Славуј и јастреб

Извор: Викизворник
Славуј и јастреб
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Славуј појаше у пролеће и увесељаваше свакога који га чујаше. Ухвати га јастреб, и хоће да га изе. „Немој ме убијати”, — вели му славуј — „видиш како ме људи paдо слушају и називљу ме слатким| пролетњим певцем?“ — „Штоје мени дo пролећа и дo оних који те слушају? Мени је само о том старост како ћу ја мој трдух напунити.”

Наравоученије

Мудрост, наука, слава и добродјетељ, — све је то онима за ништа који све своје блаженство траже и находе у чанку и бокалу. Док је њима само пун трбух, свему се осталом смеју и ругају.

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.