Simpatija i antipatija/7
- II DEJSTVO
- I
- (Crnokravić i Marta)
MARTA: Badava. Zatvorila se u sobi, pa ne pušta nikoga.
CRNOKRAVIĆ: A ne boji se ona, da je što ne snađe
MARTA: Kako ti mogu takove misli na pamet doći. Nisi vidio, šta je pretrpela.
CRNOKRAVIĆ: Baš zato, što je bolesna, ne treba da se zatvara.
MARTA: Ovakva nije bila nikada. Kako osramoti onog čoveka!
CRNOKRAVIĆ: Dimitrija? Za njega mi nije stalo. Više mi je žao, što je uvredila kukavnog Makarijusa.
MARTA: Nikoga ne treba da vređa, dok je devojka, a kad se uda, što joj drago.
CRNOKRAVIĆ: Viči je, neka dođe, da vidimo, kako joj je.
MARTA: Ja znam, da ću je badava zvati. (Viče) Agnice!
AGNICA (iz druge sobe): Čujem, mamo.
MARTA: Iziđi, evo je rad otac da vidi, kako ti je.
AGNICA: Slatka mamice, samo se još malo pretrpite, odmah ću doći.
CRNOKRAVIĆ: Šta mora sama raditi?
MARTA: Može biti da je pređašnje misli muče. Nije šala tolika predskazivanja!
CRNOKRAVIĆ: Da, osobito moja smrt.
MARTA: Ah, kad na to pomislim...
CRNOKRAVIĆ: Odmah ti dođe volja udati se.
MARTA: Idi, molim te, kako te ne mrzi tako govoriti.
CRNOKRAVIĆ: Ta mal' nisi pitala, je li mlad i lep?
MARTA: Tebi je do šale, a ne gledaš na dete.
CRNOKRAVIĆ: I ona će se udati.
MARTA: Ali kad?
CRNOKRAVIĆ: Pre tebe.
MARTA: Kad padnemo u parnicu i sve izgubimo.
CRNOKRAVIĆ: Boga mi, ako to bude, biće đavolski posao. Mandić me je naučio, kako se teraju parnice.
|