopljene. U složenim pak osnovama ništa-čovek, ljiljan-gora, klin-čorba, Šar-planina, ne-briga, ne-volja, po-kratak, po-velik, pro-kisao, pre-učen, na-gorak, Mlati-šuma, pamti-vek, prži-baba u stvari su sklopljena u jednu celinu po dva gotova oblika, po dve reči, od kojih se nijednoj nije nimalo promenio njezin zasebni oblik, i od kojih je mnogo puta i svaka svoj akcenat zadržala (premda je akcenat koji put i promenjen), pa bi se često u prvom padežu mogle i kao dve reči napisati, kao što su npr.: Šar-planina, klin-čorba, kada u drugom padežu ne bi imale Šar-planine, klin-čorbe, te kada se složenost njihova ne bi pokazivala baš time, što se po oblicima samo poslednja od njih menja, a prva ostaje nepromenjena. Osim toga, ova vrsta složenih osnova nikad nema svoga posebnoga nastavka, kojim bi se njihov sklop kao nova složena osnova obeležavao.

    A. Osnove složene od osnova.

    [uredi]
  331. Sve osnove, koje su složene od osnova i kojima je taj sklop i posebitim nastavkom obeležen, mogu se pregledati po tome, da li su im sastavni delovi od samih imenskih osnova (bile one imeničke, strana 133 pridevske, zameničke ili brojne), ili su od predloga i imenskih osnova. Po tome se i ovaj odsek cepa na dva odeljenja.
  332. ODELjAK PRVI. Osnove složene od samih imenskih osnova.

    [uredi]
  333. Po međusobnoj vezi, kojom se imenske osnove mogu sastaviti u jednu složenu osnovu, one mogu biti postavljene ili jedna s drugom na jednako — ili mogu biti jedna drugoj odrednice, gde se odrednicom glavna osnova po svojim znacima bliže objašnjava — ili može jedna osnova biti glavna, a druga od nje zavisna;—ili, na posletku, složene osnove mogu kazivati kakvoću i jednim i drugim članom, kao: pridevom i imenicom, imenicom i zamenicom, brojem i imenicom, i take su složene osnove većinom pridevi, koji znače da se ono što se kazuje složenom osnovom nalazi u onoga što znači imenica kojoj se pridev pridene. Sve te vrste razlikuju se još i po tome, da li u složenu osnovu ulazi imenička i imenička, ili pridevska i imenička, ili brojna i pridevska, ili zamenička i imenička itd. osnova.
  334. I. Jedna s drugom na jednako složene osnove.
    [uredi]
  335. U ovim složenim osnovama prvi član obično se svršuje ili samoglasnikom o, ili onako kako se završuje osnova koja se meće u prvi član. Veoma je malo na ovakav način složenih osnova.
  336. Primeri. a. Imenica i imenica. Srbo-vlaš (Srbo-vlaš-ь tj. Srbi i Vlasi. Nastavak ь daje ovoj složenoj osnovi značaj zbirne imenice). strana 134 b. Pridev i pridev. Galo-bela (crna i bela), dragoljub, tanko-vita (tanka i vita), drago-milje, zle-hudan (gde je složen upravo starinski prilog zle, — u pesmama po južnom govoru žlje, u st.-slov. zъlѣ — sa pridevom hud, pa je taj sklop još i pridevskim nastavkom ьn obeležen).
    II. Složene osnove, s drugim članom kao glavnim a s prvim kao odrednikom.
    [uredi]
  337. Prvi član, koji je odrednik, svršuje se samoglasnikom o; drugi ima razne imeničke nastavke posrednoga ili neposrednoga izvođenja.
  338. U ovoj vrsti složenih imena (većinom imenica) stoji član odrednik prema članu glavnome (drugome) kao što stoji pridev prema imenici uz koju se prideva. Primeri. a. Pridev i imenica. Belò-grab, crnò-grab, brzò-lov, brzò-plet, brzò-rek, divò-koza, dubò-dolina, mladò-ženja, pustò-đȃk, pusto-svat, sitno-gorica, staro-sedelac, suho-međina, modro-kos, božò-grobac (m. božjo-grobac), donjo-selac, golo-mrazica, staro-putina. b. Broj i imenica. Tro-međa, dvo-grošac, sto-parac, tro-ljetnica, tro-snopica, jedno-mesečići. v. Broj i pridev. Jedno-godišnji, dvo-godišnji, tro-letni, tro-struk. g. Zamenica i imenica. Samo-niklica, samo-rast, samo-kres, samo-tok, samo-uk, samo-došlica. d. Zamenica i broj. Samo-sedmi, samo-deveti. Dodatak. Po završetku prvoga člana valja kao izuzetke upamtiti osnove: polu-brat, doma-zet.
    III. Složene osnove, u kojima je drugi član glavni, a prvi od njega zavisan.
    [uredi]
  339. U ovoj vrsti složenih osnova prvi je član za to, da se njime popuni ono što se kaže drugim. U ovih je složenih osnova glavni (drugi) član većinom strana 135 imenička osnova, načinjena od osnove ili korena prelaznog glagola, a zavisni (prvi) čljan obično stoji prema toj glagolskoj imenici onako kako stoji četvrti padež prema prelaznome glagolu, ili kako u opšte stoji padežna dopuna prema glagolu Prvi član se svršuje samoglasnikom o; drugi prima razne imeničke nastavke.
  340. Primeri. Bogo-rodica, vino-ber, vino-pija, vetro-gonja, vetro-met, vodo-jaža, voj-voda (skraćeno od vojevoda), drvo-delja, kaljo-gaža, kolo-voz, klaso-ber, kolo-vođa, konjo-kradica, mišo-lovka, krvo-proliće, krvo-prolitnik, čudo-tvorac, čabro-noša, čorbo-lok, čanko-liz, vodo-derina, vodo-plavan, vosko-varina, glavo-boljan grado-bitina, miro-nosan, crno-točina, itd. Dodatak. Izuzimaju se: Bratu-čed, po završetku prvoga člana; buljo-ok, vrto-glav, tuko-luk po tome što je član od glagolske osnove stavljen ne na drugo, no na prvo mesto. Breme-noša, iko-nos glase tako mesto bremeno-noša, ikono-nos zato što je od dva sloga no-no jednakosti radi jedan izbačen.
    IV. Složene osnove, koje i jednim i drugim članom kazuju kakvoću.
    [uredi]
  341. U ovoj vrsti složenih osnova vidimo većinom prideve, koji kakvoću opisuju i jednim i drugim članom. Prvi član se završuje samoglasnikom o, i većinom je od pridevske osnove; u drugome vidimo većinom imeničke osnove, kojima se daje pridevsko značenje nastavkom ъao ili drugim pridevskim nastavcima.
  342. Primeri. Belo-lik, boso-nog, vito-rog, golo-brad, golo-bradast, golo-vrat, dobro-ćud, dugo-vrat, zlato-kril, zlatno-rog, krivo-nog, mlado-lik, prazno-ruk, tanko-vrh, tvrdo-glav, zmijo-glav, svilo-kos, puto-nog, jado-lik, babo-ličan, kuko-nosast, milo-krvan, itd. strana 136

    ODELjAK DRUGI. Osnove složene od predloga i imena

    [uredi]
  343. U osnova složenih s predlozima prvi je deo sam predlog, i on se nikad ne menja, a složenost osnove obeležava se nastavkom na kraju druge, imenske osnove. Značenje ovako složene osnove pokazuje se drugim, glavnim članom; i tome se drugom članu značenje predrugojačava onim što znači predlog s kojim je složen. Razlike ovako složenih osnova pregledaćemo po redu samih predloga.
  344. Predlog bez pokazuje da nema onoga što pokazuje s njim složena osnova. Nastavci su s predlogom složene osnove različiti, npr.: bez-božan, bes-cen, bez-glavan, bez-imen, bez-očan, bes-poslen, bez-a-zlen, bez-bratnica (bez-brat-ьn-ica), bes-poslica, bez-rotkinja, be-solica.
  345. Predlog do pokazuje, da je nešto mestom uz ono što pokazuje s njim složena osnova, ili da je postignuto ono što glavna osnova znači, npr.: do-glavni, do-kolenice, do-kolan, do-kolica, do-voljan (za-dovoljan).
  346. Predlog iz pokazuje da nešto izlazi iz unutrašnjosti onoga što znači osnova s kojom je predlog složen, npr.: iz-danak, is-kon, iz-maglica, iz-nutrica, is-pust, iz-vor, iz-met, is-kaz, itd.
  347. Predlog na pokazuje, u stvarnom ili u prenesenom značenju, gornju stranu ili način onoga što znači osnova s kojom je predlog složen, npr.: na-gorkinja, na-dvorni, na-konjče, na-očit, na-dnica, na-polica, na-ramak, na-ručje, na-ručan, na-usnica, na-ličje.
  348. strana 137
  349. Predlog ob ili o pokazuje nešto što se ili mestom ili vremenom nalazi oko onoga što znači s tim predlogom složena osnova, npr.: ob-danica, ob-ramica, o-beležje, o-grlica.
  350. Predlog po većinom pokazuje prostor ili potonje vreme, kazano značenjem osnove s kojom se predlog slaže. Zbirno značenje dolazi od nastavka ije, s kojim se često spaja drugi član. npr.: Po-brđe (Po-brd-ije), Po-drinje, po-lužje, po-jutarje, po-krajina, po-leđina, po-božićni, po-smrče.
  351. Predlog pod pokazuje nešto ispod onoga što znači osnova s kojom je složen; ređe se tako kazuje vreme. Nastavci, koji se s drugim članom spajaju, različiti su, npr.: pod-bradak, pod-glavak, pod-grljača, Pod-gorac, pod-strešje, pod-nožje, pod-zimak, pod-vodan.
  352. Predlog pred pokazuje nešto ispred onoga što znači osnova s kojom je složen, npr.: pret-kut-njica, pred-ručak.
  353. Predlog pri pokazuje nešto uz ono što znači osnova s kojom je složen, npr.: pri-bedrica, pri-gorkinja, pri-kumak, pri-krajak, pri-zemljast, Pri-morac, pri-soje.
  354. Predlog pro pokazuje prelazno stanje, početak nečega novog dokle se još i staro drži, npr: pro-leđe, pro-dol, pro-planak.
  355. Predlog raz (koji se nesložen i ne govori) pokazuje deobu ili odvajanje onoga što znači drugi član; značenje koji put prelazi u pravo odricanje, kazujući nedostatak ili nestanak onoga što drugi član znači, npr.: raz-dolje, ras-kršće, ras-putnica, ras-pojas, raš-čovek, raz-mirica, ras-pop, ras-korak.
  356. strana 138
  357. Predlog sa ili s () ili su () pokazuje da je neko ili nešto spojeno ili u društvu s onim što znači drugi član složene osnove, npr.: steona (sъtelьna), su-ždrebna, su-ražica, su-krvica.
  358. Predlog u znači da je nešto, po unutrašnjosti svojoj spojeno s onim što znači s njim spojena osnova, npr.: u-kućnica, u-ljudan.
  359. Predlog za znači da je nešto iza onoga, ili da je uzrok i namera onoga što znači s njim složena osnova, npr.: Za-brežje, za-brđe, za-gorje, za-pećak, za-zubica, za-dužbina (za-duš-b-ina), za-druga.
  360. B. Osnove složene od gotovih oblika.

    [uredi]
  361. Osnove složene od gotovih oblika mogu se sve razrediti u nekoliko vrsta po tome, što sastavni članovi ovih složenih osnova mogu biti:
    1. Imenice i pridevi.
    2. Brojevi.
    3. Zapovedni način i imenica.
    4. Odrečni prilog ne i razne vrste imena i imenskih glagolskih oblika.
    5. Predlozi i imenske osnove.
    6. Predlozi i glagolske osnove.
  362. 1. Imenice i pridevi u osnovama složenim od gotovih oblika.

    [uredi]
  363. U ovoj vrsti složenih osnova oblici su samo jedan uz drugi primaknuti; menja se drugi, a prvi stoji uvek nepokretan. Ako je prvi član pridev, ne prima ni nastavak za rod. Pošto ovake osnove često s polja izgledaju kao dve zasebne reči, sastavljaju se u pisanju vezicom (-), da bi se time pokazalo da su složene osnove i da im prvi član ostaje nepromenit.
  364. strana 139 Primeri. Bimber-grožđe, bugar-kabanica, voden-bika, duvan-kesa, klin-čorba, mermer-avlija, paun-pero, samur-kalpak, sandal-gaće, studen-klep, hadži-nedomak, jelen-rog, Šar-planina, nadžak-baba, turčin-cvet, gvozden-zuba, šaren-trba.
  365. Ako je drugi deo ovako složene osnove glagolska imenica ili pridev od prelaznoga glagola izveden, onda prvi deo mogu biti razna imena u četvrtom padežu, koja bi onome glagolu, od koga je imenica ili pridev, mogla biti predmet; ako li je glagolska imenica izvedena od neprelaznoga glagola, onda prvi deo mogu biti razni prilozi koji bi onaj glagol mogli pratiti.
  366. Primeri. a. Od prelaznih glagola. Mnogo-znalac, sebe-znao, sir-zbijalo, dan-guba, svašto-znalac, svemo-gući, sve-znali. b. Od neprelaznih glagola. Docno-legalac, rano-ranilac.

    2. Složene osnove od brojeva.

    [uredi]
  367. Sadanji brojevi: jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest itd. do devedeset postali su iz jedan-na-deset (jedan’adesetjedana’esetjedanaes’t) dva-nadeset itd. izbacivanjem glasova radi izgovora, koji je težio za kratkoćom.
  368. 3. Osnove složene od zapovednog načina i imenica.

    [uredi]
  369. U ovih osnova spaja se zapovedni način raznih glagola s imenicom koja je, prema glagolu od koga je zapovedni način, upotrebljena nekad u položaju podmeta (izvršnika one radnje glagolske), nekad pak u položaju predmeta, kojim je obično kazano ono na čemu se radnja glagolska izvršuje. Ako je imenica u strana 140 položaju predmetnoga četvrtoga padeža, ona se ipak uvek ostavlja u obliku prvoga padeža. U ovoj vrsti složenih osnova najviše se upotrebljuje zapovedni način prelaznih glagola.
  370. Primeri. Čisti-kuća, gazi-blato, deri-guša, draži-vaška, gladi-brk, grabi-kapa, ispi-čutura, kaži-put, kradi-koza, lomi-gora, mrsi-petka, nadri-knjiga, nazovi-rod, pali-kuća, pleti-kosa, vadi-vek, visi-baba, svrzi-brada.

    4. Odrečni prilog ne i razne vrste imena i imenskih glagolskih oblika.

    [uredi]
  371. Kad se prilog ne složi s imenicama, pridevima, ili s ma kakvim glagolskim oblikom, onda on značenje obrće u odrečeno, sa svim protivno onome što reč znači pre nego što se sa ne složi.
  372. Primeri. Ne-vera, ne-volja, ne-brat, ne-čovek., ne-maran, ne-slan, ne-drag, ne-vičan, ne-zvan, ne-znao, ne-poznat, ne-rođen, itd. Dodatak. Ako li se ne složi sa zamenicama, onda obrće značenje nȅ u sa svim protivno prvašnjemu, dakle nȅ u pravce odrečeno, nego prosto i jasno značenje predrugojačava u neodređeno. Pravi pak odrečni oblik dobijaju te zamenice kad se slože s prilogom ni npr.: neko, nečij, nekoji, nekakav, nekako — niko, ničij, nikoji, nikakav, nikako.

    5. Složene osnove od predloga i imenskih osnova.

    [uredi]
  373. Predlozi složeni s imenskim osnovama spajaju s njihovim značenjem i svoje, kao što to čine i u ostalim složenim osnovama, a to na ovaj način:
    1. Ograničavaju ili umanjuju značenje one osnove s kojom se slože, predlozi na, o, po, pri, su.
    2. strana 141 Primeri. Na-gluh, na-gorak, na-žut, na-kriv, na-crven, o-bližnji, o-kratak, o-malen, pri-lud, po-veliki, po-dobar, po-krut, po-kratak, po-lukav, po-najbolji, po-najveći, su-gluh, su-lud, su-kmetica, su-verica, su-zetica, su-rodica.
    3. Uveličava značenje onih osnova s kojima se slaže, predlog pre (prѣ), npr.: pre-prijatelj, pre-krvnik, pre-velik, pre-bogat, pre-malen, itd.
    4. Starina i davnašnjost po vremenu kazuje se starim predlogom pra, npr.: pra-otac, pra-ded, pra-pra-ded, pra-majka, pra-stari, pra-unuk.
    5. Umanjuje i kazuje nešto što je drugoga reda ili sporedne vrste, predlog po ili pa.
    6. Primeri. Po-majka, po-dužica, pa-vedrina, pa-večera, pa-užina, pa-perje, pa-rožak, pa-birak, pa-vlaka.
  374. 6. Predlozi i glagolske osnove.

    [uredi]
  375. Predlozi složeni u jednu osnovu s glagolskim osnovama kazuju radnji ili bivanju glagolskom pravac, prostor, sredinu ili izvor, po tom spajanje ili razdvajanje, uveličavanje ili umanjavanje, započinjanje ili svršavanje radnje ili bivanja. Razni ovi obrti glagolskoga značenja mogu se iskazivati različitim predlozima. Tako:
  376. Mesto, prostor ili pravac radnje glagolske kazuju predlozi na, o, pro, u, raz, uz, za, o, ob, pod, pad, pred.
  377. Primeri. Na-mazati, na-šarati, na-pisati, na-gnati, o-kopati, o-manuti, o-paliti, ob-a-suti, ob-liti, op-koliti, op-sesti, pro-ći, pro-maći, u-teći, u-kloniti, raz-igrati, ras-turiti, uz-neti, uz-dići, za-maći, za-neti, za-suti, pod-graditi, pod-metnuti, po-turiti, pot-paliti, nad-baciti, nad-metnuti, itd. strana 142
  378. Sredina ili izvor radnje ili bivanja glagolskoga kazuje se predlogom iz.
  379. Primeri. Iz-liti, iz-vaditi, iz-mahnuti, iz-vući, is-teći, iz-moliti, iz-dati, is-terati, is-krasti, is-kupiti, iz-a-brati, itd.
  380. Spajanje i prikupljanje kazuje se predlogom sa; razdvajanje pak i rasturanje radnje ili bivanja glagolskoga kazuje predlog raz.
  381. Primeri. Sa-kupiti, sa-brati, sa-staviti, s-klopiti, z-bratiti, z-družiti, s-pojiti, s-prijateljiti, s-lepiti, s-pariti, — raz-neti, ras-klopiti, raz-bratiti, razbiti, ras-taviti, ras-turiti, itd.
  382. Početak kakve radnje ili bivanja kazuje se predlozima pro i za.
  383. Primeri. Pro-pevati, za-dremati, za-pevati, za-igrati, za-ústiti, za-učati, za-crveniti se, pro-gledati, pro-govoriti, pro-hodati, pro-micati, pro-ticati, itd.
  384. Svršetak pak kakve radnje ili bivanja glagolskoga kazuju predlozi sa, do, iz, raz, na, uz, po, pod, nad, pre, pri, u.
  385. Primeri. Sa-čekati, sa-znati, do-čuti, do-pisati, is-piti, is-teći, ràz-gledati, ras-turiti, raz-a-brati, na-kupiti, na-liti, uz-a-vreti, pod-grejati, pot-naliti, po-lupati, po-biti, po-brati, nad-igrati, nad-metnuti, pre-daniti, pre-stajati, pre-dati, pri-čekati, pri-brati, pri-brojiti, u-vesti, u-gnati, itd.
  386. Celinu pak radnje ili bivanja glagolskoga kazuju samo predlozi o ili ob, npr.: ob-neti, op-koliti, ob-igrati, o-kopati, o-svojiti, o-pisati, o-brati, itd.
  387. strana 143
  388. Vršak ili uveličavanje radnje ili bivanja glagolskoga kazuje se predlozima pre ili na (u povratnih glagola).
  389. Primeri. Pre-gristi, pre-daniti, pre-vratiti, pre-vesti, pre-viti, pre-kopati, pre-suti, pre-liti, pre-soliti, pre-tovariti, pre-platiti, na-grabiti se, na-jesti se, na-piti se, na-glaviti, na-hodati se, na-spavati se, na-čekati se, na-ljuljati se, itd.
  1. Vidi članove 14-15 ove gramatike.
  2. 2,0 2,1 simbol nije ispravan ali ga nema u unikodu, l sa nastavkom