Sedamdeset anegdota/11

←10

Sedamdeset Anegdota  (1911)  Pisac: Andra Gavrilović Đorđe Maletić

12→

Gavrilović, Andra (1911). Sedamdeset Anegdota iz života srpskih književnika. Beograd: Izdanje knjižare S. B. Cvijanovića

ĐORĐE MALETIĆ

1.

Direktor Beogradske Gimnazije i zastupnik starijih ideja u književnosti, Đorđe Maletić, bejaše u dugovremenoj protivnosti sa slobodnjakom svoga doba i profesorom Velike Škole Milanom Kujundžićem Aberdarom. Ta se protivnost nije tajila ni na časovima među đacima.

Jednoga časa Aberdar govoraše o lepotama „Gorskoga Vijenca“, ističući kako Maletić tako delo unižava samo zato da bi glorifikovao „svoje morske apoteoze“ — a tu je mislio na Maletićevo delo „Apoteoza Karađorđu“. Po svršenom času neki učenik sleti dole — a Gimnazija je bila u istoj zgradi — pa sve ispriča Maletiću koji se spremaše da pođe na čas Poetike.

Još istoga časa Maletić predavaše đacima o tome kako ima slabih pesnika, pa reče:

— Eto, na primer, cela jedna pesma

kod Aberdara glasi: strana 42

„Vid’o sam te — zavoleo sam te.
„Vid’la si me — zavolela si me.
„Mladi bili,
„Pa smo se ljubili!“

Izgovorivši to, Maletić ljutito podviknu:

— Smućkaj pa prolij!

To je bilo — milo za drago.

2.

Maletić je mnogo i mnogo godina bio protivnik ideja Vuka Karadžića — a nadomak Vukove stogodišnjice seo je pa je napisao poznatu alegoriju u slavu Vukovu.

Čuvši da to radi, jedan ga stari književni prijatelj njegov prekori, a Maletić mu hitro i lepo odgovori:

— Pa zašto nam je Bog dao dug vek, ako ne zato da se — popravimo…