Skenderbeg/18
3.
SKENDERBEG u albaneskom odelu, pređašnji
VOJISAVA (pred njega): Sine, s kakvim srcem dolaziš?
SKENDERBEG: Kao obično u ratu, mati : jučer radost, danas strah; jučer pobeda, danas nazadak. No ne bojte se, još je s nama Bog. Za kišom dolazi sunce. (Obzire se) Nema Vranjanina?
VOJISAVA: Nije se javljao.
TOPIJA: Turcima je pomogao slučaj, a ne hrabrost.
SKENDERBEG: Neprijatelji stupaju Kroji, i ako Bog da, samo do Kroje. (Zabrinuto). Nema Vranjanina!
TOPIJA: Pomoć nam je odveć nužna.
SKENDERBEG: Jesu li lagumi popravljeni, kao što sam rekao?
VOJISAVA: Sve je uređeno.
SKENDERBEG: Što nam nedostaje nek' popuni veština, ljubov će nam biti štit protiv besnoće neprijateljskih strela, pa kad i ona iznemogne, tada neka očajanje aveti podobno . . . *) Dovde je prerađen rukopis piščev. Dalje je prvobitni rukopis. — Uredn.
VOJISAVA: Sinko, građanke u Kroji splele su vam oklope i pancire da vam strela i puške ne mogu nauditi. Na moju jednu reč sve su druge poslove ostavile i šest stotina već su gotovi. Ovaj je majka tebi oplela, koji je tvrd kao ljubov materina.
MAMICA: A ovaj sam ja, Topija, za tebe načinila, i želim da osvetlaš obraz bratu mome.
TOPIJA: Pomisao na tebe učini me nepobednim junakom.
SKENDERBEG (pogleda): Vranjanin?
|