Slepi despot/6

Šesta pojava

Šesta pojava

MARKO, a docnije RATKOVIĆ

MARKO
(Sve vreme je gledao malo čudno u Stefana, ne mogući sebi da objasni njegovo ponašanje. U prvo vreme je za Stefanova govora u nekoliko mahova hteo reći, ali se trzao, docnije je postao ozbiljniji, dok najposle ne postane plašljiv. — Sad, ostavši sam, šeta neko vreme zamišljeno, raširi ruke, kao da i hteo reći: »Šta veli ovaj?« pa stane. Odjednom se obazre oko sebe, pa skoro plašljivo, drhtećim glasom, ali glasno)
Stefane, starče, stanite, ljudi!
Stanite! Kuda? Ja nisam kriv.
Evo, ja svoje dajem ti grudi,
Ubij me, ako smetam ti živ
Stefane. . .
RATKOVIĆ
(upazi, gpeda malo nesigurno, pa odsečno)
Marko, čoveče, gde si?
Ja mišljah lepo, zalud mi trud.
Treba da nešto svršimo, ili
Oboje ćemo pred strašni sud.
MARKO
(opazivši ga umiri se, ali je još zbunjen)
O, dobro doñe. Strah neki grdan
Za ovo mesto prikova mene,
Stefan strahotno pričaše nešto,
Te plašljiviji postah od žene.
RATKOŠĆ
Šta, šta? Od žene? Zar ne znaš, kneže,
Od despotice junaci strepe,
A ona žena? Ti, mislim, kneže,
Za žene nemaš ni reči lepe.
MARKO
Ta da. . . no opet. . .
RATKOBIĆ
Nije te sram.
Slepac te plaši i njegov tas?
Tisuću takvih pobio bih sam.
A ti?
MARKO
I ti bi kao šturi klas. . .
RATKOVIĆ
Drhtao je li? varaš se ti.
Ma šta da kaže, ne plašim se ja.
Vradžbine, priče. . . Pi. . .
Sramota. . .
MARKO
Ali ne to. . .
RATKOVIĆ
No šta?
MARKO
Vradžbine nisu.
RATKOVIĆ
Onda još Jore.
Ti se njih bojiš? To me baš čudi;
Slepac i starac nešto da stvore.
MARKO
Slušaj šta vele.
RATKOVIĆ
(malo se zamisli, pa kao da nastavlja neku rečenicu)
. . .no kratak budi.
MARKO
Pričaše strašno.
RATKOVIĆ
No, pa o čemu?
MARKO
Ove grozne reči i strašne spike
Što se zar u snu jakljaju njemu.
Tu beše vriske, pretnje i vike.
Strah, strah me hvata.
RATKOVIĆ
A dalje?
MARKO
Dalje?
Nije ti dosta? Hvata me jeza.
Svaka reč vatra; ñavo je šalje.
Strah me za oko mesto priveza.
RATKOVIĆ
To čuh. Pa dalje?
MARKO
Šta hoćeš više?
Svaka reč studen što poljem briše.
RATKOVIĆ
A danje?
MARKO
(skoro ljut na Ratkovića)
Strašno.
RATKOVIĆ
Samo.
MARKO
O kneže,
Ti sa podsmehom propraćaš to.
Čuj šta on kaže.
RATKOVIĆ
Pa reci jednom.
MARKO
Da za nas sprema. . .
RATKOVIĆ
(s najnapregnutijom pažnjom ponavlja mahinalno)
Sprema...
MARKO
Mač go.
RATKOVIĆ
(Glasno se smeje)
I on to reče?
(Smeje se.)
MARKO
Reči mi časne.
RATKOVIĆ
Mač reče? Za nas? Je li on. . .? — No,
Ti ne ču dobro. Ta šta on može?
MARKO
Ja rekoh.
RATKOVIĆ
Dobro, je li to sve?
MARKO
Zavera neka, ljudi i žene
Pa čak i deca, sve protiv nas,
A zgrade biće sve razrivene
Na jedan njegov očajni glos.
RATKOVIĆ
Zavera? Narod? Da čudna zbora!
Zavera ili uho me vara?
MARKO
Jest. I čeka te vest mnogo gora:
Proglasiće se, veli, za cara.
RATKOVIĆ
Za cara? Kneže! Tako mi svega,
Gnev će sultanov. . . Uh, kud to vodi!
Zemlja da strada i to zbog njega?
Grdna će beda tu da se rodi.
Ako je tako, možda nas plaši?
MARKO
Ta on ne htede tim da nas straši,
No se izreče. . .
RATKOVIĆ
Zlo...
MARKO
Dobro nije.
Svakako mora krv da se pije,
Zamrzla zemlja krv da nam pije.
RATKOVIĆ
(više za sebe)
Svakojako se tu nešto krije.