Slepi despot/12

Dvanaesta pojava

Dvanaesta pojava

STEFAN, RATKOVIĆ i MARKO

STEFAN
(ne primećujući Jelenin odlazak)
Šta? Šta bi ti htela?
O, gadne žene, aveti gnusne.
Treba da gvožña peku te vrela,
Da vreo zejtin na tebe pljusne,
Prevaren narod. Oh, zemljo jadna,
Na groblju bele pričaju ploče
Tuñinske vlasti i dela im gadna,
Krv kako našu zavada loče.
(Zastane i ćuti.)
Prevrni knjige od birzežana,
Plesnive, prašne i vlažne liste,
Tu leži spomen iz prošlih dana
Pisan mastilom od krvi čiste.
Tim se ponosim ja unuk hudi
Dedova svojih, ja sin tog roda
Koji je svakom branio grudi
Ne dobiv za to ni trula ploda.
Goti i Grci, Madžari, Mleci,
Papa, Poljaci, Latini, Gruzi
Mačeva vaših čuli se jeci,
Od njih ječahu gore i luzi.
I muslimani, i pravoslavni,
I katolici — različne vere —
Junaci silni, moćni i slavni,
Svak od njih moćan da lovor bere,
Padahu ovde, ginuše časno,
Da kosti njine sneg leden spira,
No narod moj je gonio strasno
Svakoga ko mu svetinje dira.
Zemlza i pleme svetinje naše
Do danas još su ostale čiste,
A protivnici davno već paše.
Junaci, gde ste? U mrak se skriste!
Goti, Iliri, Atila smeli,
Tračani, Kelti, Bojane kane,
Zaborava su najgušći veli
Sakrili spomen na naše dane.
Mrtvački je pokrov uz leleke pao
Na lešinu trošnu Vizantije drevne.
Zadrhtaše Mleci. A Srbin je znao
Opreti se besu bakračlije gnevne.
Devet je vekova! Moj narod se bori
Jer njegova slava celom svetu smeta,
Za njegovim domom svak od želje gori,
Da posrame dela Srbinovih četa.
Moj rod nije nigde u svetskome kutu
Da šapuće, stenje, u mrtvilu ćuti,
Moj je dom, čuj, ženo, na svetskome putu,
Gde zemalja vrede časi i trenuti.
Devet je vekova nesreće i slave,
No, ne samo slave i nesreće same,
Kada su pretili da ga zlošću smlave,
Dizaše mu slavu iz tamničke tame!
Čuješ li to, ženo? Gde si? Kuda?
Zar nedela svoja da raseješ svuda?
Jelena? Tišina. Da li koga ima?
Ljudi! Ljudi, gde ste, o skotovi hudi!
Teško tom čoveku što veruje njima!
Čovek! Pljuni skota! Bestije su ljudi!
(Klonuo pade u naslonjaču.)
Za vreme Stefanova govora, Ratković i Marko su razgledali akta, doneti su nalonji, na koje su svoja akta razastrli: uopšte oni su namestili sobu za doček i svukli zastor s prestola. Upravo oni su zapovedali to, a paževi su namestili sve.
— Što nije svršeno i dalje se radi. — Pauza. — Ratković i Marko razgovaraju se.
Ratković pokazuje rukom na Stefana, a Marko mu daje obaveštenje.