Slepi despot/15

Petnaesta pojava

Petnaesta pojava

ZASTAVNICI i PREĐAŠNjI

Prvo ulaze papini izaslanici, pa mletački, a najzad Dubrovčani.
NIKOLA ŠIBENČANIN
(pomisli se)
Svetli, državni srpski sabore,
Papa, primivši poslate liste,
Posla vam ove listove svete
Ko svetli izraz duše mu čiste.
(Predaje hartiju Ratkoviću.)
RATKOVIĆ
(razvija)
Našim jezikom čestita nam on,
On što latinski govori sa svima!
Toliku počast iz gordoga Rima
Do danas nam još ne dočeka tron.
(Čita)
Mi Pije II, naslednik slavnoga pape Kalista, mrzeći mir koji se stiče preko piramida kostiju i gustih mlazeva razdražene krvi, blagosiljamo vam srećno izabrani put, da se uguše razmirice vekovima raspaljivane.
Mnogim i svetlim darovima jedinoj i pravednoj Katoličkoj crkvi Stjepan Tomašević, moćni zaštitnik vere Hristove protiv nekrsta, stekao
je zasluge da mu papa ovim oprašta sve dosad učinjene grehove.
Želeći mu kao pravom katoliku sreću u braku, dajemo mu svoj blagoslov.
(Prestane s čitonjem.)
Vlastiti potpis vladara sveta
Listinu krasi.
JELENA
Poslanstvo časno
S poštom nek prati pet naših četa,
Da blagodarnost vidi se jasno.
ŠIBENČANIN
(Pokloni se i stane izmeñu poslanika; njegovi pratioci odu.)
MLETAČKI POSLANICI
(Nikola Trogiranin)
(pokloni se)
I moćni Mleci poslaše nas
Da blagoslove vaš bračni čin
Tražeći da se spor vaš i njin
Već jednom reši. Traže vaš glas.
(Predaje hartiju Ratkoviću.)
RATKOVIĆ
(Prima hartiju i gleda pitajući pogledom Jelenu; i najzad dobivši odgovor pogledom, prima, razvija i hoće da čita.)
JELENA
Primamo reči moćnoga grada
Što zlatnim skiptrom morima vlada.
Hvala na svemu državi silnoj.
Spor biće rešen kroz koji dan.
Do tog vremena, kao i dosad,
Čeka vas davno spremljeni stan.
(Mletački izaslanici izlaze.)
RATKOVIĆ
(za ovo vreme je prišao poslanicima Dubrovačke Republike i razgovarao)
I Dubrovčani to isto žele,
Samo za sebe koristi traže,
Kao trgovci nad nama žele
Da trgovinom svoj upliv snaže;
Jer spor se, vele, mnogo odlaže.
JELENA
Rešeno biće i to što pre.
(Daje znak i poslanici izlaze.)
Sad su na redu poslovi drugi.
Od njinog kraja zavisi sve;
Bez njih ne vrede govori drugi.
(Tišina.)
Prima li sabor rešenja ova
Što ih do sada izrekoh ja?
Gpasoki (neodreñeno, lenjo)
Prima, prima. . .
MARKO
(odsečno i glasno)
Prima.
JELENA
Sad kad u zemlji sve bolje biva,
Kada nam Gospod šal»e spasenja,
Poneko ipak u besu sniva
(Da stvori delom grad razorenja),
Grad koji radost meñ ljude seje,
Grod koji moć nam od hala štiti.
Tom druga zemll nek prsi greje
I drugi narod glavu nek kiti
Venac večnosti. No veće celo
Progoni toga iz zemlje naše.
A zemlju našu izdaje drugom
Unuk predaka što za rod paše.
Razgledav tužbe protivu njega,
Veće donese odluke svoje:
— Primi li sabor ili odbaci
(Sudije) na tlu istome stoje:
Da su u pravu. — A akta glase. . .
(Daje znak Ratkoviću.)