Smrt Uroša Petoga/13
| ◄ ПОЈАВА III | POJAVA IV | ПОЈАВА V ► |
POJAVA IV
Vukašin, Vidoje, Vlatko i građani.
VIDOJE:
U dvor doš'o Vlatko s građanima.
VUKAŠIN:
Uvedi ih. — Šta hoćete, ljudi?
PRVI GRAĐAN:
Kraljevsku ti mi prosimo milost
Za rodbinu zavedenog plemstva
Što odbježe od zastave tvoje.
Udri krivce kakvom hoćeš kaznom,
Al' nevinu ženskad im poštedi,
A za ljubav tvojim Prištincima.
VUKAŠIN:
Kad god su me modili Prištinci
Mirno, smjerno, molbu im uvažih;
Ali danas udriše u nemir,
Pa im molbu odbijam, i pr'jetim
Da ako se odmah ne raziđu
Datiću ih silom rastjerati.
VLATKO:
Sv'jetla kruno, u nemir se dala
Hitrim ljud'ma zavedena momčad,
A ne sv'jestan i uv'jek ti vjeran
Veći dio prištinskog građanstva.
Pored njega za povratak reda
Oružja ti ne bi ni trebalo;
Sami oci kaznili bi djecu.
Al' da ne bi ća do toga došlo
Usliši nam preponiznu molbu.
VUKAŠIN:
Zar?
GRAĐANI:
Molimo iilost, milost, kralju.
VUKAŠIN:
Bih slab uv'jek s vama, pak sam i sad.
Ustanite. Milost nek vam bude;
Jednu kuću samo izuzimam,
A to kuću Arsa vojevode.
On mi tamo odmetnuo plemetvo,
A sin ovdje odmeće građanstvo.
Taj rod sav je zaražen izdajstvom;
Ne može ga moj gnjev mimoići.
PRVI GRAĐAN:
Nemoj, kralju, nemoj izuzetka.
VUKAŠIN:
Odlazite. — Vidoje, iz zamka
Svu taočad, van Arsinu, pusti;
Nju mi jakom daj čuvati stražom.
A ako bi ludi Arsojević
Pokušao da nastavi nemir,
Uhvati ga, i dovedi mi ga.
(Odlazi Vukašin, pa Vidoje.)
PRVI GRAĐAN:
Izradismo polovičan pos'o,
Kojim puk se zadovoljit' neće.
DRUGI GRAĐAN:
Idem da mu javim. (Odlazi)
TREĆI GRAĐAN:
Zlo će biti.
PRVI GRAĐAN:
Hajd'mo caru.
VLATKO:
To ni po što, braćo.
Kralj bi tada natrag r'ječ uzeo.
Šta je nama najposlije stalo
Do čeljadi tog jedinog Arsa,
Kad svim drugim isprosismo milost?
TREĆI GRAĐAN:
Mi ne damo ni Arsinog roda.
PRVI GRAĐAN:
Sva vlastela za nj je zauzeta.
DRUGI GRAĐAN:
Svi na polje, građani vas zovu;
(vrativ se) Arsojević vodi ih na zamak.
(Odlaze svi van Vlatka.)
VLATKO:
Eto borbe... Šta ću sad? Od iste
Odvratiću miroljubne ljude,
Da pobjedu tim olakšam kralju. (Odlazi)
|