Slavuj i kukavica i magarac
| ←Slavuj i jastreb | Slavuj i kukavica i magarac Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Starac i smrt→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Slavuj u proleće po običaju pojaše. Veli mu kukavica: „Hoćeš da se opkladimo d ja lepše od tebe pevam?” — „Ako hoćeš, hajde, ali ko će nam biti sudija?” —„Eno oni koji onde pase. Vidiš kolike su mu uši”, odgovori kukavica. Počnu pojati. Ali što magarac zna što je slavujevo pojanje? On kaže da kukavica lepše kuka. Izgubi slavuj opklad, no uteši ga pastir govoreći: „Ne stidi se, mili slavuju za tebe je to veđe poštenje što se tvoje pojanje magarcem ne dopada.”
Ako će ne znam što ko tvoriti, ne može svakom ugoditi. „0υθ΄ο θεός οθ΄ ύων πέλει πάντας ανδάνει: Ni bog, kad kišu daje, svim ne ugoždava.” Koliko je ljudi, toliko je ćudi. Kad bi svi ljudi bili dovoljno i razumni i pravdoljubivi, ne bi bilo među njima ni kavge ni nesoglasija, i mnogo bi bolje za sve njih bilo. No nedostaje nekom jedno, nekom drugo, a nekom i obadva.
Drevni Egiptjani izobražavali su sudiju bez očiju, govoreći da njemu nije potreba gledati na one koji se sude, nego samo slušati što govore; no bez sumnjenija iziskivali su da njihov sudija človečije uši imade i zdravo pronicatelno rasuždenije, jer inače ništa im ne bi pomoglo što je slep.
„Pravda i mir sretaju se, ljubov i istina ljube se”, — veli psalmopjevac. Predraga dobrim srcam imena, kad ćete svu vlast našu nad ljudma primiti? Kad nestane među njima varvarstva i nevježestva i zlobe. Ko ne zna, mora iz neznanja tumarati kojekuda, a ko je zloban, zaludu zna, kad ga zloba oslepljava.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|