Sedamdeset anegdota/14

←13

Sedamdeset Anegdota  (1911)  Pisac: Andra Gavrilović Bogoboj Atanacković

15→

Gavrilović, Andra (1911). Sedamdeset Anegdota iz života srpskih književnika. Beograd: Izdanje knjižare S. B. Cvijanovića

BOGOBOJ ATANACKOVIĆ

1.

Kad je u Pešti učio gimnaziju, Bogoboju se dogodio ovaj slučaj. —

Jednoga dana pred namrštenoga dnrektora gimnazijskoga iziđe, pozvan, jedan đačić, skromno ali vedro i veselo crnomanjasto momče.

Direktor ga dočeka rečima:

— Da vidimo toga Don-Žuana, što ume da piše tako slatka ljubavna pisma!

I demonstrativno podiže neku hartiju, koja, vidi se, ne bejaše đaku mnogo nepoznata. Đače obli rumen, prilično se zbuni i skromno odgovori:

— Ja Vas ne razumem!

— Slušajte! — prihvati direktor.

— Gospodar N. doneo mi je juče ovo pismo, koje je našao kod svoje gospođice kćeri. Njegova ljubavna sadržina i suviše

je jasna, a rukopis izdaje Vas. Dakle?

Momče, još rumeno u licu, bejaše već došlo sebi, pa s pouzdanošću odgovori veselo: strana 48

— To jeste moj rukopis, ali to nije

moje ljubavno pismo gospođici već jedan odlomak, upravo citat pisma, iz jedne moje

pripovetke!

— Šta? Vi pišete pripovetke?

— Pišem, g. direktore!

— Donesite mi tu pripovetku sutra.

— Po zapovesti…

Đače ode kući, hodaše dugo po svojoj sobici, pa onda sede i poče pisati pripovetku — prvu u svome životu!

Sutra dan direktor uz živo interesovanje pregledaše rukopis svoga učenika, nađe da je ono pismo odista epizoda iz te pripovetke, pa iznenađen uspehom mladoga pripovedača pruži mu ruku:

— Izvrsno, izvrsno! Vi ste slobodni! Produžite!

Srećni đačić, pun radosti što se na tako lak i oriđinalan način spasao neprilike u koju je bio zapao sa nesmotrenosti gospođičine, a iznenađen i sam uspehom svoje gotovo improvizovane pripovetke — oduševljeno produži rad.

Ta je šala slučaja dala srpskoj pripoveci i književnosti — Bogoboja Atanackovića, jer on bejaše taj đačić…

strana 49

2.

Jednom se Bogoboj vozio s društvom na kolima. Konji se poplaše i udare u najveći trk. Drugovi njegovi poiskaču iz kola i povrede se, a Bogoboj zgrabi vođice i posle nekog vremena zaustavi i umiri konje. Posle je govorio:

— I ja gledam da sačuvam svoju glavu,

ali šta bi bilo od vojske iz koje bi

na prvi pucanj pobegli njeni vođi?!