Smrt Uroša Petoga/11

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

ČIN DRUGI
◄   ПОЈАВА I POJAVA II ПОЈАВА III   ►

POJAVA II
Vukašin, V. Dijak i pređašnji.

 
VUKAŠIN:
Nit' od Balše, niti od Dejana
Kakva glasa! Šta se to već radi?
Bez odgoda kreni na put, Draško,
I mojemu zetu Balši kaži
Da pregaziv zemlju Altomana
U Mačvu se što brže provuče,
Pa udari knezu iza leđa.
Put preleti i tamo i amo.
(Draško odlazi)
Lazar dakle ne htje da se skloni
Na predloge mirne Rimljanina,
No prodire u Rašku mi oblast.
Ni misliti nije da će moći
Zadržat' ga vojevoda Srećko
Dok mi braća prispiju sa vojskom.
Potkr'jepit' ga treba. A čime ću?
Neću vojske iz te klete Raške;
Al' uzdano oslonit' se mogu
Na obližnju prištinsku vlastelu.
VIDOJE:
Sad je, kralju i ta ogorčena,
Što uzesmo odbjegloj gospodi
U taostvo svu domaću čeljad.
VUKAŠIN:
Ništa za to. Od careve strane
Pozvaću je pod oružje. Đače,
Napiši mi odmah pozivnicu.
(Dijak odlazi, a Vlatko stupa unutra.)
Ti si, Vlatko? Napr'jed. Šta donosiš?
VLATKO:
Sin vojvode Arsa i još neki
Vlast'očići građane nam bune,
Pozivljuć' ih da udare na grad
Gdje taočad držiš zatvorenu.
VUKAŠIN:
Je li možno da toliko smiju
Ta bezumna momčad? A građani?
VLATKO:
Već su mnogi uz njih prionuli.
VUKAŠIN:
Hajd', Vidoje, pa sa dvorskom četom
Sve rastjeraj.
VLATKO:
Još počekaj, kralju.
Pametniji već ih savjetuju
Da s' okane sile nerasudne,
A obrate s skromnom molbom tebi,
Da taočad milostivo pustiš.
Ovi sad te i mole za pristup.
VUKAŠIN:
Ni jedne im ne otpuštam glave.
Odmah vrši, Vidoje, moj nalog.
VIDOJE:
O moj kralju, evo krasne zgode
Da trađane i vlastelu stišaš,
Te svi rado da ti pod st'jeg dođu.
Trebaju ti, kralju moj, za sada.
VUKAŠIN:
Nu dokle će svi neredi ovi
Dokle ć' ići? Najprije vlastela,
Pa s' okuži eto i građanstvo.
Zlo bi bilo da popustim sada.
VIDOJE:
Dobro nije, ali ipak treba.
VUKAŠIN:
Treba, treba! Oh, onima teško
Koji sada kralja natjeruju
Da pokuči pod nevoljom glavu!
Idi, Vlatko, saslušaću molbu,
A silom ću ukrotiti silu.
Ti, Vidoje, spremnu drži četu.
(Vidoje i Vlatko odlaze.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Matija Ban, umro 1903, pre 117 godina.