Slepi despot/16
| ◄ Petnaesta pojava | Šesnaesta pojava | Sedamnaesta pojava ► |
Šesnaesta pojava
MARA i PREĐAŠNjI
MARA
(ulazi)
JELENA
(Trgne se i preseče pogledom Marka.)
MARKO
Gospođo...
JELENA
Dosta. A kazna zna se?
RATKOVIĆ
(Razvija listove, hoće da čita, ali pitajući gleda u Jelenu.)
JELENA
(odsečio i ljuto)
Čitajte.
RATKOVIĆ
(U početku čita lagano reč po reč, pogledajući svaki čas preko hartije kakav utisak to čini na Maru i prisutne.)
Danas, desetog marta,
Skupljeno veće srpske vlastele
Anñelovića kaznivši smrću
Rešenjem, koje revnosno žele,
Neka kralj Toma i narod ceo
Rešava da se prognaju oni
S kojima slom je stvoriti hteo;
Da straža toga kroz zemlju goni
Ne dajući mu jesti ni piti,
A narod da ga pljuvanjem kiti.
Stefan Branković. . .
(Mara vrisne)
zaštitnik krune,
Negdašnji despot, za dva će dana
Iz naše zemlje proteran biti
Da traži prognan za sebe stana
Na humovima albanskih strana. . .
MARA
(Poleti i padne na stolicu na kojoj je sedeo Stefan.)
STEFAN
Šta čuh, krvnici! proteran? Ko?
Ja sam proteran? Prognan sam? Gde?
Kuda? Ko traži? . .. Ko reče to?
Umirem, ili svest moja mre?. . .
JELENA
(Naglo silazi s prestola i polazi ka izlazu; u dvornici žagor; Stepan Toma i Tomašević razgovaraju i pokazuju začuñeno na Stefana; Marko likuje; vlastela bez izraza; Mara leži još. — Jelena daje Ratkoviću znak, on da dalje, čuje se nagla muzika.)
STEFAN
Gde ste? Stanite. Oružje! Dalje!
Mrak. Udaviću sve, čujte sve.
To Bog na mene zar kaznu šalje?
Ha, Bog je mrtav! ljudi su seni!
Dalje. . . ja ne znam, uh, krvi, krvi!
Daj mač da ruka krvnika smrvi!
Ih, milosnici to hoće njeni.
(Ovo je govorio besno, nadvikujući muziku; za to vreme je poslednji otišao s pozornice.
— Samo Mara još leži polubesvesna, gledajući u daljinu.)