Simpatija i antipatija/1
- I DEJSTVO
- I
- (Agnica)
AGNICA (Sama, ostavi knjigu koju je čitala): Badava! Kome nije razum kod kuće (što no kaže jedan srpski filosof), bolje i da ne čita, jer mu neće ništa u glavi zaostati. Sirota Hortenzija, ne znam, ko je od nas dve gore sreće! Ti si ljubila onog, na koga si opet sama mrzila, a ja? Ah, ja onoga milujem, na koga moji roditelji mrze. Bože moj, svaki se dan mode izmišljavaju, a niko neće da zavede običaj, da se stariji ne mešaju u čuvstva devojke. Ovako moramo sirote da se osećamo, kako se njima hoće, to jest, kad se oni ljute, da se i mi ljutimo, i koga oni miluju, onoga da i mi milujemo. Moj je Dimitrije dobar, to mi mati sama kaže, i samo što je u detinjstvu bio malo nestašan, ne mogu da ga trpe. Bože moj, zar su druga deca bolja? (Opet otvori knjigu i gleda) Čudna stvora od devojke! U bolesti ljubov, a pri svesti najveća mrzost. Ja bih rado kod moga Dimitr bila, makar me na ovaj način i mrzio, pa kad bi ozdravila ha, stani! Kako bi bilo, kad bi i ja pokušala? Prekasno! Prekasno! Učiniću se bolesna, iskaću da mi ga dovedu, oni to moraju - kako ne bi bolesnom detetu? I tako ću ga viđati svaki dan, a može biti - jest, jest, na ovaj način ću se i udati za njega. Ali treba i njega o tome izvestiti. (Misli se) Čekaj malo! (Otide ka stolu, napiše brzo jedno pisamce, pa ga strpa u nedra) Ovako će dobro biti. Sad da sakrijem knjigu, jer može kome u oči pasti, premda sam uverena, da bi moj otac volio češljati perje, nego knjigu u ruk uzeti. (Uzme knjigu) Slatki Čoke, ako mi ovo za rukom ispadne, svaki ću ti list pozlatiti. (Sakrije knjigu) E, sad sam gotova, može teater započeti. Baš dobro, evo mi Tode... (Sedne)
|